Subota, 21.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Građani ocenili pravosuđe trojkom, najviše veruju notarima

Više od 60 odsto anketiranih smata da su advokatske usluge nepristupačne za većinu
Палата правде (Фото А. Васиљевић)

Građani Srbije ocenjuju pravosudni sistem sa prosečnom ocenom tri, a najviše poverenja imaju u notare, pokazuje Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Katarina Golubović izjavila je danas na predstavljanju izveštaja da su građani najvišu ocenu dali javnim beležnicima „jaku četvorku”, a da su oblasti pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu i pristup krivičnoj pravdi dobili ocenu tri, istu kao i godinu dana ranije.

„Ono što je prošle godine bilo dobro jeste što je počela da funkcioniše besplatna pravna pomoć”, rekla je Golubovićeva, prenela je Beta.

Više od 4.000 građana se tokom 2021. obratilo opštinama da im se odobri pravna pomoć.

Kada su u pitanju parnični postupci, više od 86 odsto građana je dobilo besplatnu pravnu pomoć, dok je takvu pomoć dobilo čak 96 odsto građana kada je u pitanju krivica.

Golubovićeva je, međutim, istakla da u opštinama u proseku 1,5 čovek pruža besplatnu pravnu pomoć, a da je neophodno da svaka opština ima minimum tri zaposlena koja će raditi na tim poslovima.

Građani Srbije su, ocenjujući rad sudova, tužilaštva, advokata, javnih beležnika, javnih izvršitelja i opština, najvišu ocenu dali javnim beležnicima.

„Od petice ih deli usklađenost radnog vremena sa potrebama građana i usklađenost složenosti njihovog posla sa tarifom”, rekla je Golubovićeva.

Dodala je i da više od 60 odsto građana smata da su advokatske usluge nepristupačne za većinu građana.

Informisanje građana o radu sudova i tužilaštva je i dalje na jako niskom nivou i svodi se na reaktivno informisanje, po zahtevima za slobodan pristup informacijama.

Golubović je rekla da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama u maloj meri unapredio informisanje građana o radu pravosudnih organa.

Kada je u pitanju sudska efikasnost, Golubovićeva je rekla da je epidemija uticala na blagi porast povreda suđenja u razumnom roku, što znači da su suđenja često odlagana.

Pristup krivičnoj pravdi je malo bolje ocenjen, jer su advokati procenili da se prava okrivljenih poštuju bolje u praksi, kao i da su unapređena prava žrtava tako što dobijaju potvrdu da su podneli krivičnu prijavu i obaveštenja o sudskom procesu.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović izjavio je da je cilj ovog izveštaja da posluži kao nezavisni mehanizam praćenja napretka u pravosudnim reformama posmatrano iz ugla građana i stvarnih uslova za njihov pristup pravdi.

„Želeli smo da istražimo i razumemo razloge građana za njihovo nisko poverenje u pravosudni sistem kroz istraživanje pojedinačnih iskustava građana u susretu sa pravosuđem”, rekao je Majstorović.

On je kazao da je to izuzetno značajno i u kontekstu nedavno izglasanih izmena Ustava koje se odnose na „pokušaj jačanja nezavisnosti pravosuđa”, istakavši da će te izmene imati željeni efekat samo ako njihova primena doprinese jačanju poverenja građana u pravosuđe.

„Razvijanje kulture razumevanja uloge i značaja sudske vlasti za funkcionisanje demokratskog društva moguće je isključivo ukoliko se građani u praksi u direktnom kontaktu uvere u istinsku nezavisnost sudstva”, naglasio je Majstorović.

Izveštaj je pripremljen u okviru projekta „Otvorena vrata pravosuđa” uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, kao rezultat saradnje 12 organizacija civilnog društva i strukovnih udruženja.

Izveštaj predstavlja rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon objavljivanja polaznog Izveštaja o stanju u pravosuđu za 2020. godinu.

Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a u Srbiji, izjavila je da je u odnosu na polazni izveštaj napravljen pomak u određenim oblastima, ali da i dalje postoji značajan prostor za nastavak jačanja pravosuđa i unapređenje odgovornosti i transparentnosti.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Milan
Нотари су најомраженија "институција"... Деру кожу паушално, узели ми као да су ми доградили собу на кући а не да су само преписали да сам наследио покојног оца.
Киза
[email protected]Било је то да су и једни и други неуставне категорије (али шта очекивати кад ни уставни суд не поштује Устав), јер су судска овлашћења пренета на ПРИВАТНЕ предузетнике који су проглашени (пара)државним органима! О ценовном зулуму, бахатости према странкама, непоштовању прописа које су сами донели не вреди трошити речи! Овера копије сопственог решења код нотара 1500 дин, трошкови извршења за спор од 18000 д, 13000 д! И ви ту не видите проблем?! Благо вама, живећете 100 година, само кажем...
nikola andric
Gradjani sude ali bez poznavanje uzroka. Srbija jos uvek nema stvarno pravo (svojina) kao bazu imovinskog prava.
Ivan
Je l nekom advokatu s neba pao fakultet, pravosudni i advokatski ispit ili su morali da ulože trud, znanje i novac za školovanje? Npr. upis u adv.komoru 4000 e. Je l kad odete kod automehaničara ili stomatologa platite popravku? Naravno da platite, jer znanje košta.. Sudije? Da li jedan sudija može da presudi na 3-4 ročišta godišnje, predmet u kome je komšija ušao metar u tuđu njivu ili neplaćen dug za komunalije,a parnični sudija ima bar 300 predmeta u radu? I do naroda je.. i mentaliteta je...
Zeljko Bgd.
Peti /5/pokusaj objave komentara. Jos jedna u nizu narucenih anketa. Vidi se da tzv. anketari nisu skoro bili u nekom sudu u Bgd. Neka pokusaju da izvrse uvid u spise predmeta u III osnovnom sudu u Bgd. pa ce videti za koju je to ocenu. Notari su partijski projekat koji je bio nepotreban jer smo sve overavali normalno pre toga. Isto se odnosi i na izvrsitelje. Stanje u pravosudju nikada gore.
Zeljko Bgd.
@Ivan Bojim se da ne razumete sta je tema debate. Izvrsenje i overa spisa obavljani su pod okriljem sudova. Izmene koje je sproveo SNS su imale za cilj da kazne advokate zbog strajka i uvedu privatne izvrsitelje i notare.Poznato je koliko kosta ulazak u ove poslove i kome se to placa. Nikada i nikome nisam nista bio duzan, pa verujem da Vi polazite od sebe.
Zeljko Bgd.
@Ivan, cetvrti pokusaj odgovora. Bojim se da ne razumete sta je tema debate. Izvrsenje i overa spisa obavljani su pod okriljem sudova. Izmene koje je sproveo SNS su imale za cilj da kazne advokate zbog strajka i uvedu privatne izvrsitelje i notare.Poznato je koliko kosta ulazak u ove poslove i kome se to placa. Na kraju, ja nikada i nikome nisam nista bio duzan pa verujem da Vi polazite od sebe.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.