Pe­ri­šić: Bo­ri­ću se i da­lje svim prav­nim sred­stvi­ma

Po­sle od­lu­ke Ape­la­ci­o­nog su­da da ga pra­vo­sna­žno osu­di na če­ti­ri go­di­ne za­tvo­ra zbog špi­ju­na­že, Mom­či­lo Pe­ri­šić (78), ne­ka­da­šnji na­čel­nik Ge­ne­ral­šta­ba i pot­pred­sed­nik Vla­de Sr­bi­je, za „Po­li­ti­ku” ka­že da je raz­o­ča­ran od­lu­ka­ma pr­vo­ste­pe­nog i dru­go­ste­pe­nog su­da i na­ja­vlju­je da će is­ko­ri­sti­ti sva prav­na sred­stva u Sr­bi­ji, ali i van nje ka­ko bi se iz­bo­rio za svo­ju, ali i čast i do­sto­jan­stvo na­še ze­mlje i nje­ne voj­ske.

Ape­la­ci­o­ni sud u Be­o­gra­du, pod­se­ti­mo, po­ve­ćao je za go­di­nu da­na ka­znu za­tvo­ra Pe­ri­ši­ću i pra­vo­sna­žno ga osu­dio na če­ti­ri go­di­ne zbog oda­va­nja taj­nih po­da­ta­ka slu­žbe­ni­ku am­ba­sa­de SAD u Be­o­gra­du Džo­nu Nej­bo­ru u mar­tu 2002. Istom sud­skom od­lu­kom, op­tu­že­ni­ma Mi­o­dra­gu Se­ku­li­ću i Vla­da­nu Vlaj­ko­vi­ću po­tvr­đe­ne su ka­zne od po go­di­nu da­na za­tvo­ra zbog oda­va­nja voj­ne taj­ne. Za­ni­mlji­vo je da bi za 15 da­na na­stu­pi­la ap­so­lut­na za­sta­re­lost kri­vič­nog go­nje­nja za ovu dvo­ji­cu okri­vlje­nih.

– Ve­o­ma sam raz­o­ča­ran od­lu­ka­ma i pr­vo­ste­pe­nog i Ape­la­ci­o­nog su­da jer su do­ne­te na ba­zi pret­po­stav­ki i kon­struk­ci­ja, a ne na osno­vu či­nje­ni­ca i do­ka­za. Sud ni­je imao ni­je­dan do­kaz da sam bi­lo šta dao stra­nom dr­ža­vlja­ni­nu, a ni­je ni mo­gao da ima jer ni­šta ni­ka­da ni­sam ni dao. Po­no­san sam što sam u ra­tu bra­nio i od­bra­nio čast voj­ske i srp­skog na­ro­da, što sam za­šti­tio ži­vot lju­di u mo­joj zo­ni od­go­vor­no­sti i da pri­tom ni­je­dan moj pot­či­nje­ni ni­je op­tu­žen, a ka­mo­li osu­đen za rat­ni zlo­čin – ka­zao je ne­ka­da­šnji pot­pred­sed­nik vla­de.

Na­gla­sio je da je tu­žan zbog po­na­ša­nja srp­skog pra­vo­su­đa i da je ono u nje­go­vom slu­ča­ju po­stu­pa­lo ne­pro­fe­si­o­nal­no ili pod uti­ca­jem moć­ni­ka i iz­vr­še­ne vla­sti što je neo­dr­ži­vo u sa­vre­me­nim uslo­vi­ma.

– I da­lje ću se bo­ri­ti za čast i do­sto­jan­stvo Voj­ske Sr­bi­je, Sr­bi­je, mo­je i mo­je po­ro­di­ce ko­ri­ste­ći sva prav­na sred­stva u na­šoj ze­mlji, ali i van nje – za­klju­čio je Pe­ri­šić.

Na­kon što je Ha­ški tri­bu­nal u nje­go­vom pred­me­tu do­neo oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du, Pe­ri­šić se 2013. vra­tio u Be­o­grad, a po­stu­pak za špi­ju­na­žu po­no­vo je ak­ti­vi­ran 2014.

Sem ne­pot­pu­nih de­lo­va op­tu­žni­ce, sve dru­go iz ovog pro­ce­sa za jav­nost je taj­na. Po­stu­pa­ju­ća su­di­ja Na­ta­ša Al­bi­ja­nić do­ne­la je od­lu­ku da pro­ces za­tvo­ri za jav­nost. Ona je na su­đe­nju pro­či­ta­la do­pi­se Ge­ne­ral­šta­ba i Mi­ni­star­stva od­bra­ne u ko­jem se na­vo­di da je nji­hov stav da sa od­re­đe­nih spi­sa ne tre­ba ski­nu­ti ozna­ku taj­no­sti i da nji­hov sa­dr­žaj ne tre­ba ot­kri­va­ti jav­no­sti.

Za­ni­mlji­vo je da je ci­vil­ni sud ko­ji je po­kre­nuo po­stu­pak pro­tiv Pe­ri­ši­ća 2016. za­tvo­rio su­đe­nje za jav­nost, dok je voj­ni sud svo­je­vre­me­no vo­dio pro­ces otvo­ren za jav­nost.