Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

Tamo gde nema pameti s jezikom se može kako se hoće

(Новица Коцић)

Reagovanje na tekst „O jeziku i politikantstvu”, „Politika”, 7. 2.

Da se jezici ne terorišu i da se s njima ne eksperimentiše, naši „zaštitnici-razarači” mogli su se obavestiti na svim stranama zemnoga šara: nemački jezik raširio se na Austriju i Švajcarsku, ali se još nije čulo ni za „austrijski” ni za „švajcarski” jezik; engleski se preselio u Ameriku, Kanadu, Australiju, ali se ne čuje ni za „američki”, ni za „kanadski”, ni za „australijski” jezikU nastojanju da reformišu srpsku školu, Labrisu, Incest-trauma centru, Goci, Zorani, „zaštitniku građana” (i dr.)  priključio se i Toma Tasovac: „Mali je broj ozbiljnih lingvista koji smatraju da standardni srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski nisu, u osnovi, jedan jezik, iako se oni danas standardizuju kao zasebni jezici, pod različitim imenima i u različitim sociolingvističkim sredinama. Kada, međutim, odboraši (hoće reći – članovi Odbora za standardizaciju srpskog jezika – D. P.) kažu da su svi ti jezici na lingvističkom planu varijante „Vukovog i vukovskog srpskog jezika”, to nije samo netačno nego i ordinarna glupost. Tako elegantno odmerena reč znalca bi uvek obavez[iv]ala, ali T. Tasovca baš i ne mora jer on još nije čuo da Vuk nije izmislio srpski jezik i nije ga mogao ni podariti „drugim narodima na izvol’te”. Niti jezici nastaju tako kao što to Tomica zamišlja.

Mnogi nesporni dokumenti, naime, potvrđuju da je srpski jezik još pre 10–12 decenija bio i jedinstven i nesporan, da je „prekrivao” najveći deo Balkanskog poluostrva (makar od srednje Bugarske do Istre i od nekog dela Panonije do Soluna). I da su ga smatrali „svojim” i pripadnici „svih nacija i svih religija” na tim prostorima. Dogodilo se, međutim, da je neka „nova pamet” u tome nešto promenila, poremetila odnose među nosiocima jezika, ali za prirodu jezika i njegovo funkcionisanje to nije moglo imati značaja: „hrvatski jezik” najavio se 1894. na osnovu jezika Vuka i Daničića („hrvatski s Vukovim brkovima”), „makedonski” je od srpskog odvojen (političkim nasiljem) 2. avg. 1944, „bosanski” je proglašen 27. sept. 1993,  „crnogorski” 21. maja 2006. Ako svi ti „jezici”, s vrlo preciznim datumima nastanka, neće da budu varijante jezika iz kojeg se izdvajaju i „hoće da su samostalni”, onda oni koji u tome učestvuju i koji to „traže” obično mogu i ne znati za šta se zalažu: jezik može promeniti ime i ništa mimo toga. Zato se, u normalnom svetu i pri zdravoj pameti, u takve poslove niko ne upušta pa su iz tih besposlica isključena i nova „kumstva i krštenja” (jer uz ta „zvanja” obično ide i babica, a ona donosi i pelene jer takve jezike dugo može pratiti nekakvo čudno – žutilo).

Da se jezici ne terorišu i da se s njima ne eksperimentiše, naši „zaštitnici–razarači” mogli su se obavestiti na svim stranama zemnoga šara: nemački jezik raširio se na Austriju i Švajcarsku, ali se još nije čulo ni za „austrijski” ni za „švajcarski” jezik; engleski se preselio u Ameriku, Kanadu, Australiju, ali se ne čuje ni za „američki”, ni za „kanadski”, ni za „australijski” jezik, po Latinskoj Americi prosuli se španski i portugalski jezik, ali još nema ni „meksičkoga” ni „brazilskog” jezika; priču o „policentričnim jezicima” lepo može podupreti i arapski budući da njegova „22 centra” otvaraju mogućnost za uspostavljanje isto toliko „jezika” (i valja pretpostaviti da će se naši „Bošnjaci” i za to založiti), posebno je zanimljiv za ovu našu priču kineski jezik: za njega se kaže da ima 240 dijalekata i među njima makar stotinu kandidata „za neke nove policentrične jezike”, ali se pokazuje da su Kinezi neki čudan svet jer im je dovoljan jedan standardni, mandarinski, kineski jezik.

U normalnom svetu, dakle, normalno je odnositi se prema jeziku normalno, ali kada su u pitanju Hrvati, „Bošnjaci“” i Crnogorci, pokazuje se da je normalno biti — frustriran: oni hoće „svoje ime za svoj jezik”, a ne shvataju da je taj jezik od njih beskrajno stariji i utemeljeniji i da će ga svojim imenom pre uprljati i osramotiti nego što bi ga mogli „odlikovati”; jezik poštuju oni koji mu služe, a oni koji veruju da bi ga mogli okovati i svesti na mere sopstvene sužene svesti mogu ga jedino ružiti.

