Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Umesto iz sunca i vetra dovoljno struje iz Bistrice

Ova reverzibilna hidroelektrana proizvodila bi vršnu energiju za pokrivanje maksimalne dnevne potrošnje, što je najskuplja energija
Значај РХЕ Бистрица огледа се у капацитету за складиштење енергије (Фото ЕПС)

Podatak da će potrošnja električne energije u Srbiji do 2030. godine porasti za 16,3 odsto, što odgovara godišnjem rastu od 0,76 procenata, koju je izneo Odbor za energetiku Srpske akademije nauka u dokumentu „Razvoj elektroenergetike Republike Srbije do 2050. godine”, ponovo je otvorio pitanje kako obezbediti nedostajuće količine struje, a da to nije iz uvoza, pogotovo sada kada ceo svet kuburi s manjkovima.

Budući da smo svakodnevno svedoci zagovaranja i lobiranja za gradnju solarnih panele i vetroparkova koji se nisu pokazali nimalo sigurnim u ovim hladnim danima, već su EPS-u, EMS-u i svim građanima Srbije izvukli dodatni novac iz džepa za kupovinu skupe struje, problem bi mogao da bude rešen gradnjom reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica”.

Iako ova ideja nije nova, o njoj se proteklih meseci nije mnogo govorilo bar ne toliko koliko o vetru i suncu. Ovo pitanje je utoliko važnije ako se zna da će se među izazovima sa kojima će se srpska energetika ubuduće sretati biti i visoki troškovi gradnje postrojenja za skladištenje energije, usled većeg oslanjanja na varijabilne obnovljive izvore energije. Neophodni kapacitet za skladištenje mogao bi se jednim delom obezbediti oslanjanjem na reverzibilne hidroelektrane, dakle, domaći izvor, čime se ostvaruju znatne uštede. One bi mogle pokriti potrebe nedeljnog i sezonskog skladištenja, objašnjavaju za „Politiku” iz Elektroprivrede Srbije.

Značaj RHE „Bistrica” ogleda se u kapacitetu za skladištenje energije, koje omogućava balansiranje sistema, proizvodeći struju onda kada je ona najpotrebnija. Zbog toga je i predsednik Aleksandar Vučić naglasio da za Srbiju ne postoji veći energetski interes od ove RHE. Njenom gradnjom (kapaciteta četiri puta 175 megavati) i korišćenjem jezera Uvac, Kokin Brod i bazena Klak, predviđen je kapacitet skladištenja od 55 gigavat-sati, a moguće je proširenje do 310. Prema najnovijim procenama vrednost investicije je 632 miliona evra. Realizacijom projekta postojaće mogućnost da se iz RHE „Bajina Bašta” i RHE „Bistrica” dobije skladište neto kapaciteta 520 gigavat-sati.

Izgradnjom bi se u velikoj meri optimizovao rad kapaciteta EPS-a. U analizi se takođe navodi da će se uz porast udela varijabilnih obnovljivih izvora energije nastaviti trend oscilacija dan unapred cena električne energije, što otvara mogućnost za profitabilnu eksploataciju RHE „Bistrica”. Upravo je sve to i bio razlog da EPS u decembru 2021. raspiše tender za izradu idejnog projekta i studije opravdanosti za izgradnju reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”, čime je pokrenuta realizacija projekta starog 40 godina. RHE bi trebalo da ima četiri agregata nominalne snage 157,1 megavat i maksimalne snaga pumpe 167,9 megavati.

Iz EPS-a naglašavaju da su reverzibilne hidroelektrane fleksibilne. Rade na principu pumpanja vode iz donje akumulacije ili reke u gornju akumulaciju kada je tražnja za električnom energijom manja, a proizvodnjom energije korišćenjem vode iz gornje akumulacije kada tražnja raste. RHE proizvode vršnu energiju za pokrivanje maksimalne dnevne potrošnje, a to je najskuplja energija na tržištu. Zatim se mogu koristiti kao skladišta tako što se energija koristi za pumpanje vode iz donje u gornju akumulaciju.

U dosadašnjim analizama srpske elektroenergetike podvlači se značaj projekta RHE „Bistrica” za stabilnost sistema, posebno imajući u vidu trenutno izuzetno visoke troškove gradnje baterijskih kapaciteta za skladištenje. Ovakav fleksibilan proizvodni kapacitet u uslovima integracije neupravljivih obnovljivih izvora energije iz vetra i solara u celom regionu jugoistočne Evrope donosi bolje strateško pozicioniranje srpske elektroprivrede kako u regionu tako i šire. Priključenje RHE „Bistrica” na prenosni sistem Srbije je usko povezano sa gradnjom prioritetnog prenosnog elektroenergetskog koridora od šireg evropskog značaja, Transbalkanskog koridora za prenos struje.

Prema stepenu završenosti analiza i trenutno postojećoj tehničkoj dokumentaciji, RHE „Bistrica” predstavlja preferiranu opciju u odnosu na gradnju RHE „Đerdap tri”. RHE „Bistrica”, pored sopstvene akumulacije ima mogućnost da koristi i dodatni vodni potencijal iz akumulacija Uvačkog, Zlatarskog i Radoinjskog jezera i tako poboljša korišćenje kaskade drinsko-limskih elektrana, što je mnogo veća prednost u odnosnu na RHE „Đerdap tri”.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
I sta se ceka? Evro gubi vrednsot, a srbi drze preko 13 milijardi istog u stranim bankama? Ako kosta 600 milione evra hidrocentrala emitujte 60 miliona obveznica po 10e . Ko kupi obveznicu umesto kamate ima 10-20% popusta na struju i resen problem. Ili je bolje MMF da pitamo?
Ташоли
РХЕ Бистрица мора да буде приоритет бр. 1 за Србију. И да буде у власништву ЕПС-а па макар вд. и у будућности буде неки Грчић.
Dragan
Sva tri jezera: Sjeničko, Zlatarsko i Radojinjsko su uvačka jezera i HE Bistrica trenutno koristi vodu iz njih odnosno iz reke Uvac. Izgradnjom reverzibilne hidro elektrane koristila bi i vodu iz reke Lim.
Плавић
Право на електричну енергију (пробајте да живите без ње!), и права на питку воду и на грејање - МОРАЈУ се уврстити међу основна људска права, међународно заштитити (Србија нека покрене процес !!!), а код нас - унети гаранцију на њих у Устав ! Енергија и вода никако и никада не смеју коначно постати роба, бар не за грађанство ... "слободни и демократски" свет као и ЕУ (!) чине све да се то догоди. Због "лепих прича" о слободи избора, конкуренцији ... људи ће умирати јер неће моћи да их плате ...
Vukoje
B istrica je bila jedna od najlepsih manjih reka u tom kraju. Sada je potpuno devastirana malom hidrocentralom koju je napravio "neki privatnik". Unistenje Bistrice je verovatno prevelika cena za kolicinu enegrije koju proizvodi postojeca mini hidro centrala. U blizina je u mala hidrocentrala koju je vojska gradila za potrebe sklonista koje tu postoji, a i to je "privatizovano". Sada se najavljuje izgradnja jos jedne "privatne" reverzibilne hidrocentrale na Bistrici! Dokle?
Никола
Рх Бистрица користи воду из реке Лима

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.