Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbiju uglavnom napuštaju mladi sa srednjom školom

Treba preispitati usvojeni narativ o ogromnoj emigraciji visokoobrazovanih talenata i pomeriti fokus na sprečavanje ubrzanog odlaska mladih sa srednjom školom
Више људи се исељавало него што се враћало у нашу земљу (Фото Бета)

Migracioni bilans Srbije tokom protekle decenije bio je negativan. Više ljudi se iz Srbije iseljavalo nego što se u nju vraćalo. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, rađenim za Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA), u periodu od 2011. do 2018. godine, taj bilans je kumulativno iznosio blizu 100.000 ljudi, dok su predviđanja za 2019. i 2020. godinu govorila da će se godišnje iz zemlje iseljavati 20.000 ljudi više nego što će se u nju useljavati. Međutim, kako je pandemija zaustavila kretanje stanovništva, migracioni bilans je u 2020. godini mogao biti i pozitivan jer se veliki broj ljudi vratio u Srbiju s početkom pandemije kovida 19, istakao je Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

On je na jučerašnjoj konsultativnoj radionici pod nazivom „Migracije i tržište rada”, održanoj u organizaciji kabineta premijera Srbije, Ministarstva za rad i zapošljavanje i dve agencije Ujedinjenih nacija – UNPD i UNFPA, istakao da su se tzv. cirkularne i sezonske migracije u zemlje kao što su Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Malta, Češka, Mađarska i Poljska povećale od 2015. godine kao rezultat punog oporavka privrede Evropske unije od krize i rastuće oskudice radne snage u novim članicama unije. S druge strane, od svih starih članica EU, intenzivno je porastao jedino„odliv” naših građana u Nemačku – za sve ostale članice karakteristična je stagnacija ili smanjivanje dolazaka migranata. Statistika OECD-a, kao i proračuni UNFPA i Republičkog zavoda za statistiku, pokazuju da se smanjuje priliv migranata u anglosaksonske zemlje, kao što su Kanada, Australija i Velika Britanija, koje privlače visokoobrazovane migrante iz Srbije. I dok je obrazovni profil migranata u stare članice EU i dalje mešovit, u nove članice unije najčešće odlaze srednjeobrazovani.

– Nova studija Sandre Leitner govori da se pre može govoriti o prilivu nego o odlivu mozgova, kako se do sada popularno verovalo. Za razliku od ranijih tendencija, Srbiju danas u najvećoj meri napuštaju srednjeobrazovani, a iz nje manje odlaze visoko i nisko obrazovani. Odliv obrazovanih ljudi iz zemlje se ne smanjuje, već se povećava potražnja za obrazovanjem u zemlji. Ova dva ključna nalaza – da naša emigracija ne raste eksponencijalno, već postaje dominantno cirkularna i privremena po svom karakteru, i drugi – da je obrazovna struktura emigranata slična obrazovnoj strukturi stanovništva u Srbiji, mogu da imaju dalekosežne posledice po javnu politiku. Oni podstiču na preispitivanje usvojenog narativa o migracijama i njihovim dubljim uzrocima, koji se mogu tražiti u politikama zapošljavanja i tržišta rada, obrazovnoj politici i odnosu prema mladima u našoj zemlji – istakao je Arandarenko.

Iako se zaposlenost mladih povećavala od 2013. godine, prosečan kvalitet poslova, kako u pogledu sigurnosti zaposlenja tako i u pogledu visine zarada, nije bio dovoljan da smanji emigraciju iz Srbije. Radni emigranti su, naglasio je Mihail Arandarenko, uglavnom adaptivni i spremni da relativno brzo prihvate privremeni posao u inostranstvu pod uslovom da je dobro plaćen. Kada postoji jasno definisana i snažna tražnja za visokokvalifikovanim radnicima, kao što je to slučaj na primer s medicinskim osobljem, onda se emigracija odvija organizovanije, uz nešto duži proces planiranja i s tendencijom da bude dugoročnija i trajna. Razvoj domaćeg IT sektora, od stranih investicija, preko domaćih velikih firmi i registrovanih preduzetnika, pa sve do neregistrovanih frilensera, svakako je doprineo usporavanju trenda odlaska visokoobrazovanih iz zemlje. Zbog toga je značajna revizija usvojenog narativa o enormnoj emigraciji visokoobrazovanih talenata i pomeranje fokusa na ubrzani odlazak srednjeobrazovanih mladih jer ukazuje na potrebu da se istraže izvori frustracije svršenih srednjoškolaca ili diplomaca bez velikih profesionalnih ambicija, zaključio je Arandarenko.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
"..... јер указује на потребу да се истраже извори фрустрације свршених средњошколаца или дипломаца без великих професионалних амбиција" - Evo da se ne mučite oko istraživanja izvora frustracija: nesigurnost zaposlenja, bedne plate, gazde koje pružaju malo a traže da im gineš ko da te plaćaju 5000 evra, radno vreme od jutra do sutra, država koju baš briga da te zaštiti i koja brine samo o onima sa poznanstvima i vezama.... Da li vam je dovoljno ili treba još da nabrajam?
Srbin
Napusta svako ko moze, znam coveka iz jednog sela koji ima samo 8 razreda osnovne....eno ga u Nemackoj na gradjevini zaradjuje 3000eur uz placen smestaj i dva obroka
Mustafa Aga
Ako drzava razmishlja o povratku mladih gastarbajtera...Nema od toga nishta...Mladi koji su vredni, marljivi sa visokim ili srednjim obrazovanjem za relativno kratko vreme staju vani na svoje noge i zive zivot prosechnog gradjanina te zemlje...Takvi se ne vrachaju nazad...Drzava moze obratiti paznju na gastarbajtere penzionere...Sa velikom vechinom Zapadnih penzija kod nas moze mnogo lepshe da se zivi nego sa tim novcem na Zapadu...Panzionerima treba ponuditi dobre uslove da bi se vratili...
Zoran
Da, neka obrati paznju na penzionere, tu je buducnost. :)
Dragoljub
Bezite deco u potrazi za srecom ... Nema na Balkanu perspektive bar sledecih 15-20 godina.
Lillah
Neverovatno površno shvatanje pojma sreća.
Zoran
To sam ja cuo 1980-te. :)
Ivan Ivanovic
Plate i uslovi rada-to traze i srednje i visoko obrazovani. Ostalo su naklapanja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.