Zašto Amerika u epidemiji citira Marka Aurelija

FILOZOFIJA U NOVOJ AMBALAŽI

U američkim knjižarama i onlajn prodavnicama hit u doba korone postala je filozofija stara 2.300 godina.

Senekina Pisma prijatelju u elektronskom izdanju prodavala su se za 356 odsto više nego u vreme pre pandemije. Za 40 odsto je u poslednje dve godine skočila i prodaja knjiga savremenog propovednika stoicizma, američkog autora Rajana Holideja.

Bile su to godine kad su se ljudi zatvarali u svoja četiri zida, gubili najmilije, ostajali bez posla i brinuli zbog nepredvidivog virusa. Bilo je to i idealno tlo za povratak filozofiji koja je podučavala da čovekova sreća zavisi samo od njegove volje i vrline, i da prema svetu koji se ne može kontrolisati treba ostati ravnodušan.

Rajan Holidej (Foto: Luiz Berengue/CC BY SA 2.0)

Podaci iz američkih knjižara i izdavačkih kuća pokazuju da su se čitaoci za vreme pandemije zainteresovali za antičku grčku i rimsku filozofiju zasnovanu na ideji da jedino što čovek može da kontroliše jeste on sam. Kako piše Njujork tajms, mnogi slavni Amerikanci poput holivudskog superstara i bivšeg kalifornijskog guvernera Arnolda Švarcenegera izjašnjavaju se kao poklonici ovog učenja. Čitaju se ne samo stoici već i njihovi savremeni popularizatori poput Holideja, koji se probio posle prethodne „katastrofe”, velike ekonomske krize iz 2008. Sve njegove knjige prodate su u tri miliona primeraka.

Škola koju je osnovao Zenon u trećem veku pre nove ere i koja je postala najpoznatija po Epiktetu, rođenom kao rob, Seneki, koji je bio tutor rimskih careva, i Marku Aureliju, rimskom caru, stekla je pobornike u najširim slojevima društva.

Meditacije Marka Aurelija čitali su i Amerikanci koji nisu znali kako da otplate zajam za kuću posle sloma hipotekarnog tržišta ili kako da vrate radno mesto ugašeno tokom epidemije, ali i njihovi sunarodnici koji ne brinu za novac – pripadnici političke, tehnološke i holivudske elite. Zbog toga je popularnost stoicizma u današnjoj Americi pokrenula debatu u medijima – da li je pomenuta antička filozofija tražena „roba” zato što pomaže u teškim vremenima ili je reč o biznisu i odbrani statusa kvo.

Holidejova knjiga Prepreke su put prodala se u milion primeraka i našla na listi bestselera Volstrit džornala. Vašington post je knjigu Životi stoika – umetnost življenja od Zenona do Marka Aurelija, koju je Holidej napisao sa Stivenom Hanselmenom, uvrstio u 13 knjiga koje su neophodne da bi se prebrodila epidemijska godina. Kako je objasnio prestonički dnevnik, stoicizam danas „ponovo zvuči sveže”.

Holidej drži predavanja od kojih najveću pažnju privlače ona u Pentagonu i Silicijumskoj dolini. Bivši ministar odbrane Džejms Matis i glumac Metju Makonahi za sebe kažu da su Holidejovi čitaoci. Holidejov nalog na „Tviteru” prati skoro 450.000 ljudi. I njegov sajt i podkast „Dejli stoik” čitaju i slušaju kako obični Amerikanci tako i glumica Gvinet Paltrou i jedan od osnivača „Tvitera” Džek Dorsi, piše Njujorker.

U knjigama, na sajtu i predavanjima, Rajan Holidej citira stoike i predstavlja njihovo učenje kao svakodnevnu rutinu, popularnu psihologiju ili literaturu samopomoći. Kad su ga pitali da li je simplifikovao filozofiju, odgovorio je da stoicizam i jeste za mase i mora da bude jednostavan. Prema Holidejovom shvatanju, stoicizam treba da bude „praktično sredstvo za svakodnevnu upotrebu”.

