Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
EKSKLUZIVNO: DARIO ARĐENTO, italijanski reditelj

Kulminacija autorskog puta urezanog u sudbinu

Film „Iza tamnih naočara” legendarnog majstora horora posle Berlina i na 50. Festu, u glavnom programu izvan konkurencije
Дарио Арђенто (EPA-EFE/S. Steinbach)

72. BERLINALE

Legendarni italijanski reditelj, scenarista i producent, majstor horora Dario Arđento (1940), svojevremeno i gost Beograda, posle 10 godina pauze snimio je novi film i lično ga predstavio u programu Gala na 72. Berlinalu.

Za svoj novi horor triler, koji će u srpskoj distribuciji nositi naslov „Iza tamnih naočara” (u originalu „Occhiali neri”) i uskoro biti prikazan i na 50. Festu u glavnom programu van konkurencije, Arđento kaže da ne smatra svojom „labudovom pesmom” jer ima još toga da podari filmskoj planeti. A njoj je od početka svoje duge i plodne karijere, započete davnih sedamdesetih godina 20. veka, već podario kultne filmove poput „Tajna crne rukavice”, „Mačka ima devet života”, „Četiri muve na sivom somotu”, „Tajna napuštene kuće”, „Drakula 3D” i trilogiju „Tri majke” s filmovima „Suspirija”, „Pakao” i „Majka suza”.

Jedan od rodonačelnika žanra nazvanog italijanska „đalo” petparačka fikcija – u kojem se kriminalistički triler prožima s hororom i fantastikom – i sada se drži svojih čvrstih korena, a kao osveženje ubacuje i veliku dozu oštre ironije i neočekivano – mnogo emocija.

Otkud filmska priča o vrhunskoj prostitutki Dajani, koja je u automobilskoj nesreći izazvanoj jurnjavom serijskog ubice po rimskim ulicama izgubila vid, i otkuda želja da posle tolike pauze baš usred pandemije snimi film?

– Zamišljao sam ga već nekoliko godina, ali nisam uspeo da ga snimim. Nailazio sam na teškoće, a one su bile povezane sa zahtevima tržišta, koje je tražilo nasilne i besmislene priče, dok sam ja konačno doživljavao fazu pomirenja sa svojim noćnim morama. Stoga sam odlučio da bar sada otvorim vrata terora i da prođem kroz njih ponovo.”

Na pitanje šta njemu lično predstavlja ovaj film, reditelj odgovara:

– Za mene „Iza tamnih naočara” predstavlja kulminaciju autorskog puta urezanog u moju sudbinu, na koji je od detinjstva uticala književnost Edgara Alana Poa. Sada, kada su se vremena promenila, ne želim da izneverim suštinu priče, niti stil koji je tumači.

Iz filma „Iza tamnih naočara” (Foto: Pres-služba Berlinala)

Pomračenje Sunca u uvodnim scenama filma o oslepeloj prostitutki nagoveštava šta će biti okidač za pokretanje priče, a o tome Arđento kaže da je to njena prava tačka oslonca. Zaslepljujuća dnevna svetlost navaljuje se na senke ljudi koji sa tla gledaju pomračenje. Senke se transformišu kako Sunce tamni i jarkožuta boja prelazi u ponoćnoplavu.

„To je predznak koji nagoveštava slepilo koje će preplaviti moju filmsku junakinju Dajanu”, navodi reditelj, dodajući: „slepilo je tema koju sam već posetio. Fasciniran sam idejom da prenesem taj osećaj krhkosti i panike koji dominiraju ubrzano pulsirajućim srcem lika”.

I upravo to, pulsirajuće srce glavne junakinje kroz filmske slike i atmosferu straha čine ovaj film uzbudljivim. U njemu nema mnogo dijaloga.

– Nema mnogo dijaloga, ali scene su podržane moćnim zvučnim zapisom Arnoa Rebotinija, koji naglašava uznemirujuću atmosferu, aludirajući na pretnju ubice kao neodređeno i fantazmagorično, lebdeće prisustvo. Muziku vidim kao protagonistu u rangu sa igrom glumaca, koja priču o ovoj hajci čini još opipljivijom. Što se tiče fotografije, od eksterijera do enterijera, od svetla do mraka, na svaki način sam isticao klaustrofobiju koja tišti Dajanu. Otkrio sam krajolik, šumu, reku i noć, ništa manje neprijateljske od čudovišta koje je proganja. Želeo sam da gledalac zaista oseti vetar, a time i sav pojačan i odjekujući zvuk – objasnio je Arđente.

Na pitanje o načinu na koji je kombinovao krupne planove i duge kadrove, potencirajući i lepotu, a ne samo krhkost Dajane, koju tumači Ilenija Pastoreli, rekao je:

– Očarala me je lepota Ilenije Pastoreli, ali i krhkost njenog izgleda, koja je u potpunoj suprotnosti sa snagom njenog pogleda – pogleda koji se menja kada u filmu mora da nosi tamne naočare. Naizmenično koristeći krupne planove sa intenzivnim dugim kadrovima, ispričao sam niz ubistava koja, kao neophodan element, nemilosrdno dovode do konačne katarze. Još jednom sam posvetio skrupuloznu pažnju detaljima. Detalji su korisno oruđe u ponudi vizije onog „drugog” u odnosu na posmatranu stvarnost i uvek idu dalje od površine stvari. Uz korišćenje subjektivnih snimaka kamerom iz tačke gledišta, pojačao sam muku likova kako bih njihov strah učinio još opipljivijim.

Kako je Dajanin verni pratilac i drugi glavni lik u filmu maleni kineski dečak Čin, Arđento diskretno, ali jasno, istražuje i društveni sukob između bogatih četvrti i takozvane Kineske četvrti u Rimu. Na pitanje otkuda baš ovakvi filmski junaci odgovara:

– Kao i u svim svojim filmovima, kada mislim o glavnim junacima, uvek se pitam ko su oni i kako se kreću. U ovom slučaju, to su dve posebne osobe. Dajana je punoletna i slepa, Čin je dete koje je premlado da bi moglo da bude samostalno. A oni potiču iz dve različite kulture: ona je Italijanka, dok je dečak Kinez. Ova kombinacija je pokretačka snaga koja stoji iza filma „Iza tamnih naočara”. Osovina oko koje se vrti glavna priča.

Ovaj filmski maestro kaže i da „tempo i ton filma idu ruku podruku s tenzijom i neizvesnošću. „Iza tamnih naočara” je ono što je zamišljeno da bude veoma intenzivan „đalo” triler, ali s dodatnim elementima koji nisu postojali u mojim prethodnim filmovima, a to su – osećanje i nežnost.

U filmu je berlinska (a uskoro će i beogradska) publika videla i rediteljevu ćerku Aziju Arđento u jednoj od važnijih uloga (instruktorka za slabovide i slepe osobe). Otac i ćerka ponovo su spojeni u zajedničkom filmu. Kako su to u Berlinu izjavili – „na obostrano zadovoljstvo i veliku sreću”. Već sutradan posle svetske premijere na 72. Berlinalu Dario Arđento se vratio u Rim.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.