Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
OMBUDSMAN TRAŽI POVLAČENjE UDžBENIKA SRPSKOG JEZIKA

Politikanstvo u raspravi o jeziku

Uvaženi lingvista prof. dr Miloš Kovačević za „Politiku” ističe da ombudsman ne razume na čemu počiva jezički identitet, nego po svojoj birokratskoj pameti misli da može biti iznad srbistike kao nauke o srpskom jeziku
(Фото Н. Марјановић)

Zahtev ombudsmana da se iz upotrebe povuče udžbenik srpskog jezika u kome se precizira da su na lingvističkom planu hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski isključivo varijante vukovskog srpskog jezika direktno je uvođenje politikanstva u raspravu o jezičkim temama, naglašava za „Politiku” dr Miloš Kovačević, redovni profesor na Katedri za srpski jezik i opštu lingvistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu i član Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

– Neverovatno je šta zaštitnik građana sebi daje za pravo. On je na ovaj način ukinuo i naziv „srpsko državljanstvo” u srpskim pasošima. On jednostavno iz lingvistike gotovo ništa ne zna, nego po svojoj birokratskoj pameti misli da može biti iznad srbistike kao nauke o srpskom jeziku. Zaštitnik ne razume na čemu počiva i koji su kriterijumi jezičkog identiteta. On ne razume da postoje lingvistički i politički jezici. Da su politički jezici oni koji su to samo po imenu. Odbor za standardizaciju je naveo sve kriterijume koji nedvosmisleno pokazuju da su „jezici” koji se nazivaju hrvatski, bosanski i crnogorski podudarni sa srpskim jezikom. Njegova logika očito ne može da dosegne do zaključka da naziv jezika ne čini jezik posebnim jezikom. Ako svi najznačajniji hrvatski, bošnjački i crnogorski lingvisti tvrde da je u pitanju jedan jezik čije se varijante različito nazivaju, onda je jedino sporno pitanje koga jezika su te varijante varijante. A ni tu nema nikakvog spora: svi ti „jezici” proistekli su iz Vukovog i vukovskog srpskog jezika. Ali kako zaštitniku građana objasniti šta je to lingvistika, šta su njene zakonitosti, šta su to kriterijumi jezičkog identiteta, šta su to varijante jednog jezika?! Teško je onome koji ništa iz lingvistike kao nauke ne zna objasniti kriterijuma na kojima lingvistika počiva. A još mu je teže dokazati do to ne zna, budući da je opštepoznato da je onome ko ništa o nečemu ne zna najteže objasniti u čemu je njegovo neznanje – žustro reaguje Kovačević.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić na Savindan je saopštio da traži od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da do početka naredne školske godine povuče iz upotrebe udžbenik srpskog jezika za osmi razred osnovne škole „u kome se negira postojanje hrvatskog, bosanskog i crnogorskog jezike, u cilju poštovanja jezika nacionalnih manjina koji su priznati u Republici Srbiji”. U tom udžbeniku se zapravo navodi da su južnoslovenski jezici: srpski, slovenački, makedonski i bugarski, uz pojašnjenje da su „danas po imenu nacionalni jezici hrvatski, crnogorski i bošnjački jezik, koji su na lingvističkom planu isključivo varijante vukovskog srpskog jezika” i da „Hrvati jezik zovu hrvatskim, Bošnjaci bosanskim, a Crnogorci crnogorskim”.

Ombudsman je početkom oktobra 2021. godine po pritužbi Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine zbog diskriminacije i negiranja hrvatskog jezika pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije (ZUOV), kuće u koju udžbenici stižu na proveru i odobrenje za korišćenje u nastavi.

Na zahtev ZUOV-a u vezi sa pitanjem definisanja južnoslovenskih jezika u udžbenicima za srpski jezik i književnost, Odbor za standardizaciju srpskog jezika detaljno je objasnio (na četiri sitno kucane strane) naučno utemeljen stav da „južnoslovensku grupu jezika čine bugarski, makedonski, slovenački i srpski, a uz srpski jezik u napomeni treba staviti da Hrvati, Bošnjaci i neki Crnogorci ovaj jezik nazivaju hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski, a da je u pitanju isti lingvistički jezik s različitim političkim imenima”.

Zaštitnik građana smatra da je ZUOV „prilikom ocene rukopisa udžbenika morao da uzme u obzir da način na koji je Odbor za standardizaciju srpskog jezika definisao podelu južnoslovenskih jezika može za posledicu imati povredu prava pripadnika nacionalnih manjina i dovođenje priznatih jezika nacionalnih manjina u neravnopravan položaj”. U mišljenju koje je uputio nadležnima ombudsman navodi da su „odobrenjem udžbenika u kojem je u definiciji podele južnoslovenskih jezika navedeno da se Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci koriste srpskim jezikom, ali ga nazivaju hrvatskim, bosanskim i crnogorskim, povređena prava pripadnika nacionalnih manjina jer se negira postojanje ovih jezika, od kojih se hrvatski i bosanski koriste u zvaničnoj službenoj upotrebi jezika i pisma u Republici Srbiji”. Zaštitnik građana preporučio da se „sporni” udžbenik povuče iz upotrebe do početka sledeće školske godine.

Ovakav postupak ombudsmana, kako za naš list ističe uvaženi lingvista Miloš Kovačević, nije pokazatelj samo njegovog neznanja lingvistike i njenih kriterijuma, nego predstavlja direktno uvođenje politikanstva u raspravu o jezičkim temama.

– Zaista bih zamolio zaštitnika građana da se ne upetljava u ono što ne zna. A ako baš hoće da nešto iz lingvistike kao nauke sazna, može se obratiti bilo kojoj katedri srpskog jezika i književnosti, koja će mu ponuditi odgovor na njegova pitanja, a uz odgovor i najosnovniju literaturu, bez čijeg poznavanja nije korektno ni prozboriti o srbistici, a kamoli se politički nadređivati njenim strogim naučnim kriterijumima. Lingvistika kao nauka ne počiva ni na političkim, a kamoli na politikantskim kriterijumima, kako to zaštitnik građana misli. On je, zaista, umislio da politikantskim kriterijumima može negirati naučne lingvističke kriterijume. Dobro bi bilo da prvo pročita opširan odgovor koji je Odbor za standardizaciju srpskog jezika uputio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, pa da vidi na kojim kriterijuma počiva odluka Odbora za standardizaciju da navedeni „jezici” nisu posebni jezici, nego da je u pitanju jedan jezik, srpski, koji Hrvati zovu hrvatski, Bošnjaci – bosanski, a Crnogorci – crnogorski. Inače će zaštitnik građana Republike Srbije ostati poput Staljina – jer je samo Staljin politički ukidao i dopisivao jezike – po tome što negira postojanje lingvistike kao nauke i svojim politikantskim kriterijumima od jednog jezika pravi četiri – izričit je profesor Kovačević.

Sre­to Ta­na­sić: Đo­nom na na­u­ku

Od­bor za stan­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka pri­dr­ža­va se op­šte­pri­hva­će­ne na­uč­ne isti­ne, a stav za­štit­ni­ka gra­đa­na ide đo­nom na na­u­ku, sma­tra prof. dr Sre­to Ta­na­sić, pred­sed­nik Od­bo­ra za stan­dar­di­za­ci­ju srp­skog je­zi­ka. Pi­ta se ka­ko om­bud­sman mo­že na­uč­nu isti­nu osu­di­ti sa­mo za­to što to po ne­či­jem mi­šlje­nju „mo­že za po­sle­di­cu ima­ti po­vre­du pra­va pri­pad­ni­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na i do­vo­đe­nje pri­zna­tih je­zi­ka na­ci­o­nal­nih ma­nji­na u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj” i za „Po­li­ti­ku” uka­zu­je da čvr­sto ve­ru­je da na­uč­ne isti­ne ne mo­gu vre­đa­ti ni­či­ja na­ci­o­nal­na pra­va. A na­uč­na isti­na ko­ju od­bor na­gla­ša­va je­ste da se pre­ma svim na­uč­nim lin­gvi­stič­kim kri­te­ri­ju­mi­ma je­dan isti je­zik sa­mo iz po­li­tič­kih raz­lo­ga raz­li­či­to na­zi­va: kod Sr­ba srp­ski, kod Hr­va­ta hr­vat­ski, kod Bo­šnja­ka bo­san­ski, a kod ne­kih Cr­no­go­ra­ca cr­no­gor­ski.

