Satelitski pratilac medveda sa Tare

Tara – Zima je doba kada bi trebalo da spavaju medvedi na Tari, gde im je najbrojnija populacija u nas. Međutim, topliji zimski dani katkad im poremete tu hibernaciju, period smanjene aktivnosti, pa onako dremljivi izađu na sunce, uglavnom oko svojih brloga, udaljeni od pogleda. Jer kad osete prisustvo čoveka, kako o tome pišu u Nacionalnom parku „Tara”, mrki medvedi (koji su najveća zver u Evropi) odmah napuštaju to mesto, obično pre nego što budu primećeni.

„Medvedi su po pravili vrlo sramežljivi i plašljivi. Ne vide ljude kao potencijalni plen, već ih se plaše i izbegavaju sukobe”, čitamo na sajtu NP „Tara”, uz napomenu da su napadi medveda izuzetno retki, te da je čovek izložen 400 puta većem riziku smrti od udara groma nego od napada medveda. S tim što, ipak, treba pripaziti da u šumovitim dubinama Tare do slučajnog susreta na dođe.

Ovo prirodno stanište godi medvedu, ovde su sve brojniji poslednjih godina. Saradnjom stručnjaka beogradskog Biološkog fakulteta, Prirodnjačkog muzeja i NP „Tara” obavlja se projekat monitoringa: prati se stanje i oporavak medveđe populacije i njeno kretanje, usled čega ih hvataju u specijalne zamke (da im se ne nanosi bol), markiraju se satelitskim ogrlicama (odašiljačima) i potom puštaju u prirodu.

– Sada, prema zvaničnom podatku, ima 58 jedinki mrkog medveda na Tari. Već deceniju i po traje satelitsko praćenje kuda idu. Do sada su 22 medveda dobila satelitske ogrlice. A na jednom je i prva ogrlica s kamerom, stavljena oktobra prošle godine, da se još detaljnije prate njihovi putevi kroz prirodu, život, navike... Oni takve ogrlice obično nose oko dve godine – kaže za naš list Ranko Milanović iz Nacionalnog parka „Tara”.

O tome dokle dopiru medvedi sa ove planine čitamo u prošle godine objavljenoj monografiji „Nacionalni park ’Tara’ – 40 godina postojanja”, u izdanju Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Tu autori iz raznih oblasti opisuju prirodne osobenosti Tare i rad ovog nacionalnog parka, a u poglavlju „Fauna” o sisarima, dakle i o medvedima, piše Vladan Bjedov.

– Populacioni trendovi u smislu rasta brojnosti ove vrste poslednjih godina su pozitivni, pa se medved često opaža na zaštićenom području. A da njegova populacija raste, svedoče i sve veće štete koje pravi na imovini lokalnog stanovništva (stoka, pčelinjaci, voćke). Kod mrkog medveda su izražena disperzivna, naročito sezonska kretanja, tako da se jedinke s tarskog područja mogu naći na znatno širem području. Prema severu i zapadu medved duboko zalazi na teritoriju Bosne i Hercegovine, prema jugu dolazi do Zlatibora, Uvca i Zlatara, a na istoku preko Velikog Rzava na Javor, Goliju i Čemerno – beleži autor, dodajući da medveda ima na čitavoj teritoriji NP „Tara” (kanjonski delovi Drine, Brusnice, Dervente, Rače i Belog Rzava, šumska područja Aluga, Mitrovca i Bature), te da je to vrsta pod strogom zaštitom, za koju je propisana trajna zabrana lova.

Što se tiče satelitskog praćenja kretanja, Bjedov navodi da su ovde prvi put jedinke mrkog medveda hvatane žive, obeležavane satelitskim odašiljačima i ponovo puštane u slobodnu prirodu:

– Primena ove savremene metode daljinskog praćenja uz adekvatnu tehniku omogućila je dobijanje obilja podataka o kretanju obeleženih jedinki i njihovih dnevno-noćnih i sezonskih aktivnosti. Na ovaj način je, uz ostalo, utvrđeno da je godišnji areal kretanja jedne obeležene jedinke bio čitavih 4.000 kvadratnih kilometara, što je do sada najveći zabeleženi areal jedinke mrkog medveda u Evropi.