Dva pravca istrage o planu atentata na predsednika Vučića

Posle vesti da organizovana kriminalna grupa, na čijem je čelu vođa „kavačkog klana” Radoje Zvicer, priprema atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, još nema zvaničnih informacija iz istrage.

Međutim, domaći mediji su prepuni nezvaničnih saznanja o ovom slučaju te ukazuju da se istraga odvija u dva pravca: jedan je potraga za Zvicerom koji je poslednji put viđen pre godinu dana u Crnoj Gori, i drugi, otkrivanje svih jataka vođe „kavačkog klana” i njegovih „krtica” iz srpskih bezbednosnih službi. Predsedniku Srbije proteklih dana pojačano je i obezbeđenje, a tabloidi za naredne dane najavljuju i prva hapšenja osumnjičenih.

Pojedini beogradski mediji objavili su, pozivajući se na neimenovanog sagovornika iz bezbednosnih službi, da je snajperista koji je trebalo da stigne preko teritorije Bosne i Hercegovine i puca na predsednika Srbije, imao obezbeđenu logistiku u Beogradu. Istovremeno, pripadnici MUP-a Srbije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) rade na identifikaciji svih članova kriminalne grupe koji su pripremali logistiku za atentat.

Takođe, u pojedinim medijima istaknuti su i inicijali šest osoba sa kojima je Zvicer navodno osmislio ovaj plan. Mahom je reč o crnogorskim državljanima koji su u bekstvu mesecima. Među zaverenicima ima i državljana naše zemlje, kao i BiH, i vođa „kavačkog klana” sa njima održava kontakte preko zaštićenih vidova komunikacije, pišu beogradski mediji.

Spekulišu da su u sve umešani i oni koji rade u bezbednosnim službama u Srbiji pa čak postoje indicije da Zvicer ima podršku i ljudi iz vrha crnogorske države i policije.

Radoje Zvicer u medijima je predstavljen kao vođa kriminalne grupe iz Kotora, koja je u dugogodišnjem sukobu sa „škaljarskim klanom”. On je proteklih meseci označavan i kao čovek koji je izdavao naređenja ozloglašenoj beogradskoj kriminalnoj grupi koju je predvodio Veljko Belivuk.

U centru pažnje javnosti Zvicer se zatekao 2020. godine, kada je pokušan atentat na njega u Kijevu (Ukrajina). Tom prilikom, život mu je spasla supruga Tamara. Nakon toga se vratio u rodnu Crnu Goru, a poslednji put je viđen u januaru 2021, kada su mu u posetu došle, sada uhapšene vođe beogradskog ogranka „kavčana” Veljko Belivuk i Marko Miljković.

Predsednik Srbije je u prvom obraćanju javnosti posle obelodanjivanja informacije o planu atentata na njega rekao da je video sedam imena u dopisu koji je jedna evropska zemlja prosledila Srbiji i koji sadrži operativna saznanja o planiranom zločinu. Kazao je da su za tim osobama raspisane poternice i da se zna odakle je trebalo da stigne i oružje za atentat. Kao jedini razlog na koji može da pomisli zašto bi ova grupa želela njegovo ubistvo, predsednik je izjavio da to planiraju da bi destabilizovali Srbiju i da bi se osvetili za borbu protiv narko-kartela.

Zvaničnu informaciju o planu atentata na predsednika prvi je objavio ministar policije Aleksandar Vulin prilikom vanrednog obećanja javnosti u petak uveče 21. januara.

On je naveo da je MUP Srbije 14. januara, pod oznakom hitno, posredstvom Evropola, zvanično obavešten o postojanju operativnih informacija da organizovana kriminalna grupa, sačinjena od članova iz raznih zemalja, sprema atentat na predsednika Srbije.

„Da li je Radoje Zvicer ovu grupu, zločinačku organizaciju okupio i organizovao da bi ubili Vučića po sopstvenom nahođenju ili je dobio naredbu od svog političkog vođe, pokazaće istraga”, kazao je Vulin.

Ipak, nezvaničnu informaciju o planu atentata, zapravo je dva dana pre Vulina obznanio Vojislav Šešelj. Lider radikala je izjavio na televiziji Pink da Milo Đukanović i Radoje Zvicer spremaju likvidaciju Aleksandra Vučića i planiraju da to urade u prvoj polovini februara.

„Iznosim vam samo golu informaciju, bez ikakve obrade i želim da navedem naše službe da se izjasne i da kažu da li je to istina ili nije”, rekao je Šešelj.

Službe su se ubrzo izjasnile. Ali, mnogi stručnjaci za bezbednost smatraju da ono što je neobično u ovom slučaju i što ne radi nijedna profesionalna bezbednosna institucija jeste to da se ne objavljuje najava o mogućem atentatu, već suprotno, u tajnosti se prikupljaju podaci da bi se ugrožena osoba zaštitila.