Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tri ratna druga

Међусобно неповерење: Младић, Караџић и Милошевић (Фотодокументација ,,Политике”)

Radovan Karadžić nije nešto posebno verovao generalu Ratku Mladiću. Smatrao ga je komunistom, koji se eto sticajem ratnih prilika vratio na staze pravoslavlja, ali je u dubini svoje duše ostao „crven“. Ratko Mladić je u završnici rata u BiH zbog opšte korupcije i raznih političkih igara u Republici Srpskoj, zapravo, prezirao Radovana Karadžića. Slobodan Milošević nije verovao ni Karadžiću ni Mladiću. Za prvog je tvrdio „da je kockar“, a za drugog „da je lud“. Obojicu je sumnjičio da žele da mu preotmu lidersku poziciju među Srbima i da će svojom politikom i potezima samo naneti štetu Srbiji. Karadžić je Miloševića smatrao „mekim, komunistom i predsednikom kome žena komanduje“. Mladić je Miloševiću najviše zamerao „oklevanje, taktiziranje i neiskrenost“. Karadžić je, opet, sumnjao da general Mladić ima „specijalne veze“ sa Beogradom, sumnjao je da celokupni vojni vrh bosanskih Srba sluša naređenja iz Beograda, a ne sa Pala.

Sukob između Pala i Beograda posle propasti Vens-Ovenovog plana imao je svoju predistoriju u sukobu između civilnih i vojnih vlasti u Republici Srpskoj. Civili su optuživali generale da su „crveni“ i da su pod patronatom Beograda, generali su uzvraćali tvrdnjama o korumpiranosti pojedinih visokih političara u Republici Srpskoj. Posle pada zapadnog dela Republike Srpske u leto i jesen 1995. godine vojni vrh sa generalom Ratkom Mladićem na čelu optužio je za takav ishod najviše političare na Palama, koji su poverovali Amerikancima da prihvate zamenu zapadnog dela RS za region Tuzle, pa su na kraju bili surovo prevareni. Političari sa Pala okrivili su generale za gubitak zapadnog dela RS, iako se zna da je „bežanija“ tamo krenula tako što su prvo pobegli odbori vladajuće stranke SDS. Po nečijoj direktivi.

Od tog trenutka međusobno nepoverenje između političkog i vojnog rukovodstva u Republici Srpskoj ušlo je u fazu otvorene konfrontacije. Vojska Republike Srpske stavljena je u nadrealističke uslove kohabitacije sa specijalnim jedinicama MUP-a, raznim privatnim bezbednosnim sistemima i službama, što je sve narušavalo njenu operativnu vrednost, ali i mit o „armiji miljenici nacije“. Političko rukovodstvo na Palama nije ni krilo namere da potpuno ukine monopol vojnog vrha nad pitanjima odbrane i da vojsku pretvori u oruđe vlasti. Generali su zamerali političarima, a posebno Karadžiću, što nije proglašeno ratno stanje, jer bi se u uslovima proglašenog ratnog stanja lakše mogla suzbiti i korupcija i crna berza. Zbog toga je i vojni vrh došao do zaključka da su političari na Palama samo neodgovorni politikanti i vojnički diletanti, koji gledaju samo svoju korist i svoje fotelje.

Autoritet i harizma, pa i politički uticaj generala Mladića rastao je od 1992. godine već kako su tekle ratne operacije. To je zabrinjavalo kako političare na Palama, tako i one u Beogradu. „Disciplinovanje“ sa Pala pokušano je kroz optužbe da su „levičari i da primaju plate iz Beograda“, kao i kroz diferencijaciju na „demokratske i progresivne generale, i na one militantne, ekspanzioniste i autoritariste“.

Taj obračun vojnog i političkog vrha u RS pažljivo je praćen iz Beograda. Slobodanu Miloševiću je taj obračun dobrodošao, jer je mogao da nastupi kao arbitar. Beograd je već ranije uveo i embargo prema RS na Drini, tako da je Milošević očekivao da iz te međusrpske svađe u RS na kraju on izađe kao svesrpski pobednik. To je najplastičnije pokazao kada je delegaciju RS, po povratku iz Dejtona jednostavno zatvorio na tri dana u vojni objekat u Dobanovcima sve dok nisu potpisali ono što je on prethodno potpisao u Dejtonu.

Zatim je general Mladić hitno penzionisan. Stigao je mir, optužnice iz Haga i konačno svođenje računa...

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.