Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pisma koja su promenila svet

Ako ne prestaneš da šalješ ubice, ja ću poslati jednog vrlo brzog u Moskvu i sigurno neću morati da šaljem drugog, napisao je Tito Staljinu 1948. godine
Јосиф Висарионович Стаљин (Фотодокументација Политике), Јосип Броз Тито (Фотодокументација Политике/С. Крагујевић)

Čovek nije gospodar reči koje je već izrekao, kako kaže stara poslovica, i istina je da svaka izgovorena ili napisana misao više ne pripada vlasniku već se umonožava u umovima drugih, proizvodeći dobro ili zlo. Osobito danas se reči vrlo lako pišu i izgovaraju, bez svesti o njihovoj težini i ispravnosti, bez poznavanja prilika o kojima se govori, međutim, koliko se svet sporo menja pokazuje i zbirka „Pisma koja su promenila svet” Sajmona Sibaga Montefjorea, (u izdanju „Lagune”), popularnog britanskog istoričara, profesora Bakingemskog univerziteta, člana Kraljevskog književnog društva i romanopisca, autora brojnih istorijskih televizijskih serijala i filmova.

Vojni diktator Pajanh, starog egipatskog grada Tebe, kratko je napisao svojoj ženi kako da postupi sa izdajnicima: „Naredi da tu dvojicu stražara dovedu u moju kuću, brzo otkrij sve što znaju, a onda ih ubij i tokom noći baci u reku.” Što bi se danas kazalo ‒ tviterski precizno, kratko i jasno...

U ovom delu Montefjore je sabrao prepisku intrigantnih povesnih ličnosti, umetnika i političara, zapazivši u uvodu da je izabrao pisma koja su pisali faraoni pre tri hiljade godina, sačuvana u zaboravljenim bibliotekama palih gradova, kao i pisma napisana u savremeno doba. Zna se da danas klasična pisma malo ko piše, da preovladava elektronska prepiska i autor ukazuje na to da je zlatno vreme pisanja pisama bilo od 15. veka do upotrebe telefona tridesetih godina 20. veka, a da su gotovo nestala dolaskom mobilne telefonije i interneta devedesetih godina istog stoleća.

Ova antologija sadrži pisma izvorno napisana klinastim pismom, zatim, na papirusu, na pergamentu, a podeljena je na odeljke po kojima su grupisana kao ljubavna, porodična, stvaralačka, hrabra, otkrivalačka, turistička, ratna, krvava, razarajuća, prijateljska, pristojna, oslobodilačka, sudbinska, opraštajuća... Kada buduća kraljica Elizabeta Prva moli svoju polusestru kraljicu Meri da joj poštedi život, ta prepiska pripada porodičnim odnosima, kao i ona u kojoj Jozef Drugi treba da objasni zašto njegova sestra Marija Antoaneta i Luj Šesnaesti ne znaju da konzumiraju brak.

U ljubavnim pismima izgarali su Herni Osmi i Ana Bolen, Frida Kalo i Dijego Rivera, Anais Nin i Henri Miler, Katarina Velika i knez Potemkin. Sulejman Veličanstveni pisao je sultaniji Hurem oko 1530. godine: „Proleće moje, ljubavi moja veselog lica, obdanice moja, mili moj nasmejani liste... Moje zelenilo, moj šećeru, moja ružo, jedina koja me ne žalostiš na svetu...”

Za Montefjorea, kao vrsnog poznavaoca ruske istorije i autora knjige „Katarina Velika i Potemkin”, zatim dela „Staljin: Na dvoru crvenog cara” (koje je ovenčano nagradom za najbolju knjigu godine u oblasti istoriografije, kao i Britanskom nagradom za knjigu godine), biografije „Mladi Staljin” (koja je dobila niz nagrada među kojima su Velika nagrada za političku biografiju Francuske, britanska „Kosta”, priznanje „LA Tajmsa”, pa i austrijska nagrada „Krajski”), ali i biografija velikih gradova poput Jerusalima i Rima, sabiranje ovako pikantnih pisama svakako da je bila poslastica. Kao proučavalac Staljinovog života i istražitelj njegovih arhiva, on zapaža da je ruski diktator tokom dvadesedetih i tridesetih godina 20. veka svojim saradnicima pisao duga pisma, ali da je to prestao da čini uspostavljanjem telefonskih linija. Ali dok ih je pisao tokom svojih čistki, od 1937. godine, u kojima je stradalo blizu milion nevinih ljudi, to je izgledalo ovako: „Zar nije vreme da pritisnemo tog gospodina i primoramo ga da prizna svoja prljava dela?”

Vladimir Iljič Lenjin slao je pisma svojoj tajnoj policiji o pogubljenjima civila sve u interesu revolucije: „Obesite (i postarajte se da se vešanje obavi javno) najmanje stotinu poznatih kulaka, bogataša i krvopija, objavite njihova imena, oduzmite svo žito od njih, odredite taoce u skladu s jučerašnjim telegramom.”

Marksizam je ponovo u modi, kaže Montefjore, pa u svoju zbirku dodaje i po današnjim merilima politički nekorektnu prepisku Marksa i Engelsa, koji bogato izlivaju antisemitizam i rasizam povodom njihovog suparnika Lasala, rečima kao što su „crnja” i „Ješa”. Kako tek totalitarno izgleda pismo kojim je T.S. Eliot odbio objavljivanje „Životinjske farme” Džordža Orvela, kada mu je napisao da je to „jednostavno negativna knjiga” i da ne kritikuje s prave tačke tadašnju političku situaciju, a to je bila 1944. godina, kada je Staljin bio saveznik u borbi protiv Hitlera. Montefjore ovu odluku Eliota smatra jednom od najsramotnijih grešaka u istoriji izdavaštva.

Samo Mahatma Gandi mogao je da napiše tako pristojno pismo Hitleru, pokazavši da je moguće biti čovek i kada se sve ruši i gori, i da mu saopšti 1940. godine: „Mi ne sumnjamo u vašu hrabrost i odanost otadžbini, niti verujemo da ste čudovište, kako vas prikazuju vaši neprijatelji. Ali ono što ste napisali i izjavili, kao i izjave vaših prijatelja i sledbenika, nesumnjivo pokazuju da su mnogi vaši postupci čudovišni i neprilični ljudskom dostojanstvu, naročito meni koji verujem u univerzalno prijateljstvo. Mislim na poniženje Čehoslovačke, silovanje Poljske i proždiranje Danske...”

Ne samo da je važno šta se kaže već i način na koji se to izražava, pa je dobar primer i Titovo pismo Staljinu iz 1948. godine, opasno koliko i duhovito, pa liči na deo nekog špijunskog filmskog scenarija: „Prestani da šalješ ljude da me ubiju! Već smo uhvatili petoricu, od čega jednog s bombom i jednog s puškom. Ako ne prestaneš da šalješ ubice, ja ću poslati jednog vrlo brzog u Moskvu i sigurno neću morati da šaljem drugog.”

Pre više godina kod „Geopoetike” objavljena je slična knjiga „Muzej prepiske” Šona Ašera, pa kod „Evrobuka” „Govori koji su promenili svet”, dela koja su, kao i ovo, prepuna odlučujućih reči, ali koja pokazuju, kako je to jednom formulisao Čarli Čaplin, da nam je moć potrebna samo kada nekog želimo da povredimo, a da je za sve drugo dovoljna ljubav.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.