Da li će biti pravde za vojnike ubijene u Dobrovoljačkoj ulici

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Tri decenije nakon zločina nad vojnicima JNA u Sarajevu, jednog od prvih ratnih zlodela u BiH, iz Tužilaštva najavljuju odluku o predmetu. „Tužilaštvo BiH intenzivno radi na predmetu ’Dobrovoljačka ulica’ i uskoro će biti doneta tužilačka odluka”, potvrđeno je iz ove pravosudne institucije.

Potvrda iz Tužilaštva došla je nakon što su objavljena saznanja banjalučkih medija da bi Tužilaštvo BiH uskoro moglo da podigne optužnicu za zločin nad pripadnicima JNA, koji se dogodio 2. i 3. maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Kako pišu „Nezavisne”, u bošnjačkim krugovima u Sarajevu već je zavladala panika, jer Tužilaštvo saslušava osumnjičene u predmetu „Dobrovoljačka”. I bivši reis Islamske zajednice BiH Mustafa Cerić smatra da treba da se podigne glas zbog rada pravosudnih institucija, koji, kako veruje, žele da promene karakter rata u BiH.

Mučki krvavi napad na nevine vojnike koji su se u skladu s dogovorom povlačili iz grada nikad nije procesuiran, a reč je o jednom od prvih zlodela u BiH, koje se u srpskom narodu doživljava kao sinonim za rat i „napad na mir”.

U minule tri decenije povremeno je bilo spekulacija da bi pravosuđe moglo da se ozbiljnije zainteresuje za slučaj i procesuira odgovorne, ali su se pretpostavke i očekivanja uvek ispostavljali kao uzaludni. Nada za porodice žrtava pojavila se i kad je Tužilaštvo BiH 2018. naredilo ponovno otvaranje istrage protiv Ejupa Ganića, Zaima Backovića, Hasana Efendića, Jusufa Pušine i Emira Švrakića u predmetu „Dobrovoljačka ulica”.

Prethodno vođena istraga o tom zločinu obustavljena je pre desetak godina. Od petnaest osoba protiv kojih je vođena ranija istraga, na spisku su ostala njih petorica. Iz Tužilaštva BiH je pre četiri godine potvrđeno da se nastavlja istraga za pet osoba.

U napadu „Zelenih beretki”, „Patriotske lige”, MUP-a i Teritorijalne odbrane BiH na kolonu koja se po prethodnom dogovoru mirno povlačila iz Sarajeva, prema podacima iz RS, ubijena su 42 pripadnika JNA, 73 su ranjena, a zarobljeno je više od 200 vojnika i oficira.

Raniju istragu o ovom predmetu obustavio je međunarodni tužilac Džud Romano 2012. nekoliko dana pre nego što će napustiti BiH.

Iz Tužilaštva je i tada najavljeno da će se istraga nastaviti protiv osumnjičenih za ubijanje ranjenih vojnika JNA, koji su bili onesposobljeni za borbu, kao i za maltretiranja i zlostavljanja zarobljenih vojnika i oficira bivše JNA, te protiv osumnjičenih za komandnu odgovornost.

Nakon što se od 2002. godinama ništa nije desilo na tom planu – uz međuetničke napetosti i probleme i prilikom obeležavanja godišnjice tog stradanja – ovaj primer pravosudne prakse izdvajan je kao sinonim za nepravdu. Ustavni sud BiH prihvatio je pre nekoliko godina apelacije porodica žrtava i naložio Tužilaštvu BiH da bez odgađanja odluči o pritužbama protiv naredbe o obustavi istrage od 17. januara 2012. godine. Nadležni za istraživanje rata u Banjaluci ubeđeni su u to da je napad u Dobrovoljačkoj ulici naređen „kako bi se isprovocirao sukob širih razmera”. „Živimo u nadi, ne odustajemo i nadamo se da ćemo dočekati pravdu”, rekla je novinarima Gordana Gvozdenović iz Han Pijeska, sestra Obrada Gvozdenovića, potporučnika JNA koji je ubijen 2. maja 1992. godine na Skenderiji, u Sarajevu.