Subota, 13.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Filmske priče za pevanje, repovanje, smeh i suzu

Neki od filmskih bisera, poput „Anet”, „Ljudska komedija”, „Kralj smeha”, „Paralelne majke”, „Moć psa” i „Kockar”, sada su pred beogradskom publikom...
Из филма „Анет”

50. FEST

Problem sa projektorom u dvorani Kombank arene je rešen pa će svi oni kojima je zbog toga bilo uskraćeno gledanje filma „Anet” Lea Karaksa, a već su kupili karte, projekcija biti nadoknađena i omogućena već 7. marta. I ne treba je propustiti, jer je ovaj francuski autor sa statusom kultnog scenariste i reditelja, zarađenog još davno filmovima „Zla krv”, „Ljubavnici na mostu”, „Sveti motori”, sada ležerno i znalački „ušetao” u svet mjuzikla.

 „Anet” jeste mjuzikl i film obojen ljubavnom i životnom dramom, živopisan, lirski a moderan, sa gradiranom emocionalnom skalom i sa autorovim dubokim poštovanjem umetnosti. Ne samo filmske već i operske, pozorišne i glumačke. Karaks svojom scenarističkom rukom ispisuje ljubavnu priču o paru umetnika koji se duboko i previše voli, a svojim rediteljskim rešenjima toj priči daje bajkolikost i obogaćuje je nadahnutim muzičkim notama prave rok opere. „Anet”  tako postaje Karaksova priča koja se peva, povremeno i repuje. Muziku za „Anet” pisao je slavni bratski pop i rok kompozitorski i izvođački američki duo Sparks – braća Ron (75) i Rasel Mejl (72). Sa njihovom pojavom i počinje priča o slavnom i veoma traženom losanđeleskom stendap komičaru Henriju (Adam Drajver) i obožavanoj operskoj divi An (Marion Kotijar), anđeoskog soprano glasa, što ih je ljubav spojila zanavek uprkos tragičnom kraju. Par planetarno popularnih umetnika koji se međusobno obožavaju, par u vezi u kojoj svako od njih može da bude ono što jeste (tako retko i tako nedostižno), sve do trenutka dok se ne rodi njihova kćerka Anet. Željeno i voljeno biće, ali i njihovo zrnce razdora. Karaks, koji je „Anet” snimio čak devet godina posle „Svetih motora”, i sam glumi u filmu, a uz njega vidimo i mnoge od njegovih prijatelja i saradnika. „Anet” nije za propuštanje. Ni na 50. Festu ni kasnije u bioskopima.

  Nije za propuštanje ni francuski film „Ljudska komedija” („Izgubljene iluzije”) Gzavijea Đanolija rađen prema Balzakovom romanu, raskošna kostimirana crnohumorna drama epohe koja sadrži i smeh i knedle u grlu, satiru, ironiju, ali i refleksije na vreme sadašnje i poziciju žurnalizma u njemu. Sadrži i izvanrednu režiju, sjajnu priču, veoma dobro odabranu glumačku ekipu, kostim i scenografiju, ali i politički angažman koji nadrasta napoleonsku epohu i svakodnevni sukob između posrnulih rojalista i dekadentnih liberala-republikanaca i asocijativno se približava današnjici. Korumpirani urednici i novinari, tračerski listovi koji nemilosrdno uništavaju tuđe živote i karijere i čitav jedan svet dekadencije kakav i danas poznajemo...

 Izvrstan je i „Kralj smeha” Marija Martonea. Povratak na početak 20. veka na napuljsku pozorišnu scenu kojom zajedno sa svojim plemenom vlada glumački bard Eduardo Skarpeta u nadahnutoj izvedbi Tonija Servila. Martone gradi film na istinitoj pozorišno-istorijskoj ličnosti, na Skarpeti kojem je, zajedno sa mnogoljudnom porodicom, pozorište bilo sve – čitav život, duševna hrana i ljubav jača od ljubavi prema ženi, bračnoj i vanbračnoj deci, ljubavnici, saradnicima. Istančanim rediteljskim sredstvima, sa puno detalja s kojima je rekonstruisana epoha, Martone je ponovo napravio film koji će se sa uživanjem gledati u bioskopima širom sveta, pa i u Srbiji...

