Utorak, 05.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kongresmeni pozvali Bajdena da unapredi odnose sa Srbijom

''Pišemo Vam povodom 140. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa SAD i Srbije i da bismo ohrabrili vašu Administraciju da produbi odnose između naše dve zemlje'', navodi se u pismu kongresmena
Фото АП

VAŠINGTON - U pismu 16 kongresmena upućenom američkom predsedniku koje je danas objavljeno, Džozef Bajden se poziva da unapredi odnose SAD i Srbije, uz podsećanje na dugu diplomatsku istoriju dve zemlje i njihove snažne odbrambene, bezbednosne i ekonomske veze.

''Pišemo Vam povodom 140. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa SAD i Srbije i da bismo ohrabrili vašu Administraciju da produbi odnose između naše dve zemlje'', navodi se u pismu kongresmena, koje je objavio ambasador Srbije u SAD Marko Đurić na Tviteru uz fotografiju dokumenta.

Nema puno zemalja koje imaju ovako obimnu diplomatsku istoriju, navode kongresmeni i podsećaju da su Sjedinjene Države i Srbija bili bliski saveznici u Prvom i Drugom svetskom ratu, kada su se Amerikanci i Srbi borili rame uz rame da sačuvaju slobodu u Evropi i širom sveta.

U Prvom svetskom ratu, prema podacima sa Pariske mirovne konferencije održane 1919. godine, Srbija je izgubila 53 odsto muške populacije starosti između 18 i 55 godina i 28 procenata ukupne populacije.

„Ove tragične žrtve povezuju naše nacije'', ističu kongresmeni.

Oni podsećaju i da je američki predsednik Vudro Vilson, da bi pokazao američku solidarnost sa svojim saveznikom, istakao srpsku zastavu iznad Bele kuće, naglašavajući nesalomivi duh srpskog naroda i njegovu spremnost da žrtvuje sve za slobodu i nezavisnost.

''Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost”, rekao je Vilson, podsećaju u pismu američki kongresmeni.

Oni navode da su, i kada je sredinom prošlog veka ponovo izbio svetski rat, SAD i Srbija nastavile borbu za slobodu, a Srbija se, kako naglašavaju, pokazala kao ključni saveznik i iskren prijatelj SAD.

Američki kongresmeni naglašavaju da je tokom operacije Halijard, hiljade Srba rizikovalo svoje živote da spase preko 500 američkih pilota koji su oboreni iznad Srbije, kao i da je Srbija 2020. godine svečano otvorila spomenik u znak sećanja na ovu operaciju.

Oni podsećaju i da je komandant američke Komande za specijalne operacije u Evropi (SOCEUR), general-major Dejvid Tabor, u obraćanju na ovoj ceremoniji izjavio: ''Ovo je važan dan i moramo da se setimo običnih Srba, ljudi koji su 1944. učinili nemoguće”.

Kaže se i da je uprkos tome što je bila komunistička zemlja i van NATO-a i Evropske zajednice, Srbija sarađivala sa SAD kroz ključne načine kako bi, kako navode, ''sprečila sovjetsku dominaciju u Evropi'' i unapredila zajedničke interese dve zemlje, a da je danas nezaobilazan partner Vašingtona i na regionalnom i na globalnom nivou.

Navodi se i da je Beograd nedavno pokazao ovo partnerstvo pružajući utočište za preko 60 avganistanskih radnika i njihovih porodica.

Iako Srbija ostaje izvan NATO, SAD i Srbija imaju snažne odbrambene i bezbednosne veze, a Beograd, kako navode kongresmeni, najviše svojih zajedničkih vojnih vežbi sa SAD i drugim članicama NATO.

Srbija je, podseća se, i članica globalne koalicije za borbu protiv Islamske države i gaji aktivno partnerstvo sa Nacionalnom gardom Ohaja.

Srbija je, shodno broju stanovnika, i jedna od evropskih zemalja koje daju najveći doprinos mirovnim misijama u svetu što ilustruje kakvu je izuzetnu transformaciju ta država prošla u protekle dve decenije od „uvoznika do izvoznika bezbednosti”, ističe se u pismu.

