Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

O jeziku, selima koja gore i babama koje se češljaju

Lakše je tretirati Pravopis kao Sveto pismo nego se upitati kojim je to božanskim proviđenjem rešeno da se „autostrada” piše bez, a „auto-put” sa crticom
Ликовни језик ћирилице – изложба у Београду (Фото Н. Неговановић)

Reagovanje na tekst „Jezičko šarlatanstvo”, 22. 2. 2022. godine 

Sa zakašnjenjem je do mene stigao odgovor Miloša Kovačevića na moj tekst „O jeziku i politikantstvu”. Nemam nameru da ponovo objašnjavam da je štokavski dijalekat širi pojam od srpskog jezika, kako funkcionišu policentrični jezici, zašto je ime jezika političko, a ne lingvističko pitanje itd. Jedino što mogu da dodam je sledeće: svaki pokušaj srbističkog popovanja Hrvatima da oni govore srpski jezik je podjednako besmislen kao i nedavna izjava potpredsednika Matice hrvatske da Hrvati imaju jezik i književnost, a Srbi – rakiju i prasetinu. Zar za članove Odbora za standardizaciju srpskog jezika (i Matice hrvatske) ne postoje teme koje su zanimljivije, inspirativnije i plodotvornije od šovinističkog srpsko-hrvatskog nadgornjavanja?

Za srpsku kulturu je poražavajuća činjenica da o nekim važnim pitanjima i dalje odlučuju ljudi koji su zaglavljeni u devetnaestovekovnim poimanjima jezika i identiteta, koji su digitalno nepismeni i potpuno nesvesni dometa digitalne transformacije u humanističkim i društvenim naukama, ljudi koji se ubiše od „čuvanja” i „negovanja” srpskog jezika sa rezultatom da je srpski jezik danas, u pogledu dostupnosti jezičkih resursa, pri samom dnu evropske lestvice, daleko iza slovenačkog i hrvatskog.

Lenjost, neznanje, palanačka zatvorenost u sebe i iskonski strah od promena su prepreka za razvoj, kako nauke, tako i društva. Lakše je kukati na sve strane zbog upliva anglicizama u srpski jezik nego što je zasukati rukave i pisati ozbiljne terminološke rečnike. Lakše je tretirati Pravopis kao Sveto pismo nego se upitati kojim je to božanskim proviđenjem rešeno da se „autostrada” piše bez, a „auto-put” sa crticom. Najsmešnije od svega je što je „trenerka” u značenju žene trenera – oblik za koji Odbor za standardizaciju srpskog jezika tvrdi da „ne pripada opštem leksikonu srpskog jezika” – još pre 35 godina zabeležena u Matičinom šestotomniku. Mogao sam da pretpostavim da Kovačević ne ume da pretražuje internet na engleskom, ali ne i da ne ume da koristi štampane rečnike.

U Srbiji, u kojoj cveta supernauka zvana srbistika, i dalje ne postoji nijedan jedini javno dostupni, reprezentativni, izbalansirani, multimodalni korpus srpskog jezika u kojem bi se jezički fenomeni proučavali na osnovu obrade velike količine autentičnih tekstova i audio-zapisa, kako je to uobičajeno u savremenoj lingvistici.

Da stvar bude još gora: naučni radovi koje kolege srbisti objavljuju i disertacije koje brane u našoj zemlji a tiču se savremenog, standardnog jezika se najčešće rade „na korpusu” Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika iako taj rečnik uopšte nema svoj korpus. On ima ručno ekscerpiranu građu staru 150 godina i repertoar primera preuzetih iz te građe koji su objavljeni u dosadašnjim tomovima rečnika. To ne samo da je daleko od korpusne lingvistike, nego vi sad imate generacije srbista koji ne razlikuju rečnik od korpusa. Ali su zato oni „naučno utemeljeni srbisti” a ne „lingvistički šarlatani”.

Da bismo mogli da imamo dobre jezičke resurse pokazuju primeri rečničke platforme „Raskovnik” (raskovnik.org) i platforme za rukopisno nasleđe „Prepis” (prepis.org) koje je Centar za digitalne humanističke nauke izradio za potrebe Instituta za srpski jezik. Mi, međutim, i dalje nemamo zvanično digitalno izdanje velikog Akademijinog rečnika dok piratsku verziju već godinama prodaje penzionisani saradnik Instituta za srpski jezik kroz svoj privatni biznis.  Građa za Akademijin rečnik je digitalizovana, ali je ona i dalje neobjašnjivo zaključana u nekom budžaku, daleko od očiju javnosti i daleko od međunarodno priznatih principa Otvorene nauke (engl. Open science). Umesto da se bore za izradu i bolju dostupnost jezičkih resursa, srbisti poput Kovačevića se bave provincijalnim jezičkim politikantstvom, smehotresno uvereni u naučnu prednost srbistike u odnosu na lingvistiku. Selo gori, a baba se češlja.

Bez boljih digitalnih resursa, ozbiljno naučno bavljenje srpskim jezikom neće imati svetlu budućnost. Odsustvom kontakta sa realnošću, neupućenošću u bilo šta što se u naučnom svetu dešava van granica naše zemlje, potpunim neshvatanjem važnosti digitalne produkcije znanja i razvoja savremenih jezičkih alata, Kovačević i slični su od srbistike napravili jednu krajnje neperspektivnu granu nauke. Šteta koju oni nanose ugledu srpske nauke u svetu je ogromna.

Ja sam imao tu sreću da mi je školovanje na Harvardu, Prinstonu i Triniti koledžu otvorilo mnoga vrata u životu, da imam uspešnu međunarodnu karijeru i da ona nijednim svojim delom ne zavisi od velikana srbističke misli, ali mi je žao što mnoge moje kolege u Srbiji, koje žele da idu u korak sa vremenom, često za to nemaju prilike pošto naše institucije znanja koje se bave srpskim jezikom nikako ne uspevaju da se probude iz svog dogmatsko-metodološkog sna.

Direktor digitalne istraživačke infrastrukture za umetnost i humanistiku

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Страда ауто, али и акценат
Покушаћу да одговорим на питање о "ауто-путу". Пре свега, италијанска реч "autostrada" није баш добар пример за поређење. О чему је овде реч? У српском језику одвајкада је одомаћена реч пут (која има синоним у речи грчког порекла "друм"). Међутим, ауто-пут је као реч новијег датума, јер је први ауто-пут изграђен код нас тек 1970-их, од Београда до Умчара, 1977, и тада је назван ауто-путем (две речи за два одвојена саобраћајна правца), а не аутопутем (једна реч, нужно различито акцентована).
Pajo Patak
Vukovski jezik je valjda jezični tip zreloga jezika Vuka Karadžića. Osim grafije i nekih tipičnih pravoslavnih i srpskih govornih odlika, u tom jezičnom tipu, oko 1850., nema ničega čega nije bilo kod nas Hrvata u našoj pismenosti i književnosti, bilo liturgijskoj, bili vjerskoj, bar 2-3 stoljeća prije njega.
Коста
У праву сте, осим што сте изоставили жалосну чињеницу да тај "зрели" [sic] језик Вука Карађића није могућ у свакодневном животу и литератури без турцизама и за најосновније појмове, а о кроатизмима, германизмимам и англицизмима и да не говоримо.
Далибор
Свака данас објављена књига у Србији на српском језику, а на хрватској латиници, свако гласило ан латиници а српском језику и свака продавница, фабрика и сл. који које пишу српски језик хрватском латиницом (познатом гајицом) неуставни су, а то значи и кажњиви по ставу првом Члана 10. Устава Србије. Али, проблем је у томе што Србија још није правна и демократска држава па нема органа и институција које спроводе Устав Србије. И зато је Србија и даље земља с већинским туђим писмом.
Dragomir Olujić Oluja
To Vam, Dalibore, naprosto nije tačno - samo u službenoj komunikaciji je obavezna ćirilica (i kažnjiva njena neupotreba, ne po Ustavu, nego po odgovarajućem zakonu), u javnoj (i privatnoj) komunikaciji pismo je stvar (i ličnog) izbora!... I man'te se fantazija o "hrvatskoj latinici", "gajici", "tuđem pismu"...
Коста
Све је ово почело непотребном и наметнутом Вуковом реформом која је оркестрирана од Јернеја Копитара за бечки двор. Он у својим препискама отоворено каже зашто: да се Срби отуђње од "русофобије" расколничког (православног) свештества" и приближе католичкој већини у Аустрији (укључујући и прелаз на латиницу. У тоем су успели, али не сасвим. Ткз. "српски" народни језик није могућ без турцизама за најосновније појмове (јастук, челик, боја, алат, занат, кеса, пешкир, чутура, јоргован, итд).
Dragomir Olujić Oluja
Najstarije „srpske reči“, „starosrpski nazivi“, „iskonske srpske reči“... su s kraja 17. i početka 18. veka!... I jeziku kojim su se ljudi služili Vuk je (prvo stidljivo 1810. a 'službeno') tek 1824. dao ime “srpski“ i od tada traje tarapana oko imena tog jezika... (Uzgred, u čuvenom, prelomnom i presudnom Bečkom dogovoru 1850. o „zajedničkom književnom jeziku Južnih Slovena“ nema imena tog jezika!?)
Коста
@Драган Љ. Станковић -- Будите интелектуално поштени и признајте колико је српских речи ушло у турски језик? Турски има мање од 100 речи словенског порекла од којих су неке "из региона" