Subota, 20.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Najnovija knjiga o Ani Frank uzburkala duhove prošlosti

Жучна дебата избила је због „Издаје Ане Франк” (Фото Википедија)

Najnovija knjiga o Ani Frank, jevrejskoj devojčici, autorki najpoznatijeg dnevnika na svetu, uzburkala je duhove iz prošlosti umesto da razreši jednu od najvećih misterija iz Drugog svetskog rata.

Žučna debata izbila je zbog „Izdaje Ane Frank” kanadske spisateljice Rozmari Salivan jer je u toj knjizi jevrejski notar predstavljen kao glavni osumnjičeni za odavanje tajnog skrovišta Ane i njene porodice.

Holandski istoričari i jevrejske organizacije su kritikovali „senzacionalističku” knjigu, rezultat šestogodišnjeg istraživanja, a lokalni izdavač je prekinuo štampanje.

Bivši agent Ef-Bi-Aja, koji je vodio istragu, Vins Penkok je međutim oštro odgovorio ove nedelje, ocenivši da je „otrovan napad” možda motivisan kontroverznim zaključkom da je Jevrejin odgovoran.

Knjiga o tvrdnjama o izdaji Ane Frank, čiji je dnevnik objavljen posle njene smrti, izazvala je buru reakcija kada je objavljena 18. januara.

Ana je umrla u koncentracionom logoru Bergen-Belzen, a u knjizi se amsterdamski notar Arnold van den Berg predstavlja kao osoba koja je najverovatnije 1944. godine odala mesto na kome je ona pisala dnevnik skrivajući se dve godine.

Kako je navedeno notar je otkrio njeno skrovište da bi po svoj prilici spasao svoju porodicu od nacista.

Istraživači su rekli da su koristili savremene tehnike krivične istrage, složene algoritme i izjave svedoka, te belešku s imenom notara koja je data Aninom ocu Otu ubrzo posle rata.

Ko je izdao Anu Frank i njenu porodicu, zašto, istraživala je  Rozmari Salivan

Reakcija u Holandiji je bila žučna jer tu zemlju još uvek muči krivica zbog deporaticije više od 100.000 Jevreja u Drugom svetskom ratu.

Centralna jevrejska konsultativna organizacija (CJO) sa sedištem u Amsterdamu je ocenila da su rezultati istrage „ekstremno spekulativni i senzacionalistički”.

Predsedavajući organizacije Roni Naftaniel rekao je Frans presu da su nalazi „uglavnom zasnovani na jednoj belešci”, da je Van den Berg preminuo 1950. i ne može da se brani, te da rezultati istrage nikada ne bi bili potvrđeni na sudu.

Jevrejske organizacije u Holandiji su tražile da se knjiga ukloni iz knjižara i predsednik Fondacije Ane Frank sa sedištem u Švajcarskoj Džon Goldsmit je izjavio za švajcarski dnevnik Blik da se zaključci „graniče sa teorijom zavere”.

Holandski izdavač Ambo Antos je nedavno zamrznuo štampanje i izvinio se što nije zauzeo kritičniji stav, preneli su lokalni mediji.

Istoričari holokausta u Holandiji su takođe izrazili sumnju i mada su rekli da je istraživanje impresivno ocenili su da ima mnogo nedorečenosti.

Sudeći po dokumentima Van den Berg i njegova porodica su se skrivali od početka 1944. godine, mesecima pre nego što su nacisti uhapsili porodicu Frank i zato se postavlja pitanje zašto bi oni kasnije rizikovali da otkriju sopstveno skrovište.

Izdavač Harper Kolins je međutim uzvratio na te kritike i spisateljica Salivan koja je saopštila da je istraga bila profesionalna i temeljna, te da je knjiga ubedljiv portret vremena kada su se ljudi suočavali s nemogućim izborima da spasu svoje prodice.

„Šokiran sam potcenjivačkim primedbama kritičara na našu istragu. Sada je vreme da odgovorim i raščistim do kraja”, saopštio Penkok, naglasivši da postoje dokazi, podržani izjavama svedoka i kopija beleške koju je dao sam Oto Frank.

Penkok smatra da je glavni razlog gneva stav da su „Jevreji bili primorani da se okrenu jedno protiv drugih, uz nerazumevanje kako se vode krivične istrage”.

On je međutim naglasio da se identifikovanjem osumnjičeni ne osuđuje, već da je poruka od početka istrage i uvek će biti da se ništa slično ne bi desilo da nije bilo nacističkih okupatora, prenosi Beta.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neko
Jevreji ne prihvataju da medju njima ima losih ljudi, a medju tim losim ima i izdajica.
Шездесет седам од сто
"главни разлог гнева став да су „Јевреји били приморани да се окрену једно против других" Јевреји су постали јединствени тек 1948, када су формирали државу Израел. То им је, нажалост, био наук из претходних година.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.