A da li treba da bude i monetizovan? Kritičari kažu da najbolji promotor filozofije koja govori o nevezivanju za bilo šta izvan samog sebe, uključujući novac i položaj, možda i nije čovek koji koji je izgradio karijeru u marketingu, gde je, prema sopstvenim rečima, besramno lagao u korist klijenata. Holidej je radio u marketinškom i pi-ar timu u kompaniji „Amerikan aparel”, gde je, između ostalog, smišljao kako da odbrani imidž osnivača kompanije, koji je bio optužen za seksualno zlostavljanje. Kad je napustio ovu firmu, Holidej je priznao da se služio nepoštenim strategijama i priznanje odmah unovčio. O prevarantskim taktikama reklamiranja i publiciteta napisao je knjigu Verujte mi – lažem, ispovest medijskog manipulatora. Danas vodi sopstvenu marketinšku agenciju i veruje da je kompliment kad mu kažu da je prepakovao staru filozofiju u novu ambalažu i da je prodaje kao svoj „proizvod”.

„Ako ste dovoljno besramni, sve možete da prodate”, kazao je o svojim sposobnostima za reklamiranje. Koliko je dobar „prodavac” govori i činjenica da ga je bivši predsednik Donald Tramp zvao u svoj tim kad je ušao u Belu kuću iako je Holidej otvoreno podržavao Hilari Klinton i na kraju odbio Trampovu ponudu.

Dok stoicizam poručuje da zdravlje, novac i status nemaju značaja za blagostanje i sreću pojedinca i da je jedina garancija spokoja – izgradnja karaktera, Holidej je ipak tehnološkom sajtu „Tek kranč” otkrio da ne ustaje iz kreveta za manje od 10.000 dolara. Njegovo učenje je i njegov biznis pa na sajtu nudi suvenire sa stoičkim krilaticama. Jedni protivnici ovog autora primećuju ironiju da Holidej promoviše Epiktetovu misao da je rob svaki onaj ko zavisi od bilo čega izvan sebe, ali da ovu misao prodaje na medaljonima i privescima. Drugi podsećaju da je i Seneka bio jedan od najimućnijih ljudi u starom Rimu.

Prema pisanju IT sajta „Kvorc”, nije čudno što stoike i Holideja najviše zagovaraju vladari Silicijumske doline jer ta populacija živi pod staklenim zvonom, odvojena od ostatka Amerike i njenih problema, malo šta radi da popravi društvo i uslove života i rada, i odgovara joj da što više ljudi poveruje Epiktetovim rečima da je jedini put ka duševnom miru – mirenje sa sudbinom.

Za kritičare nejednakosti, razumljivo je što američka elita, životno zainteresovana da održi privilegije, citira Marka Aurelija.

„Nevaljalstvo jednog čoveka ne nanosi štetu drugima”, pisao je rimski car, smatrajući da vam drugi ne mogu učiniti ni dobro ni zlo, jer dobro i zlo zavise samo od onoga što je u vama.

Otkako je počela epidemija virusa korona, desetorica najbogatijih ljudi na svetu udvostručila su svoje bogatstvo. Reč je o devetorici Amerikanaca (Ilonu Masku, Džefu Bezosu, Bilu Gejtsu, Leriju Elisonu, Leriju Pejdžu, Sergeju Brinu, Marku Zakerbergu, Stivu Bolmeru i Vorenu Bafitu) i jednom Francuzu (Bernardu Arnou), koji danas imaju šest puta više novca od 40 odsto stanovnika planete.

Levičarski mediji veruju da je održavanje nejednakosti u društvu glavni razlog zašto je stoicizam postao popularan u kulturi koja je neosporno materijalistička i konzumeristička. Magazin Mader Džouns zaključuje: „Šta je zbunjujuće u tome što bogati ljudi vide rešenje za probleme u svetu u tome da pojedinci usavrše otpornost? Šta je nekonzistentno u filozofiji vladajuće klase koja kaže da su stvari onakve kakve treba da budu?”