sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 26.07.2008. u 23:55 Daliborka Mučibabić

Otvara se „zabranjeni grad” na Topčiderskom brdu

Музеј историје Југославије (Фото Д. Јевремовић)

Suvenirnice, urbani mobilijar, izložbeni prostori za skulpture i instalacije na otvorenom, prijemni deo za posetioce, kafei i restorani – najnoviji su sadržaji radova studenata Arhitektonskog fakulteta koji su dobili zadatak od opštine Savski venac da predlože idejna rešenja za uređenje Muzeja „25. maj”, dela nekadašnjeg kompleksa Memorijalni centar „Josip Broz Tito” naTopčiderskom brdu.

Zoran Đukanović, profesor koji je rukovodio studentskim projektom, kaže da je ovaj posaoosim akademaca okupio tim stručnjaka iz urbanizma, arhitekture, umetnosti, istorije.

– Ideja je bila da se ukaže na različite mogućnosti osavremenjivanja nekadašnjeg Memorijalnog centra „Josip Broz Tito” i korišćenja javnih gradskih prostora.Studenti su bez emocionalnih opterećenja pristupili oplemenjivanju Muzeja „25. maj”, odnosno današnjeg Muzeja istorije Jugoslavije –objašnjava Đukanović i dodaje da će, po svemu sudeći, neki predlozi uskoro biti ostvareni.

Istog uverenja je i Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac, koji se zalaže ne samo da bude modernizovan prostor kompleksa već i da brojne zbirke i muzejski eksponati budu dostupni sugrađanima i turistima. Kaže da je osim Kalemegdana nekadašnji kompleks „Josip Broz Tito” najvažniji kulturni, ekonomski i privredni potencijal ne samo Beograda već i Srbije. Đorđević je najavio da će pokrenuti akciju za rušenje podignutog zida koji je podelio centar. Naime, odlukom vlade iz 1997. godine kompleks je, izuzimajući „Kuću cveća” i Muzej „25. maj”, proglašen rezidencijalnim prostorom u koji je trebalo da bude useljen najpre Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije, a potom se u njega uselio Slobodan Milošević. Ovalna i Lovačka kuća, Bilijarnica i Rezidencija najpre su odvojene žičanom ogradom, a zatim sakrivene zidom visine oko tri metra. Premda smo od tada promenili dve države i nekoliko vlada, zid i danas postoji, a u prostorijama, u koje se ulazi samo sa posebnim odobrenjem, propadajuneprocenjivo kulturno i istorijsko blago.

– Pozvaćemo sve Beograđane da se pridruže rušenju našeg „berlinskog zida” koga su bespravno podigli tadašnji stanari Mirjana Marković i Slobodan Milošević. Krajnje je vreme da zabranjeni grad, kako smo ga zvali, otvori vrata široj javnosti. To su prelepi prostori koji se na različite načine mogu iskoristiti – naglašava Đorđević.

Kustosi Muzeja istorije Jugoslavije nedavno su na jedvite jade, zbog birokratske procedure, iz podruma vile „Mir”, u kojoj su nekada bile muzejske zbirke, izvukli srebrne dragocenosti poklonjene Titu i pripremili izložbu „Svet srebra” koja se do kraja avgusta može videti u Muzeju istorije Jugoslavije.

Katarina Živanović, v.d. direktorka ove ustanove, kaže da je njihov prioritet da sačuvaju oko 250.000 eksponata razvrstanih u 23 zbirke.

– Reč je o predmetima od neprocenjive vrednosti, a jedan deo zbirki sada nažalost propada u neuslovnim depoima na tri lokacije u gardu. U rezidencijalnom delu kompleksa, uvili „Mir”pre useljenja Miloševića, bilo je više od 4.000 vrednih darova i predmeta. Publika od 1996. godine nije videla te eksponate – naglašava Živanovićeva.

Ona podseća da je od osnivanja Muzeja istorije Jugoslavije, koji je nastao spajanjem bivšeg MC „Josip Broz Tito” i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, bilo ulaganja ali da su nedovoljna. Muzej istorije Jugoslavije koji sada obuhvata objekte Muzej „25. maj”, „Kuću cveća” i „Stari muzej” zreo je za veliku popravku.

– Toaleti nisu u upotrebi, nemamo kafić i restoran, suvenirnicu, parking. To je posetiocima neophodno. Čak ne naplaćujemo ulaz u Muzej, iako u budućnosti to planiramo. Velika novčana sredstva su potrebna za preuređenje svih objekata jer ovde šta god da obnovite ne košta manje od milion dinara. Nedavno nas je samo sanacija terase u „Kući cveća” koštala tri miliona dinara – ističe Živanovićeva.

Đorđević računa da će deset miliona evra biti dovoljno da objekti i zbirke Muzeja istorije Jugoslavije kao i deo iza zida dobiju novi sjaj i postanu jedna od najznačajnijih srpskih atrakcija.

– Para ima, samo je važno usmeriti ih na pravu adresu. Mislim da su opština, grad ali i Republika prepoznali važnost lokacije sa svim njenim sadržajima – veli Đorđević.

Koliko bi ovaj, čini se, zaboravljeni kompleks koji se prostire na više od 16.000 kvadratnih metara muzejskog prostora i blizu devet hektara parka mogao da donese koristi govori i podatak da samo „Kuću cveća” godišnje poseti oko 70.000 posetilaca.

– Ona je najposećeniji srpski muzej, a samo prošle godine kroz Muzej istorije Jugoslavije prošlo je blizu 150.000 ljudi. Nadamo se da će taj broj biti mnogo veći za koju godinu kada bi trebalo da deo nekadašnjeg MC „Josip Broz Tito” liči na prestižne svetske muzeje – poručuje Živanovićeva.

U poslednjih osam godina Muzej istorije Jugoslavije organizovao je 21 izložbu predmeta iz sopstvenog fonda. U istom periodu u njemu je gostovalo 69 postavki i projekata. Od 1980. godine do danas oko 18.000.000 stranih i domaćih turista videlo je sadržaje Muzeja istorije Jugoslavije.

Komеntari5
38d1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja