Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
U KONAKU KNEZA MILOŠA

Jatagan belosapac – Karađorđeva uzdanica

Na postavci „Srbija 1804–1903” predstavljeni eksponati iz Prvog srpskog ustanka, među kojima su i kabanica Crnog Đorđa, njegova amajlija, toljaga, potreti... a jatagan je jedan od najvažnijih eksponata iz ove epohe
„Смрт Васе Чарапића” (1957), Вељко Станојевић (Фотографије: Историјски музеј – Конак кнеза Милоша)

Uspomene u vezi sa Prvim srpskim ustankom, početnom, epskom fazom srpske nacionalne revolucije započete na Sretenje 1804. godine, baštine se u Konaku kneza Miloša u Topčideru. Tamo je u toku izložba koja se najvećim delom bavi ovim presudnim događajem u stvaranju moderne srpske države. Na postavci su lični predmeti vožda ustanka Đorđa Petrovića – Crnog Đorđa, portreti viđenijih Srba, oružje i predmeti ustanika...

– Izložba nosi ime „Srbija 1804–1903” i pokriva istoriju naše zemlje u 19. veku. U prizemlju konaka nalazi se sve što je u vezi sa Prvim srpskim ustankom, a na drugom spratu su eksponati iz doba kneza Miloša i razvoja Srbije od ustanaka do trenutka kada su Obrenovići pali sa vlasti – priča istoričar Boris Marković, kustos Istorijskog muzeja Srbije, u Konaku kneza Miloša.

Počasno mesto u prizemlju zauzimaju Karađorđeve ledenice (kubure), njegov jatagan, suknena kabanica…

– Centralna slika u ovom delu stalne postavke je slika Veljka Stanojevića „Zbor u Orašcu” iz 1962. godine. Autor je prikazao jednu od ključnih epizoda srpske moderne istorije kao pobunu niščih, odnosno pobunu obespravljenog naroda protiv tiranije. Na postavci se nalazi i Karađorđev portret koji je radio Arsenije Petrović na osnovu portreta Vladimira Lukiča Borovikovskog, ali i bakrorez „Karađorđe Petrović zvani Černi” koji je uradio Kristijan Gotfrid Gajsler 1808. u Lajpcigu. Ovaj bakrorez je najverovatnije nastao na osnovu slike srpskog prečanskog umetnika Nikole Apostolovića, koji se u toku ustanka nalazio u Srbiji. Prema istraživanju Pavla Vasića, velikog dvadesetovekovnog istoričara umetnosti, Apostolovićeva slika našla se još 1807. ili 1808. godine u Saksoniji, kod srpskog trgovca Marka Dobrića, koji je od ustanika dobio zadatak da je preda Gajsleru radi umnožavanja. Značajna je pre svega zbog činjenice da predstavlja najraniju sačuvanu likovnu predstavu Vožda, te na osnovu nje zaključujemo više o njegovom realnom izgledu, nego na osnovu potonjih portreta – objašnjava Marković.

Karađorđeva kabanica načinjena od plavog sukna, sa zelenim pletenicama

Postavku dopunjuje Karađorđeva kabanica načinjena od plavog sukna, sa zelenim pletenicama, njegove dve kubure, najverovatnije načinjene u Prizrenu, dve potprašnice u kojima se držao barut, zatim fišeklija – kutija u kojoj su se čuvali fišeci (preteča današnjih metaka). Tu je i Karađorđeva kratka toljaga za koju se baš ne zna za šta mu je služila i filakterion – amajlija koja potiče iz Rusije.

– Jedan od najvažnijih eksponata iz ustaničke epohe jeste Karađorđev jatagan belosapac. Nastao je 1810. ili 1811. godine. Osim činjenice da je u jednom delu ustanka pripadao Voždu, ovaj jatagan se izdvaja svojom estetikom. Drška ili hilt tradicionalno su se pravili od kosti životinja, pa otud i naziv belosapac (bele sapi – drška podseća na usta). Već na samoj dršci, ali i na sečivu i posebno na koricama jatagana, nalazi se veliki broj raznovrsnih ukrasa od srebra i korala, dok su šare na metalnim delovima dobijane različitim starim zanatskim tehnikama, iskucavanjem, umetanjem i granulacijom – ističe Marković.

Posebno mesto zauzima i Karađorđeva kutija koju su Turci zvali enamluk. U njoj su oni čuvali delove svetih spisa, Kurana, a hrišćani relikvije (najčešće čestice moštiju svetaca). Ne zna se šta je baš u njoj čuvao Karađorđe, ali se na enamluku uočava izrezbaren lik Hrista Pantokratora (Svedržitelja), arhanđeli i Sveti Georgije kako ubija aždaju.

U centralnoj prostoriji nalazi se i ustanička zastava iz 1811.

– Izrađena je u Rusiji. Sa jedne strane ima simbole srpske srednjovekovne države – krst sa ocilima, a sa druge, simbole ruske imperije – crnog dvoglavog orla kome se na sredini nalazi štit, a na njemu Sveti Georgije kako ubija aždaju. Ispod orla piše: „Ovaj orao ruski štiti Srbiju.” To nam govori da je u toku ustanka zaštitnik te borbe bila upravo Ruska imperija – objašnjava Marković.

U prizemlju se nalazi i jatagan kneza Stanoja iz Zeoka, ubijenog u Seči knezova, i portret njegovog sinovca Nikole koji je po predanju bio prvi koji je u ustanku ubio Turčina.

Priču oko Prvog srpskog ustanka zaokružuje i slika Veljka Stanojevića „Smrt Vase Čarapića” iz 1957. Impresionistička predstava oslobođenja beogradske varoši 1806. godine u kojoj centralno mesto zauzima suncem obasjani tragični heroj Vasa Čarapić, koji je smrtno ranjen dok je oslobađao Stambol kapiju (na mestu današnjeg Narodnog pozorišta).

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.