Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ukrajinska kriza podgreva inflaciju, neophodne nove mere

(Фото Танјуг/Раде Прелић)

Svetka banka očekuje pad ekonmskeaktivnosti u region Zapadnog Balakna zbog  ukrajinske. Ova međunarodna finansijka institucija   će najverovatnije menajti prognozu ekonmskih kretanja i u aprilu će izaći sa novim procenama privrednog rasta, rečeno je na otvaranju Kopaonik biznis foruma, koji se održava od 6. do 9.marta na Kopaoniku.

Džasmin Čakeri, menadžerka Sektora za makroekonomiju, trgovinu i investicije Svetske banke je na otvaranju Kopaonik biznis foruma rekla da će rat u Ukrajini  najviše uticati na cene energenata, pre svega gasa iz Rusije, kao i na porast inflacije. Očekuje se da će hrana poskupeti, a nije isključeno da će se negativno odraziti i na investicije, istakla je ona, uz ocenu da se očekuje pad u ekonomskim aktivnostima u regionu.

Julija Ustjugova, šefica Kancelarije MMF-a u Srbiji je ocenila je da je Srbija uprkos izazovima pandemije uspela da održi ekonomsku stabilnost i da je imala kumulativni rast BDP-a za ovu godinu veći od zemalja u regionu.

Prema njenim rečima prioriteti su makroekonomska i finansijska stabilnost.Uprkos izazovima pandemije, ekonomska stabilnost je održana. Došlo je malo do pada BDP-a u 2020, ali kumulativno sa 2021. srpski ekonomski rast je prerastao rast zemalja u region.  Ustjugova je naglasila da je šteta po srpsku ekonomiju ograničena, kao i da je fisklana i monetarna politika bila dobra, kao i da je održana stabilnost u bankarskom sistemu.

Ukazala je da se, nažalost, ekonomije u svetu suočavaju zbog rata u Ukrajini sa novim nesigurnostima, koje se prelivaju iz jedne u drugu zemlju. Istakla je da su poskupeli roba i nafta, kao i da visoka inflacija najviše ugrožava siromašne slojeve stanovništva.

Preporučila je da se za naredni period  dobro definišu mere koje će se se odnositi na pomoć najranjivijim kategorijama stanovništva jer će, kako kaže, nesigurnost rasti ukoliko rizike ne prihvatimo na pravi način.

Kazala je da će uskoro MMF obaviti drugu reviziju aranžmana sa Srbijom i izvestiti o učinjenom napretku.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara rekao je da Srbija u poređenju sa drugim zemlja u regionu relativno dobro stoji u ovoj situaciji, kao i da ima 50 odsto energije iz domaće proizvodnje.Pontara je pohvalio razvoju infrastrukture u Srbiji i napomenuo da će Srbija morati da modernizuje termoelektrane i da postepeno smanjuje dobijanje struje iz uglja.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta je ocenio da je Srbija spremno i sa uređenim javnim finansijama i niskim javnim dugom dočekala krizu izazvanu pandemijom, ali da je država posle puno trošila na antikrizne mere, čak 55 odsto više nego zemlje centralne i istočne Evrope.

"Srbija je uspela da uredi javne finansije pre pandemije i dočekala je krizu spremno i mogla na nju da odgovori adekvatno, ali taj odgovor je bio preteran po pitanju trošenja sredstava, što nas dovodi u nešto nepovoljniju poziciju pred novu krizu", naveo je Petrović i dodao da je Srbija čak 55 odsto više potrošila na paket antikriznih mera nego što je prosek u zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE).Kako je rekao, Srbija je, na primer, na zdravstvo potrošila 2,7 odsto BDP-a u 2020. i 2021, dok su zemlje CIE potrošile 1,5 odsto.

Za pomoć privredi je potrošeno 4,8 odsto, a u zemljama CIE 4,2 odsto, naveo je Petrović.Dodaje da je država Srbija na pomoć građanima potrošila 2,9 odsto BDP-a, a zemlje CIE 0,8 odsto.

Petrović smatra da je pekat mera u Srbiji bio preteran i da je javni dug u 2020. i 2021. povećan za šest milijardi evra, od čega je pet milijardi bilo vezano za antikrizne mere.

"Naša procena je da je zbog netargetiranosti ovih mera dato više dve, do dve i po milijarde evra nego što je bilo potrebno. Javni dug je porastao sa 53 odsto BDP-a pre krize, na 57 odsto", kaže Petrović.

Navodi da će ukrajinska kriza verovatno vršiti pritisak na kurs dinara i doprineti povećanju kamatnih stopa i da bi sadašnji javni dug od 57 odsto BDP-a koji je prihvatljiv ubrzo mogao da se poveća i postane neprihvatljiv i opasan.

Petrović kaže da je sledeći rizik inflacija i da je ona iznosila 8,2 odsto u januaru, kao i da će na godišnjem nivou to biti oko 10 odsto, a za siromašne građane koji najviše izdvajaju za hranu i energente i više od 10 procenata.

Prema njegovim rečima neophodno je obuzdavanje tekuće potrošnje i svih onih davanja koja su već obećana, poput 200 evra za mlade, i druga davanja će dovesti do stimulisanja inflacije. On očekuje od nove vlade da uradi novi rebalans buddžeta zato što se menjaju parametri prihoda i rashoda.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
''Svetska banka i IMF'' nisu svetske nego zapadne institucije. Tako se i ponasaju.
Саша
Колико ја осматрам количина новца расте а не број привредних субјеката. То се иначе зове и инфлација.
Deus
Inflacija je pocela mnogo pre rata, zbog nastampanih Evra i Dolara bez pokrica.
Ariel
Znači krenulo "pranje" za "posle izbora".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.