Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbi iz Federacije BiH pozvani da zaštite dedovinu

Proces usklađivanja imovinskih podataka obavlja se nedovoljno transparentno, pozivi za polaganje prava na imovinu se ne šalju lično, zbog čega Srbi u rasejanju i izbeglištvu gube svoje posede jer nisu na vreme obavešteni
На јучерашњој конференцији представљен је и портал „Српска земља“ (Фото: А. Васиљевић)

Oko 400.000 Srba raseljenih s teritorije Federacije Bosne i Hercegovine može ostati bez njiva i kuća ukoliko do njih ne dopre informacija o tamošnjem aktuelnom usklađivanju zemljišnih knjiga i katastarskih podataka sa stvarnom situacijom na terenu. I ne jave se u predviđenom roku da polože pravo na svoju očevinu i dedovinu. Na ovu činjenicu juče je upozoreno na konferenciji za medije u Beogradu na kojoj su i predstavljene dosadašnje i buduće aktivnosti zaštite imovinskih i drugih prava Srba u Federaciji BiH, koje zajednički sprovode institucije Republike Srbije i Republike Srpske.

Pojednostavljeno objašnjenje ovog procesa je da Federacija BiH već neko vreme harmonizuje pomenute imovinske podatke kako bi uspostavila jedinstvenu evidenciju nekretnina i prava koja se polažu na njih u digitalnoj formi, koja će biti dostupna i putem interneta. Na tom prostoru mnogo je opština u kojima ne postoje zemljišne knjige jer su uništene u ratu, nestale su ili imaju više različitih evidencija istih nepokretnosti nastalih u različitom vremenu. Zato se na nivou svake opštine sada prave jedinstvene digitalne baze, pa bi osobe koje su raseljene sa svoje dedovine trebalo da se jave i, u određenom vremenskom roku, polože pravo na nepokretnosti za koje smatraju da im pripadaju. Problem je, međutim, što im federalne opštine ne šalju pozive na nove adrese na kojima žive u Srbiji ili u svetu. Već se poziv za prijavu prava na nepokretnosti pojedinačno za svaku katastarsku opštinu u različito vreme objavljuje u „Službenom listu Federacije BiH” i nekoliko federalnih dnevnih novina. A sva ta glasila teško su dostupna izbeglim i raseljenim i ne dopiru do njih. Zbog toga se već događalo da se vlasnici ili njihovi naslednici ne jave opštinskom organu, pa su u mnogim slučajevima onda kao vlasnici napuštenih kuća i njiva upisani država, entitet, kanton, opština ili osoba koja je posle rata neovlašćeno počela da koristi srpsku imovinu. Ovi podaci izneti su na sajtu Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije i juče su predočeni na konferenciji za medije.

Na to je upozorio i Arno Gujon, v. d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova, koja je jedan od učesnika kampanje kojom se nastoji obratiti pažnja izbeglih na ovaj problem.

– Apelujem na Srbe u svetu i zemlji da provere da li imovina predaka i dalje slovi na ime njihove porodice. Mi ćemo nastaviti da se borimo za srpsku zemlju. Uprava je na sebe preuzela informisanje jer se pomenuti proces, nažalost, nedovoljno transparentno obavlja na teritoriji BiH, a pozivi za polaganje prava na imovinu se ne šalju lično. Srbi u rasejanju i izbeglištvu gube svoju imovinu samo zato što nisu na vreme obavešteni. Za dva meseca otkako smo pokrenuli kampanju na podizanju vidljivosti ovog problema formirano je 78 odsto novih predmeta u odnosu na raniji period – istakao je Gujon.

Đorđe Radanović, koordinator rada kancelarija za pravnu pomoć Republike Srpske i predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, dokumentovao je primer porodice Damjanović, koja je pola veka bila vlasnik 100 ari šume u opštini Ilijaš, pri sarajevskom kantonu. Nisu videli objavu u „Službenom glasniku” o takozvanoj harmonizaciji podataka i njihova dedovina ubrzo je upisana kao vlasništvo opštine Ilijaš.

– Taj njihov hektar vredi minimum 20.000 evra, a mnogo je ovakvih primera. Bitno je da do svih u Republici Srbiji i rasejanju dopre informacija da, ako vide da je došlo do ovakve zloupotrebe, mogu podneti zahtev da se izmeni neispravan upis. Ili da pokrenu postupak za ostavinsku raspravu jer je od oko 400.000 izbeglih Srba možda i polovina preminula, a mnogi ostavinski procesi nisu inicirani. Na sajtu „Srpska zemlja” imaju sve informacije i obrasce potrebne da zaštite imovinu. Pre rata u vlasništvu Srba je zabeleženo 32,4 odsto zemlje u Federaciji BiH. U pitanju je srpska zemlja koja je veličine kao dva i po Beograda, ili možemo reći da se radi o prostranstvu nešto malo manjem od Kosova i Metohije – upozorio je Radanović.

U više od 60 opština u Federaciji BiH, od ukupno 79, Srbi nemaju nikakvog predstavnika i neće im biti javljeno da polože pravo na svoju imovinu, upozorio je Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije. Ovo je, naglasio je, drugi put da se na ovakav način uzima srpska zemlja, jer je i 1997. godine na istom prostoru počela slična borba za imovinu. Trajala je, kaže, četiri godine, a ova će i duže.

– Govorimo o sistemu koji još priznaje begovske tapije. Sve ćemo učiniti da pomognemo, ali dedovinu morate zaštititi sami i pojedinačno otići u opštine u BiH da položite pravo na nju. Zaštitite korene da bi vam deca znala ko su i odakle su – apelovao je Cucić na Srbe raseljene iz federacije.

Juče je zvanično i otvorena kancelarija za pravnu pomoć u Ulici Gavrila Principa 16 u Beogradu i na njena vrata mogu pokucati svi Srbi koji žele da polože pravo na svoje kuće i imanja u Federaciji BiH, a šest takvih kancelarija Vlada Republike Srpske već je otvorila na svojoj teritoriji. Na kraju je predstavljen i portal namenjen pravnoj pomoći u ovoj oblasti, pod nazivom „Srpska zemlja”, koji je projektno podržala Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Posle izlaganja potpisan je sporazum o saradnji u oblasti zaštite imovinskih prava između Komesarijata za izbeglice Republike Srbije i Odbora za zaštitu prava Srba iz Federacije BiH.

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.