Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: SRPSKA EKONOMIJA I UVOZNA RADNA SNAGA

Kinezi, Turci i Rusi najčešće dolaze na rad kod nas

Dok domaći radnici, i majstori i visokokvalifikovani, hrle na poslove u inostranstvo, broj izdatih dozvola za rad strancima u našoj državi u prethodnoj godini bio je najveći otkako je pre sedam godina na snagu stupio Zakon o zapošljavanju stranaca
(Фото Н. Марјановић)

U Srbiji je stranim državljanima od početka ove godine, zaključno sa 31. januarom, izdato oko 1.709 dozvola za rad. Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) prošle godine su izdale 23.662 dozvole za rad strancima, što je znatno veći broj dozvola, bezmalo udvostručen, u poređenju sa 2020, kada se na legalan način u našoj zemlji posla domoglo oko 12.900 stranaca. U NSZ podsećaju da je od stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju stranaca u decembru 2014. godine, pa do sada, broj izdatih dozvola za rad strancima bio najveći upravo u prethodnoj godini.

Kada je reč o poslodavcima, najveći deo radnika zaposlili su poslodavci iz Beograda. Inostrani radnici, inače, najčešće dolaze na rad u našu zemlju iz Kine, Turske i Rusije, ali i iz Indije, Ukrajine, Italije, BiH, Crne Gore, Hrvatske... Nije zanemarljiv ni broj stranih radnika iz Albanije i Severne Makedonije. Prema podacima NZS, državljanima Albanije je u 2021. izdato ukupno 157 dozvola za rad, dok su u 2020. njih 164 stekla priliku legalno da rade u zemlji. Za razliku od toga, gotovo triput više Makedonaca radilo je lane u našoj zemlji – 483 su imala dozvolu za rad, dok je tokom prošle godine ubedljivo najviše dozvola, 9.379, izdato kineskim državljanima. U Srbiju je došlo da radi i oko 1.370 Rusa. Iako su stranci zainteresovani da rade u našoj zemlji, Srbija i dalje kuburi s manjkom domaće radne snage.

Kako ističe Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije, prema zakonskim propisima, stranac kome je izdata dozvola za rad ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljanin Srbije. Međutim, u praksi strani radnici su neretko radno angažovani bez propisanih radnih dozvola, dakle rade na crno, nemaju regulisan radnopravni status, niti su socijalno osigurani. Nedavno otkriveni slučaj radnika iz Vijetnama koji su u nehumanim uslovima mesecima radili i živeli na gradilištu fabrike guma u Zrenjaninu pokrenuo je debatu o položaju stranih radnika u Srbiji.

– Tačno je da nemamo dovoljno naših radnika, pa smo primorani da zapošljavamo strance, o čemu i svedoči statistički porast stranaca na tržištu rada Srbije u odnosu na 2020. Kina, Rusija, Indija i Turska su zemlje iz kojih najpre dolazi strana radna snaga. Međutim, većina tih radnika, koje uglavnom dovode investitori, preciznije rečeno, njihovi podizvođači, ipak radi na crno. Zato bi ti isti investitori morali da znaju ko su im podizvođači i da li su radnici koje dovode prijavljeni, imaju li boravišnu i radnu dozvolu. Nažalost, u najvećoj meri to se ne dešava, pa sada imamo radnike koji nigde ne postoje – objašnjava Torlaković.

Problem Srbije je što ima široko crno tržište radne snage koje prolazi nekažnjeno. Čak je i NALED priznao, ističe Torlaković, da više desetina hiljada radnika radi ilegalno u zemlji. Ipak, Inspektorat rada sasvim korektno radi svoj posao, piše krivične prijave, nalazi radnike koji dolaze iz drugih zemalja potpuno neprijavljeni... Najveći problem je što država žmuri kroz pravosuđe. Još nisam čuo da je neko uhapšen, niti da su nađeni krivci – nabraja predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije.

Prvi i osnovni način za rešavanje ovog gorućeg problema, a od kojeg i država i poslodavci beže, jeste uvođenje granskog kolektivnog ugovora.

– Na taj način bi svaki radnik koji dođe na teritoriju Srbije imao zagarantovanu zaradu, odnosno cenu radnog sata, i ne bi bilo bitno da li dolazi iz Vijetnama, Uzbekistana ili Kine. Drugi problem odnosi se na to što niko u Srbiji od naših građana neće da radi za pedesetak hiljada dinara – napominje on.

Ako je poznato da vozač kamiona u EU zaradi i do 1.500 evra, a pravnik početnik u Srbiji tek 50.000 dinara, onda je logično pitanje kako očekivati od domaće radne snage da se ne osipa i da njeno mesto ne zauzimaju samo stranci?

– Potrebno je da se podigne cena radnog sata. Često se pozivam na prošlogodišnjeg nobelovca iz oblasti ekonomije, koji je nagradu osvojio upravo na temi podizanja cene rada. To bi svakako rešilo probleme odlaska naših radnika – smatra Torlaković.

