Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li će biti pravde za vojnike ubijene u Dobrovoljačkoj ulici

Trideset godina posle zločina, Tužilaštvo BiH bi moglo da pokrene prve optužnice protiv vinovnika masakra u Sarajevu 2. i 3. maja 1992. nad pripadnicima JNA
За масакр над колоном војника која се мирно повлачила још нико није одговарао (Фото Д. Станишић)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Tri decenije nakon zločina nad vojnicima JNA u Sarajevu, jednog od prvih ratnih zlodela u BiH, iz Tužilaštva najavljuju odluku o predmetu. „Tužilaštvo BiH intenzivno radi na predmetu ’Dobrovoljačka ulica’ i uskoro će biti doneta tužilačka odluka”, potvrđeno je iz ove pravosudne institucije.

Potvrda iz Tužilaštva došla je nakon što su objavljena saznanja banjalučkih medija da bi Tužilaštvo BiH uskoro moglo da podigne optužnicu za zločin nad pripadnicima JNA, koji se dogodio 2. i 3. maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Kako pišu „Nezavisne”, u bošnjačkim krugovima u Sarajevu već je zavladala panika, jer Tužilaštvo saslušava osumnjičene u predmetu „Dobrovoljačka”. I bivši reis Islamske zajednice BiH Mustafa Cerić smatra da treba da se podigne glas zbog rada pravosudnih institucija, koji, kako veruje, žele da promene karakter rata u BiH.

Mučki krvavi napad na nevine vojnike koji su se u skladu s dogovorom povlačili iz grada nikad nije procesuiran, a reč je o jednom od prvih zlodela u BiH, koje se u srpskom narodu doživljava kao sinonim za rat i „napad na mir”.

U minule tri decenije povremeno je bilo spekulacija da bi pravosuđe moglo da se ozbiljnije zainteresuje za slučaj i procesuira odgovorne, ali su se pretpostavke i očekivanja uvek ispostavljali kao uzaludni. Nada za porodice žrtava pojavila se i kad je Tužilaštvo BiH 2018. naredilo ponovno otvaranje istrage protiv Ejupa Ganića, Zaima Backovića, Hasana Efendića, Jusufa Pušine i Emira Švrakića u predmetu „Dobrovoljačka ulica”.

Prethodno vođena istraga o tom zločinu obustavljena je pre desetak godina. Od petnaest osoba protiv kojih je vođena ranija istraga, na spisku su ostala njih petorica. Iz Tužilaštva BiH je pre četiri godine potvrđeno da se nastavlja istraga za pet osoba.

U napadu „Zelenih beretki”, „Patriotske lige”, MUP-a i Teritorijalne odbrane BiH na kolonu koja se po prethodnom dogovoru mirno povlačila iz Sarajeva, prema podacima iz RS, ubijena su 42 pripadnika JNA, 73 su ranjena, a zarobljeno je više od 200 vojnika i oficira.

Raniju istragu o ovom predmetu obustavio je međunarodni tužilac Džud Romano 2012. nekoliko dana pre nego što će napustiti BiH.

Iz Tužilaštva je i tada najavljeno da će se istraga nastaviti protiv osumnjičenih za ubijanje ranjenih vojnika JNA, koji su bili onesposobljeni za borbu, kao i za maltretiranja i zlostavljanja zarobljenih vojnika i oficira bivše JNA, te protiv osumnjičenih za komandnu odgovornost.

Nakon što se od 2002. godinama ništa nije desilo na tom planu – uz međuetničke napetosti i probleme i prilikom obeležavanja godišnjice tog stradanja – ovaj primer pravosudne prakse izdvajan je kao sinonim za nepravdu. Ustavni sud BiH prihvatio je pre nekoliko godina apelacije porodica žrtava i naložio Tužilaštvu BiH da bez odgađanja odluči o pritužbama protiv naredbe o obustavi istrage od 17. januara 2012. godine. Nadležni za istraživanje rata u Banjaluci ubeđeni su u to da je napad u Dobrovoljačkoj ulici naređen „kako bi se isprovocirao sukob širih razmera”. „Živimo u nadi, ne odustajemo i nadamo se da ćemo dočekati pravdu”, rekla je novinarima Gordana Gvozdenović iz Han Pijeska, sestra Obrada Gvozdenovića, potporučnika JNA koji je ubijen 2. maja 1992. godine na Skenderiji, u Sarajevu.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
Ne postoji „zločin nad pripadnicima JNA 2. i 3. maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici” – to je dodikovski falsifikat!... 1) u koloni vozila JNA 3. maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici poginulo je po sudskoj verziji sedmoro, a po svedočenju generala JNA Kukanjca šestoro ljudi... i 2) sukobi prethodnog dana, 2. maja, nemaju nikakve veze sa Dobrovoljačkom: u napadu JNA na Predsjedništvo SR BiH, BiH-vladu i centar Sarajeva i u sukobu sa TO Sarajeva poginulo je 35 oficira i vojnika JNA...
Марко Латиновић
Добро... Али шта је спречавало судске органе СР Југославије, Србије и Републике Српска да иницирају судски процес и осуде Ејупа Ганића, Стјепана Кљујића, Швракића...? Па настрадали војници и старјешине биле су углавном грађани Југославије и Србије. Биће да нама Србима ипак недостаје поштовање наших жртава, стално очекујемо да неко други обави посао за нас.
Иларион Михајловић
Никада нико неће бити осуђен за овај злочин. И то ми сви одлично знамо. Јер западни (на)силници то не дозвољавају. Они су Србима архинепријатељи ма шта причали и ма какве "поклоне и обећања" доносили. Српска суза за њих нема никакву тежину. То једном морамо сви да прихватимо и да се чувамо од њиховог "милосрђа". Обично Данајци.
Горан NS
Не верујем да ће било шта пресудити муслиманским злочинцима, јер се ништа у муслиманској федерацији није променуло на боље према Србима.
PetarM
Ujedno bi trebalo da se povede istraga protiv ovog tužioca (Džud Romana) koji je prekinuo (ništa novo i čudno, ali neljudski) prethodnu istragu...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.