Nevolja je srpskog jezika u tome što su se za njega proglasili „nadležnim” i oni koji su „čuli da nešto takvo postoji” i „shvatili” da i oni mogu biti ovlašćeni da mu „izdaju naloge i određuju zadatke”, tj. da ga terorišu i čereče. I da to čine po svim linijama njegove realizacije, a najtemeljitije tamo gde bi morao biti najzaštićeniji –u školstvu: država je Zavod za udžbenike, kao najznačajniju instituciju za negovanje i jezika i nacionalne pameti, svela na rang ulične pijace, a Ministarstvo prosvete izručilo stranim pljačkašima sve ono po čemu se srpsko školstvo raspoznavalo pre nego što je opustošeno: školske programe uređuju specijalci za rodnu ravnopravnost, zaštitnici građana, majstori za upravljanje alatima i resursima, NVO, politikanti i slični „ordinarni mudraci” i sveznalice.

Pod njihovim terorom, i uz opštu državnu nebrigu, ni srpski jezik ni srpsko školstvo nemaju se čemu nadati.

Profesor univerziteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Pamet funkcionise kod svakoga na isti nacin ali se pretpostvke razlikuju.
Dragomir Olujić Oluja
Profesore Petroviću, kako se zvao jezik na kojem je Splićanin Marko Marulić pisao, doduše latinicom, dva veka pre nego što ga je Vuk Karadžić (prvo stidlivo 1810. i potom 'službeno') 1824. nazvao srpskim i otkada počinje tarapana oko njegovog imena?
Dragomir Olujić Oluja
G-dine „Ajde“, 1) valjalo bi da ne pričate sami sa sobom i odgovarate na samom sebi postavljena pitanja i, 2) u Marulićevo vreme nema ni Srba, pa ni dubrovačkih, nema ni Nemaca, Francuza, Rusa, Španaca... – narodi/etnosi i njihova imena/etnonimi počinju da se formiraju krajem 17. i početkom 18. veka (a nacije u 19. veku, neke i danas, neke će i sutra)!...
Deda
U 16° veku vise nasih ljudi stampaju u Veneciji knjige na NASEM jeziku. A taj jezik oni ne nazivaju ni srpski, ni hrvatski, oni ga nazivaju "nas jezik" ili "slovinski jezik" Hvaranin Petar Hektorovic (u spevu Ribanje i . . .) hvali splitskog knjizevnika Marka Marulica koji “PISE NA SLOVINSKOM JEZIKU”.
Prikaži još odgovora
Ivo
Zanimljivo bi bilo videti da npr Australijanci preimenuju engl. jezik u australijski jezik i da tvrde da Englezi zapravo koriste australijski jezik i da se taj jezik koristi u Engleskoj oduvek. Iako dok je postojala Engleska, Englezi, eng. jezik Australija nije postojala, niti su postojali Australijanci. Pa istu analogiju upotrebiti i za Portugal koji zapravo koristi braz. jezik a Spanija nikaragvanski, Francuska Kanadski-Kvebeski a Nemacka austrijski. To danas pokusavaju sa srpskim j.
Демос Кратеин
@Дискусија Немци нису донели немачки у Аустрију у Швајцарску па не постоје аустријски и швајцарски језик. Грци нису донели грчки на Кипар па не постоји кипарски језик.
Diskusija
:) U Australiji se govori engleski jezik jer su ga tamo donijeli engleski kolonisti, a u Brazilu portugalski jer su ga tamo donijeli portugalski kolonisti. Kad su Srbi Hrvatima donijeli jezik?
Коста
Зашто измишљати топлу воду кад је тај језик већ научно познат као новоштокваски!? На ткз. Бечком књиж. договору 1850. име тог језика је изостављено! Ни Вук, који је написао текст договора, није тражио да се он зове само српски -- јер онда договра не би било! Идеја да је то "хрватски или српски" потиче од Даничића. Од 20. века надаље Срби и Хрвати су писали различитим правописом (Белић, Боранић). Језик је исти, а књижевни стандарди су различити.
Neva
Jezik koga svi razumemo i govorimo izmedju Maribora i Ohrida, nije SAMO srpski. On pripada svima koji ga koriste i koji su ga koristili i u vreme kad Srbija nije ni postojala (15, 16, 17 i 18 vek). Cinjenica da je to JEDAN ISTI JEZIK na celoj toj teritoriji potvrdjuje da smo mi JEDAN ISTI NAROD. Pet decenija smo ga zvali srpsko-hrvatski, a mogli smo ga zvati jugoslovenski, to bi bilo prihvatljivo za sve.
Zemunac
Jezik je srpski, a govore ih razni novoformirani "narodi".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.