Radna snaga koja nam dolazi iz azijskih zemalja je najčešće niskokvalifikovana i nedovoljno obučena, a naši ljudi, iako jesu kvalifikovani, ipak odlaze iz zemlje jer država nije spremna da ih još više i bolje douči za nove poslove.

– Razloge zbog kojih u Srbiju sve češće dolazi nekvalifikovana radna snaga treba tražiti u tome što Evropi nedostaju pravi radnici. Recimo, Holandija planira da za 10 godina napravi oko milion stambenih jedinica za radnike migrante. Zbog toga Evropa guta našu radnu snagu, a čak i da nije tako, sa platama za koje kod nas rade Indijci naši radnici ne mogu da prežive. Prosečna zarada u građevinarstvu je 54.000 dinara, a radnici iz Indije rade za 300 dolara. Oni su potpuno nestručni i samo služe za obavljanje težih građevinskih poslova – navodi predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije.

 

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stefan
Fundamentalna stvar koju naši "geo-stratezi" lideri nikada nisu razumeli (ili se nisu niti potrudili) jeste da Srbija, da bi preživela kao država, mora da bude konkurentna i ekonomski i kulturološki u Evropi. To se zove ekonomska i kulturološka gravitacija. Svrstavanje među "nesvrstane", politika koja je i danas dominantna, logično, svrstala je ovu državu među "treći" svet umesto među razvijene zemlje. Takva politika je u redu za centralnu Aziju, ali probaj da zadržiš ljude u srcu Evrope!
Tašmajdan
@Stefan Mi smo odavno u gvozdenom bratskom zagrljaju Moskve i Pekinga. Sve službe tradicionalno pod kontrolom Kremlja, uz to dolazi i elektronska observacija iz Kine (preko 300 kamera priključenih na onaj novi računski centar samo u Beogradu), fundamentalni resursi (gas, nafta) u rukama Kremlja, prirodna bogatstva, rude, metali, ... sve ode Kinezima. Nismo mi faktično odavno više nikakvi "nesvrstani". Odavno. @Lillah Da, i one su u nesvrstanima, pa kao u centralnoj Aziji....
Stefan
@Lillah Rumunija i Bugarska nisu imale izbora tada kada Jugoslavija jeste, mada i one postaju bolje od nas. Što se Hrvatske tiče, daleko smo mi trenutno od Hrvatske, da ne spominjem Sloveniju. Moj komentar je više upozorenje, jer se naš pristup još uvek ne menja, za razliku od država koje ste spomenuli. Kada Rumunija očigledno postane bolja od nas prećićete na Albaniju, pa onda na Moldaviju, a trebalo bi da se poredimo sa Slovenijom i Češkom, jer smo bili u sličnoj, ili boljoj poziciji.
Prikaži još odgovora
Jovan
Postavio sam supstancijalno pitanje gde stanuju tih oko 30.00 novodoslih radnika u Srbiju ? Gde kuvaju, gde se hrane i obavljaju licnu higijenu ? To se jos iz ni jedna vesti ne vidi a bilo bi veoma zanimljivo za vase citaoce. Blagodarim na razumevanju i prostoru.
EvGenije
Jasan je meni vaš komentar i zato ću ponoviti da mi je potpuno nebitno gde su smešteni kako se hrane, bar dok se oni sami ne pobune. Setite se gde su boravili i kako su se hranili naši prvi gastarbajteri u Nemačkoj. Mi smo u ovome još novi i potrebno nam je vreme da se priviknemo. Pogotovo kad vidimo u kakvim uslovima živi naša sirotinja. Valjda ste videli bar neki od tih slučajeva za koje mediji vode akcije za obezbeđenje boljih životnih uslova. Pobogu, pa mladi ljudi nam se ubijaju zbog toga.
Jovan
Gledajte ovako gosin @EvGenije, pokusajte da ne citate dijagonalno kometare. Nema u mom prilogu nikakve moguce "kritike" niti pokretanja pitanja ko hoce a ko nece da radi ovde i sada. Postavljeno je pitanje gde ti ljudi borave, zive i sve sto ide uz to. Blagodarim Politici na omogucenom pravu na repliku .
Prikaži još odgovora
Вељац
Рудна богатства, велике пољопривредне комбинате, водне ресурсе, фабрике итд. продали су странцима, после су се хвалили да имамо најјефтинију радну снагу чак је и спот на снну о томе ишао после је речено (април 2020 отварање некте стране фабрике) да ко хоће нек иде одавде и сад ,,радници из Индије раде за 300 долара,, са таквима сам раио у Басри врло непоуздани, да ли је то бруто плата како су осигурани итд. и све то у држави са застрашујућом депопулацијом, шта је циљ.
Милојка
То нису гастарбајтери. То су радници страних фирми које су победиле на тендерима. Највише,, гастарбајтери имамо из Румуније, Бугарске и арапских земаља. Статистика наша дика, што пожелиш то наслика.
Petar
Рецимо, Холандија планира да за 10 година направи око милион стамбених јединица за раднике мигранте. Da li ste sigurni u ove brojke? Milion stambenih jedinica??? To je nekoliko miliona migranata. U državi u kojoj živi 17 miliona stanovnika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.