U ekonomskom pogledu, dodaje se, Srbija ima jednu od najviših stopa rasta u Evropi i njena stopa nezaposlenosti je prepolovljena od 2012. godine.

Ukazuje se da, prema podacima Privredne komore Srbije, sektor IT i inovacija sada predstavlja 10 procenata bruto domaćeg proizvoda Srbije i da se širi za 25 odsto svake godine.

Američke kompanije doprinele su ekonomskom uspehu Srbije sa preko četiri milijarde dolara investicija i zapošljavanjem više od 20.000 radnika, a među tim kompanijama ističu se NCR, Bol Pekidžing, Koka-kola, Majkrosoft, Orakl, FIS, IBM i mnoge druge, navodi se u pismu.

SAD i Srbija su 2018. godine potpisale Memorandum o razumevanju o saradnji u infrastrukturnim projektima i kompanija Behtel sada gradi Moravski koridor, prvi autoput spreman za uvođenje 5 G tehnologije u Srbiji, što je projekat vredan milijardu dolara.

Da bi se održao ovaj ekonomski uspeh, Srbija je, zajedno sa Albanijom i Severnom Makedonijom angažovana u procesu regionalne ekonomske integracije pod nazivom Otvoreni Balkan.

Ovo je izvorna inicijativa te tri zemlje sa ciljem širenja trgovinskog partnerstva, zbližavanja ljudi i pripreme za odgovornosti koje nosi puno članstvo u Evropskoj uniji koje ove zemlje žele i zaslužuju, navodi se u pismu.

Važno je istaći da ova dinamika i principi dokazuju zajedničke težnje Srbije i SAD da se Balkan usidri u okvir celovite, slobodne i miroljubive Evrope, naglašavaju kongresmeni.

Srbija i SAD dele dugotrajnu istoriju saveznika i partnera, navodi se i dodaje da je 140. godišnjica zvaničnih diplomatskih odnosa dve zemlje prekretnica koja „nam omogućuje da sagledamo prošlost ali što je još važnije treba da nas navede da zamislimo budućnost u kojoj su Srbija i SAD pronašle načine da prodube veze”.

Kao što je rekao čuveni srpsko-američki izumitelj Nikola Tesla, koji povezuje dve zemlje svojim doprinosom čovečanstvu: „Budućnost će reći istinu i proceniti svakog na osnovu njegovog rada i dostignuća”.

„Pozivamo vašu Administraciju da radite sa našim prijateljima u Beogradu kako bi ova vizija postala realnost”, zaključuje se u pismu.

Pismo su potpisali Klaudija Tini, kopredsedavajuća Srpskog kokusa, članica Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma, Emanuel Kliver, kopredsedavajući Srpskog kokusa, Brajan Ficpatrik, član Srpskog kokusa i član Obveštajnog komiteta, Gas Bilirakis, član Srpskog kokusa, Dejvid Meklini, član Srpskog kokusa, Erik Svolvel, član Obaveštajnog komiteta, Dejvid Sisilin i Den Mejser, član Spoljnopolitičkog komiteta, Bil Džonson, član Srpskog kokusa.

Među potpisnicima su i Majk Tarner, član Vojnog i Obaveštajnog komiteta, Bred Venstrap, član Obaveštajnog komiteta, Frenk Mrvan, član Srpskog kokusa, Greg Stojbe, član Spoljnopolitičkog komiteta i Srpskog kokusa, Mark Vizi, član Vojnog komiteta, Bred Šnajder, član Spoljnopolitičkog komiteta i Srpskog kokusa, kao i Ted Lieu, član Spoljnopolitičkog komiteta, preneo je Tanjug.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile Rad
Vracaju nam KiM!
Душан Пурић
Лепо, али џаба. Бајден има друге планове.
Goran Bojanović
Svestan sam realnosti, ali najviše bih voleo da nemamo diplomatske odnose sa USA i Britanijom.
Dragan Pik-lon
Srbija nema sta da se nada u odnosima sa SAD-ma sve dok i zadnji demokrata iz devedesetih ne ode sa vlasti.Nece oni da budu protiv sebe i svoje ''demokratije''.
Владан
Нека, хвала. Ако може, да забораве да постојимо

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.