Petak, 19.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Padaju cene bakra i čelika, velika tražnja za litijumom

Privreda Srbije je mala, i izvoz industrijskih metala u svetskim razmerama nije veliki, za razliku od tržišta Evrope gde jeste, kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije
Цена бакра је тренутнооко 9.500 долара по метричкој тони (Пиксабеј)

Svetska industrija metala je među granama privrede koje tokom dve godine borbe sa pandemijom beleže najveći rast. Zbog velike potražnje, samo 2021. neki metali su poskupeli i 80 odsto, a prognoze ukazuju da će bakar, nikl, kobalt i litijum u narednih nekoliko godina dostići rekordne vrednosti. Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije, kaže da je privreda Srbije mala, da izvoz industrijskih metala u svetskim razmerama nije značajan, ali na tržištu Evrope jeste. Prema njegovoj oceni, to je grana industrije koja ima perspektivu, a stanje na tržištu osnovnih industrijskih metala je takvo da su cene visoke, što je posledica gotovo rekordnog rasta iz 2021.

– Da pođemo od toga zašto su ovi metali toliko traženi. Pre svega, bakar je osnovni industrijski metal, koji je zbog svojih karakteristika najtraženiji u metalskoj industriji i brojnim delatnostima prerađivačke industrije. Sa druge strane, litijum i kobalt se primarno koriste u proizvodnji litijum-jonskih baterija za telekomunikacije i auto-industriju, dok se nikl upotrebljava u metalurgiji, ali i u proizvodnji pomenutih baterija, za kojima je u poslednjih pet godina tražnja vrlo visoka – navodi Stanić.

Naglašava da na tržištu ipak dolazi do hlađena na osnovu rasta ponude. Konkretno, cena bakra je u padu i trenutno se kreće oko 9.500 dolara po metričkoj toni, što je za oko dva odsto manje u odnosu na početak godine. Do hlađenja dolazi i na tržištu čelika u SAD. Međutim, stižu informacije da će Kina ograničiti proizvodnju čelika tokom trajanja Olimpijskih igara, pa to može opet pogurati cenu na međunarodnom tržištu. Sa druge strane, cena aluminijuma je znatno porasla, usled smanjenja proizvodnje u Kini zbog energetskih uslova.

– Kada govorimo o litijumu, njegova cena se kreće oko 50.000 dolara po metričkoj toni, tu je referentno tržište u Kini, i cena bi trebalo da ostane na visokom nivou tokom ove godine zbog velike tražnje za električnim vozilima, posebno u Kini – napominje Stanić.

Krajem 2021. ukinute su izvozne kvote između SAD i EU. Cena čelika je takođe zabeležila rekordan nivo tokom prošle godine, ali usled povećane ponude, došlo je do stabilizacije.

– Da bi se to odrazilo na cenu, treba da prođe određeno vreme dok, uslovno rečeno, prođe kroz lance snabdevanja. Ukidanje kvota između SAD i EU rezultat je otopljavanja ekonomskih odnosa nakon političkih promena u Vašingtonu. To je stvar koja se njih tiče, međutim, problem je što i dalje ostaje kvota EU na uvoz čelika iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju. Čelik je strateška sirovina i na neki način je razumljivo da se štite domaće čeličane, u ovom slučaju mislimo na one u EU, ali opet naglašavamo da Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini sa EU i da je kandidat za članstvo – objašnjava Stanić.

Železara „Hbis” u Smederevu i borski rudnik „Ciđina” su naši najveći izvoznici. Ali, Srbija je relativno mala privreda i njeni kapaciteti su ograničeni u svetskim okvirima. U okviru Evrope, dobro je pozicionirana kao izvoznik čelika i bakra. Međutim, kada se podignemo na svetski nivo, tu su Kina, Rusija, SAD, Peru…

– Problem kod „Hbisa” su kvote. Prošle godine je došlo do rasta izvoza „Hbisa” i vrednosno i količinski. Što se tiče Bora, tu se područje eksploatacije proširuje i samim tim se očekuju veće količine za izvoz. Konkretno, tamo je nedavno otvoren novi rudnik, Srbija bi trebalo da se nađe u samom vrhu proizvođača bakra u Evropi – navodi Stanić.

Dodaje da na tržištu osnovnih industrijskih metala, rast ponude nadjačava rast tražnje. Ove godine je moguće očekivati blag suficit bakra, takođe i čelika, sa trendom da ponuda bude sasvim odgovarajuća tražnji u 2023. godini.

– Kada govorimo o Kini kao vodećem potrošaču, treba pratiti šta se dešava u njihovom građevinskom sektoru, energetskoj tranziciji, ali i politički, u smislu Tajvana, Južnog kineskog mora. Naravno tu su i cene energenata, zelena tranzicija, dekarbonizacija, inflacija i na kraju kovid. Šta će se dešavati sa cenama metala u narednom periodu dosta zavisi od globalnog makroekonomskog okvira, konkretno odluke monetarnih vlasti SAD da li će i kada početi sa podizanjem referentne kamatne stope, kako bi ograničili inflaciju koja je sada u Americi najveća u poslednjih 40 godina – ocenjuje Stanić.

Zlato vredi oko 1.800 dolara po unci

Kada je reč o zlatu, njegova cena se trenutno kreće oko 1.800 dolara po unci. To je pad od oko dva odsto u poslednjih mesec dana, ali je njegova cena i dalje na relativno visokom nivou. Naš sagovornik naglašava da je zlato mera vrednosti i obično njegova cena raste kada imamo kriznu situaciju na tržištu, odnosno pada kada postoji oporavak i podsticajno okruženje za investiranje. Sredinom 2020. cena je probila psiholoških 2.000 dolara, ali kako je krenuo oporavak nastupio je postepeni pad cene zlata. Zašto sada imamo svojevrsnu stagnaciju? Zato što tržište još ne zna u kom pravcu će se odvijati oporavak tokom 2022, da li će planirani rast nastaviti da se realizuje ili će zbog inflatornih pritisaka doći do korekcije naniže.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ivan
Svaka cast ekonomistu iz PKS. Napokon neko ko nije stranacki obojen
Milos Simic
a svi bi litijum e pa nema nema ga vise nek koriste so
Radmila P.
Nema ga više?
lalo
Mi moramo iskoristiti momentum u istoriji sa litijumom inace smo obrali bostan ako ne znamo da koristimo svoje resurse. Sa inzenjerske tacke gledista nema te ekstenzivne poljoprivrede koja vredi vise od rudnog bogatstva.
Kalimero (prvi)
Обогатићемо се од литијума као Африка од дијаманата. А може се мазати и на хлеб када безвредну "екстензивну" пољопривреду уништимо.
Александар С.
Са 3% рудне ренте, ми нећемо видети ништа од тог новца. Добићемо 10-15 милијарди и остављену пустош. У том случају је боље да узмемо кредит у тој вредности.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.