Voće jača imunitet

Proteklih nedelja prošli smo kroz seriju slava, proslava, dočeka, Božića… Da li u ovo vreme obilja zaboravljamo na voće i njegove zdravstvene efekte? Neki verovatno da, ali nije samo to u pitanju. U sledećim odgovorima mnogi će pronaći svoje razloge i opravdanja za to što im voće nije uvek na trpezi.

„Kad uživam za trpezom, fokus je na nekoj drugoj hrani, a ne na voću”: domaća supa, sarma, pečenje ili velike količine mesa sa roštilja, punjena paprika, svadbarski kupus, prebranac, ruska salata i gomila drugih sličnih jela, kolači, torte, štrudle sa makom, mezetluci svih vrsta, vino, pivo, sokovi, žestina… Kad ta sezona prođe i vratimo se na „fabrička podešavanja” naravno da ćemo jesti voće.

„Ovo je sve preukusno, ali”: kapacitet želuca je drugi razlog. Možemo mi i da se prejedamo, ali to nije rešenje. Tada varenje postaje otežano, a u procesu mogu da nastanu i bolovi, pa smo se badava „mučili”. Jesti voće posle obilnog obroka je loša ideja, jer se voće obično brže vari nego praznične đakonije, pa mogu da nastanu problemi sa varenjem.

„Ma kakvo voće, to ne treba jesti, to je šećer”: ovo kažu oni koji slepo veruju u neke FAD dijetalne dogme koje su stavile sve ugljene hidrate na stub srama. Nije svaki šećer isti i voće svakako nije samo šećer. Voće treba jesti, umesto da se cedi, jer u njemu ima pored obilja vitamina i minerala, dijetnih vlakana, pektina i drugih fitonutrijenata koji imaju blagotvoran efekat na varenje i na zdravlje uopšte.

„Ko će još da guli pomorandžu kad imam toliko druge hrane ispred sebe”: najgore je biti lenj. U ovo zimsko vreme sezona je citrusnog voća koje obiluje vitaminom Ce. Limun je nikada jeftiniji, limunadu možete napraviti za manje od pola minuta, a otprilike vam toliko treba i pomorandžu da ogulite. Nemojte automatski posezati za praškastim napicima sa vitaminima, jer su to proizvodi sa industrijski dobijenim vitaminima, koji nemaju istu apsorpciju kao vitamini i minerali iz voća.

„Pijem suplemente, ne treba mi voće”: ako je to vaš izbor, onda u redu, ali znajte da se odričete onog najvrednijeg: prirodne strukture bogate vlaknima. Oni jeftiniji suplementi obično deluju tako što brzo podignu nivo vitamina posle konzumiranja, dok oni skuplji imaju odloženo otpuštanje što je svakako bolje. Priroda je uvek najbolja, a u vreme gripa i kovida suplemantacija svakako može da pomogne.

Ako primetite da su vam desni osetljive, samo se prisetite kad ste poslednji put pojeli neku voćku. Shvatićete da je uzrok problema, na primer, nedovoljan unos vitamina Ce u ovo vreme ili njegova nedovoljna apsorpcija.

Prvi simptomi nedostatka vitamina i minerala u organizmu su: malaksalost, letargija, kao i pad imuniteta naročito na virusne i bakterijske infekcije karakteristične za ovaj zimski period. Ovde najčešće postoji nedostatak vitamina A, Ce, De i E i nekih minerala poput hroma, selena, cinka i magnezijuma.

Zato, jedite, ali ne zaboravite na voće.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com