 Ovogodišnji Fest nudi i poslednji Almodovarov film „Paralelne majke” s kojim je započeo 78. Venecijanski festival. Oslanjajući se na njemu svojstveni koloritno i motivaciono raskošni filmski rukopis i na jednu od svojih muza – glumicu Penelope Kruz (ali i novu muzu – mladu i talentovanu Milenu Smit), Almodovar kroz priču o ostvarenju majčinstva dve različite žene i zameni beba u porodilištu, zapravo priča o nečemu još važnijem. O precima i potomcima nedavne istorijske prošlosti u Španiji i važnosti toga da i najmlađa generacija Španaca treba da zna tačno s koje strane su se nalazile njihove porodice u Španskom građanskom ratu. U zemlji u kojoj neobeležene grobnice još nisu otkopane. Almodovar u „Paralelnim majkama” istražuje i najintimnije delove ličnosti svojih junakinja, govori i o identitetu i majčinskoj strasti kroz likove tri veoma različite majke. Kao pripovedač Almodovar je i dalje u punoj snazi i ponovo nudi milion dokaza zašto je kao stvaralac veličanstven.

 O filmu novozelandske scenaristkinje i rediteljke Džejn Kempion pod naslovom „Moć psa”, rađenom prema istoimenom romanu Tomasa Sevidža, može se reći sledeće: snažan i moćan film o surovosti prirode i krhkosti čoveka. Ispričano kroz lik usamljenog, ali poštovanog farmera Fila Burbenka (Benedikt Kamberbač), čija pojava izaziva strah, koji se iznenadno nalazi pred opasnošću da bude izložen mogućnosti da oseti ljubav prema tuđoj ženi...

 Jedna od holivuskih legendi – scenarista, ali i reditelj Pol Šreder, vratio se filmom „Kockar” („Brojač karata”) koji je tamatski pun iznenađenja. Naizgled je ovo priča o osobi koja se zove Vilijam Tel, hladnokrvnom kockaru kojem motiv nije novac već trošenje vremena, o veštom brojaču karata, stalnom pobedniku, poštovaocu diskrecije i gesla: „mali ulog, mala zarada”, ali pomnoženo sa mnogo partija dnevno. Liku ovog tajanstvenog usamljenika koji iznad svega voli tišinu i čistoću prostora u kojem boravi, Šreder je obezbedio za gledaoca neočekivanu prošlost. Tel (u izvrsnom tumačenju Oskara Ajzaka) je onaj američki vojnik sa fotografije koja je obišla svet i otkrila sve strahote tortura koje je američka vojska provodila u iračkom zatvoru Abu Graib i nastavila u Gvantanamu. On je i jedini koji je za ta zlodela odgovarao. Niko drugi u komandnoj hijerarhiji koja je vodila sve do arhitekte najnepopularnijih američkih ratova novog doba – Donalda Ramsfelda, nikada nije za to bio kažnjen...

(Foto: 50. FEST)

Žiri za dodelu „Politikine” nagrade „Milutin Čolić”

Tradicionalna „Politikina” nagrada „Milutin Čolić”, koja nosi ime legendarnog osnivača beogradskog Festa, biće dodeljena i ove godine reditelju najboljeg srpskog filma u festivalskim programima, prema oceni žirija koji radi u sastavu: Miloš Avramović (reditelj i producent), Nemanja Ćeranić (reditelj i prišlogodišnji laureat ove nagrade) i Dubravka Lakić (filmski kritičar i osnivač nagrade „Milutin Čolić”).

 „Politikina” nagrada ustanovljena sa željom da se stimuliše napredak srpskog filma, filmskih autora, domaće kinematografije i njenog razvoja, sastoji se od specijalno urađene gravire u koju je ukompovan lik Milutina Čolića i diplome.

 Dosadašnji dobitnici su: Mirjana Karanović za film „Dobra žena” (2016), Bojan Vuletić za film „Rekvijem za gospođu J” (2017), Kosta Ristić za film „Banditi u potrazi za mamom” (2018), Goran Radovanović za film „Slučaj Makavejev ili Proces u bioskopskoj sali” (2019), Mladen Đorđević za film „Sumrak u bečkom haustoru” (2020) i Nemanja Ćeranić za film „Lihvar” (2021).

K. R.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.