Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ljubavne i porodične priče

Споменик Доситеју Обрадовићу

Statistike pokazuju da se leti, u vreme godišnjih odmora, više čita. Knjige tada u ruke uzimaju i oni koji preko godine, zbog velikih obaveza, za tako nešto nemaju vremena. Za predstojeće letnje dane ovo je samo jedan od mogućih izbora.

Povodom stogodišnjice dobijanja Nobelove nagrade prve žene pisca, Srpska književna zadruga, zajedno sa „Partenonom”, objavila je knjigu Selme Lagerlef „Helga”. U knjizi su dve novele (kraća romana): „Helga” (preveo Predrag Milojević) i „Pod vlašću duhova” (Aleksandra Jovanović).

Ljubavna i porodična priča Selme Lagerlef, ističe Dragan Lakićević, događa se senzibilnim ljudima u skandinavskoj svetlosti. Te ljude i karaktere njihovih duša oblikuje podneblje: nasleđe, priroda, klima.Život spolja ogleda se u ljudima iznutra, pa je ranjivost sentimentalnog dela čovekove ličnosti zahvalno polje za književno i psihološko istraživanje lika.

Novela „Helga” događa se u, naizgled, realističkom postupku, ali njena prefinjena religiozna i emotivna značenja čine ovu prozu složenom, moralnom i pobožnom u jednom sloju popularnog pripovedanja.

Arijana Frenklin je bivša novinarka, rođena je neposredno pre Drugog svetskog rata. Specijalista je za srednji vek. Autorka je romana „Grad senki”. Živi u Engleskoj.

Grafički atelje „Dereta” objavio je nedavno njen novi roman „Gospodarica smrti”, u prevodu Milana Đurića.

Radnja romana se događa u Engleskoj, u 12. veku. U srednjovekovnom Kembridžu ubijeno je četvoro dece. Katoličko stanovništvo optužuje svoje sugrađane Jevreje. Da bi se spasli linča, kembrički Jevreji traže zaštitu od kralja. Henri II nije prijatelj Jevreja – nije, zapravo, ničiji prijatelj – ali veruje u red i zakon i neophodan mu je novac koji se prikuplja od jevrejskog poreza. Od svog rođaka, kralja Sicilije – čiji su podanici najbolji evropski medicinski eksperti – traži da mu pošalje svog najboljeg „gospodara smrti”, preteču današnjeg kriminalističkog patologa. Italijanski doktor odabran za ovaj zadatak, mladi stručnjak sa Univerziteta u Salernu, ekspert je za anatomiju i kriminalističku istragu. Ali, njeno ime je Adelija; kralju je poslata „gospodarica smrti”.

U zaostaloj i sujevernoj zemlji poput Engleske, Adelija se na svakom koraku suočava s opasnošću. Da bi izbegla optužbe za veštičarenje mora da krije svoj pravi identitet. Pomaže joj jedan od kraljevih poreznika, ser Roli Pikot, čovek koji vodi vlastitu istragu. Bivši vitez krstaš, Roli može biti preko potreban prijatelj – ili zlotvor za kojim tragaju. Duž senovitih obala Kembridža, lov se intenzivira, a ubica se sprema da ponovo napadne...

Petar V. Arbutina ukazuje na sličnost sa romanom Umberta Eka „Ime ruže”, ali je istakao da je Arijana Frenklin verno rekonstruisala epohu i napisala „tačnu knjigu”.

Nada Dušanić (1961), pisac i slikar, živi u Somboru. Autor je zbirki „Priče u boji” (2003) i „Boje tamnih svetlosti” (2005) i drame „Godišnja doba”. „Narodna knjiga” objavila je njen novi roman „Kuća sa druge strane”.

Ovaj roman, ističe Vasa Pavković, nesumnjivo je jedan od dva, tri romana prema kojima se naša književna kritika najviše ogrešila tokom protekle i ove godine. Reč je o stilski i kompoziciono izuzetno uspešno napisanom romanu u kojem se prepliću funkcionalno i dokumentarno, realni život junakinje Biankeiz 2001/02. godine, njena životna i umetničke stremljenja i fantastično, u priči o Čarni, njenoj sugrađanki, koja je živela u predvečerje i tokom Drugog svetskog rata.

Radnja romana se zbiva u Ravangradu, odnosno Somboru, gradu Veljka Petrovića i Milana Konjovića, čije seni lutaju proznim ulicama knjige. Povezujući udaljene sudbine dveju različitih žena, Nada Dušanić je napisala izuzetan roman, jedan od najboljih u prošlogodišnjoj romanesknoj produkciji. Pravi dragulj naše savremene književnosti.

„Kuća sa druge strane”, kaže spisateljica, nije klasičan roman. Ona ga naziva art romanom u kome se spliću niti ljubavi, umetnosti, filozofije i kosmologije. Radnja se događa u Somboru, a zahvata vremenski period od doba Turaka do 2002. godine. Iako su junaci smešteni u različite vremenske ravni, između njih nastaje veza mnogo čvršća od one koju obično viđamo kod ljudi što dele sto i istu postelju…

I nešto za najmlađe.

Prva knjiga koju je Srpska književna zadruga objavila, daleke 1892. godine bila je „Život i priključenija” Dimitrija Obradovića, narečenoga u kaluđerstvu Dositeja. Nedavno, u ediciji posebnih izdanja, objavljene su Dositejeve „Basne”.

Dobro poznajući Ezopove basne i basne drugih evropskih basnopisaca, ističe Dragan Lakićević, Dositej ih je napisao na svoj način, dodajući im ne samo jezičku, nego i moralnu i misaonu obradu u skladu sa svojim poimanjem života i njegovih načela. Tako su Dositejeve basne i klasične (svetske) i piščeve (srpske).

Pisane predvukovskim jezikom, Dositejeve basne preštampavane su i u izvornom obliku i u obradama za popularna izdanja, kao što je ovo. Nađeno je u jednom izdanju iz 1943. godine. Usred Drugog svetskog rata, izdavaču, a još više srpskom čitaocu bilo je potrebno da mudrost, izlaz, utehu – nađe i prepozna u situacijama koje su moguće ne samo ljudima nego i životinjama.

Ilustracije iz ratnog izdanja obradio je za ovo izdanje SKZ Branislav Stepanov.

Dositejeve „Basne”, podseća Tiodor Rosić, objavljene su prvi put 1788. godine. Ovo je, uz „Život i priključenija”, njegovo najbolje delo. Objavljivanjem ovakvih knjiga Srpska književna zadruga čuva naš jezik i našu baštinu. Delo je kapitalno, iako nije u potpunosti originalno. Dobro je što su basne na savremenom srpskom jeziku, jer su tako razumljivije čitaocima, među kojima je najviše dece.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.