– Ne­ma te na­uč­ne isti­ne za ko­ju za­štit­nik gra­đa­na ne mo­že pret­po­sta­vi­ti da ne­ko mo­že re­ći da su mu po­vre­đe­na na­ci­o­nal­na pra­va. Hr­vat­ski je­zik se u obra­zlo­že­nju Od­bo­ra za stan­dar­di­za­ci­ju eks­pli­cit­no na­vo­di kao ime jed­ne od va­ri­ja­na­ta lin­gvi­stič­ki istog „za­jed­nič­kog” je­zi­ka, uz na­po­me­nu da se u Sr­bi­ji u udž­be­ni­ci­ma hr­vat­ske ma­nji­ne i iz­u­ča­va pod ime­nom hr­vat­ski je­zik. Za­štit­nik gra­đa­na svo­jim ak­tom ho­će da pro­me­ni na­uč­nu isti­nu ko­ju ne za­stu­pa­ju sa­mo srp­ski na­uč­ni­ci. Ni­ko u sve­tu ne tvr­di da se ra­di o če­ti­ri lin­gvi­stič­ki po­seb­na je­zi­ka. Ni­ko to ni­je ospo­rio, mo­žda će naš za­štit­nik gra­đa­na bi­ti pr­vi – uka­zu­je prof Ta­na­sić.

 

 

 

Komentari63
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Filip Cosopt
@Svima Poštovani, udžbenik će biti povučen i novi će biti tiskan, sa točnim ispravkama i izmjenama vezanim uz naš hrvatski, bošnjački i crnogorski jezik. Hvala.
Демос Кратеин
А муслимански језик? Постоји и нација Муслиман.
@Diskusija
To što Kašić koristi hrvatski i slovenski kao sinonime upravo pokazuje da nije reč o savremenom nacionalnom identitetu. To što koristi čakavski kao osnovicu za svoju gramatiku upravo govori protiv vaše teze.
Diskusija, oko narječja (2)
Čakavski, kajkavski, ali i štokavski (!) su tri narječja kojim su stoljećima govorili Hrvati. Dakle, štokavština nije bila ekskluzivna samo za Srbe. To je ono u čemu vi suštinski griješite i sve vaše dijagnoze koje proizlaze iz te premise su pogrešne. U redakciji Gajevih "Novina horvatskih" u 1830-ima bili su i štokavci (npr. filozof Vjekoslav Babukić, Hrvat od glave do pete).
Diskusija
I jeste i niste u pravu. Očito ima razloga zašto Kašić koristi sininome. Govorimo o periodu snažne vlasti Venecije na istočnom Jadranu koja je sasvim prirodno za jednu silu - odnarođivala taj prostor. I u tome je djelomično i uspjela. Upravo su zato nositelji hrv. narodnog preporoda snažno djelovali u Dalmaciji u 19. st. i uspjeli su u BUĐENJU hrv. nacionalne svijesti. Da su na tom prostoru prevladavali Česi, Srbi, Portugalci ili Kinezi, hrvatski preporodni prvaci bi dobili nogom u vrit.
Демос Кратеин
Ако је правило да сваки народ језик који који говори српски језик назвати по својој жееи могу ли Муслимани који се тако изјашњавају по националној припадности овај језик назвати муслиманским језиком? Може ли нам омбудсман изнети своје стручно мишљење?
Демос Кратеин
@Дискусија Није битно колико је број грађана који се изјашњавају као Муслимани. Поента је да се изазива хаос уколико један језик има сва или више имена. Не може се име језика бирати по жељи. Зар не би била глупост да се језик зове муслимански, православни или римо- католички јер се то неки народ жели. Кажите Ви мени на којем језику сам написао следеће: ,,Dobar dan tugo!"
@DemosKratein
Ako krenu da tako nazivaju svoj jezik, to će biti politička, društvena i životna činjenica koju možete odbiti, ali koja time neće nestati. To je stvar jezičke politike, državog definisanja politike prema manjinama i ljudskih prava i (u naučnom smislu) sociolingvistike. Veći će problem biti ako se taj jezik (srpski) proglasi za lingvistički zaseban jezik. Ali onih koji se izjašnjavaju kao Muslimani danas i nema, mahom se izjašnjavaju kao Bošnjaci.
Hrvatska književnost u Britannici
Kao što se u Britannici pod poglavljem "Hrvatska književnost" ("Croatian literature") ubrajaju izrijekom "Old Croatian writers" - Marko Marulić, Hanibal Lucić, Marin Držić, Ivan Gundulić, Petar Hektorović itd.
nikola andric
Srbi zu zrtve prisvojnog prideva srpski. Imena pak ne kazu nista o njihovom nosiocu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.