Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O tabuima, teskobi, besu i neprilagođenosti

Da je sve više autorki u svetskoj savremenoj prozi potvrđuje i izbor iz strane književne produkcije koji stiže do naših čitalaca

Svi smo nedavno iskusili kolektivni lokdaun, a u knjizi „Moja godina odmora i opuštanja” autorke Oteze Mošfeg, reč je o ličnom lokdaunu koji 2000. godine sporovodi u Njujorku lepa mlada žena s lagodnim poslom u galeriji, stanom na Menhetnu i s nasleđenim novcem. Zbog izvesnih razočaranja, ona odlučuje da godinu dana provede u izolaciji u nadi da će iz nje izaći kao sasvim nova osoba. Osim što govori o usamljenosti, zavisnosti od lekova i mentalnom zdravlju, ova knjiga, kod nas objavljena u izdanju „Buke” (Booka”) u prevodu Aleksandra Milajića, predstavlja i kritiku savremenog društva.

Autorka ovog dela Oteza Mošfeg (1981), američka je spisateljica hrvatsko-iranskog porekla. Njen prvi roman „Eileen” iz 2015. ušao je u uži izbor za nagradu Nacionalnog udruženja kritičara i nagradu „Men Buker”, a osvojio je i priznanje „PEN/Hemingvej”. „Moja godina odmora i opuštanja” iz 2018, njen je drugi roman i našao se na listi bestselera „Njujork tajmsa”, dok je treći objavila 2020. godine.

Ovo je samo jedno od dela savremene svetske proze koje izdavačka kuća „Buka” bez predaha objavljuje. Pod sloganom „najbolje od savremene proze” do naših čitalaca stiže mnogo dela koja su zapažena u savremenoj svetskoj književnoj produkciji, te je ova izdavačka kuća završila prošlu godinu sa gomilom književnih hitova u svom izdanju, dok je među autorima sve više žena. O nekim knjigama smo već pisali, ali vredi pomenuti i druge, poput romana „Vraćena”, italijanske autorke Donatele di Pjetrantonio, kod nas objavljen u prevodu Jelene Brborić, o devojčici koja je u vraćena pravim i siromašnim roditeljinma, a koju su ovi kao bebu dali rođacima. Odrasla kao jedinica u imućnoj porodici, ona se suočava sa svojom biološkom porodicom ‒ ocem, majkom, sestrom i braćom, koje prvi put vidi i koji su joj potpuni stranci. Roman objavljen u Italiji 2017. suptilno prati njen doživljaj nove porodice i govori o napuštanju, mučnom prilagođavanju, emotivnom previranju i sazrevanju. Preveden je na 25 jezika i dobio je jednu od najprestižnijih italijanskih književnih nagrada „Kampijelo”.

Donatela di Pjetrantonio (1963) živi u gradu Pene gde više od 30 godina radi kao dečji stomatolog. Na književnu scenu je stupila 2011. godine i mada je dobila nagrade i za prva dva romana, sa „Vraćenom” je stekla obožavaoce.

Roman „Crkni ljubavi” Arijane Harviks (objavljen u prevodu Vesne Vidaković), ogoljeno i smelo koristi radikalnu kritiku klišea, tipskog poimanja porodice i konvencionalnosti bračnih osnosa, razbijajući tabue o ulozi žene u njima. Ovu prozu u formi toka svesti glavne junakinje, mlade žene koja prolazi kroz teškoće u prihvatanju uloge majke i supruge, prožimaju ironija, humor i nasilni porivi u suočavanju sa osećanjem teskobe i zatočenosti u životnom okruženju.

Arijana Harviks je rođena u Buens Ajresu 1977. godine, a od 2007. živi u Francuskoj. Smatra se jednim od najradikalnijih glasova nove argentinske proze. Romani su joj adaptirani za film i pozorište, a „Crkni ljubavi” iz 2012. preveden je na više od 20 jezika. Dobio je nagradu za knjigu godine koju dodeljuje argentisnki list „Nacija”, dok su englesko i nemačko izdanje nominovani za prestižne tamošnje nagrade.

Treba pomenuti i prvi roman američke autorke Rejven Lejlani „Sjaj” iz 2020. (objavljen u prevodu Miloša Petrika), koji je pobrao hvalospeve kritičara i osvojio mnoge nagrade, između ostalih i nagradu Nacionalne književne kritike za debitantski roman. Oštar i provokativan, roman govori o mladoj crnkinji koja pokušava da se snađe u Njujorku privilegovanih belaca, o tome šta danas znači biti mlad, kako se nositi sa usamljenošću i rasizmom... Tamnoputa autorka, rođena 1990. godine, dobila je pohvale i svojih koleginica, na primer Brit Benet, autorke romana o rasizmu „Polovina koja nedostaje”.

Lisa Tadeo (1980), američka spisateljica i novinarka, već je poznata našim čitaocima (po studiji „Tri žene”, višegodišnjem istraživačkom projektu o ženskoj seksualnosti koje je kod nas objavio takođe ovaj izdavač), a sada je „Buka” objavila i njen debitanstki roman „Životinja” iz 2021. u prevodu Eli Gilić. Reč je o romanu u kome je ova autorka stvorila književnu antiheroinu Džoun koja je celog života trpela okrutnost muškaraca. Ovo je roman o ženskom besu koji se previše često percipira kao ludilo.

Ne treba izostaviti ni roman „Zemljani”, japanske autorke Sajake Murate, koji govori o problemima karakterističnim za ovo društvo – otuđenosti i neprilagođenosti. Sajaka Murata je već poznata našim čitaocima po odličnom romanu „Prodavačica” o neuklopljenosti i nerazumevanju (objavljen kod nas kod istog izdavača) koji joj je doneo svetsku slavu i koji je preveden na više od 30 jezika. Svojim sledećim romanom „Zemljani”, objavljenim u Japanu 2018. godine, a kod nas nedavno u prevodu Nataše Tomić, Sajaka Murata se ustoličila kao snažan i upečatljiv glas svih neprilagođenih. Junakinja romana Nacuki je toliko otuđena od sveta da deluje kao vanzemaljac, preživljava u neprijateljskom i nasilnom svetu. Neuspešno pokušava da se uklopi u društvo koje smatra fabrikom za proizvodnju beba, sve vreme čeznući zapravo da počne da živi.

Sajaka Murata (1979) jedna je od najcenjenijih spisateljica nove generacije u Japanu. Naapisala je 11 romana i dobila sve najznačajnije nagrade. U svojim delima ona istražuje različite posledice neuklopljenosti žena i muškaraca u društvo, posebno u pogledu rodnih uloga, roditeljstva i seksualnosti.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.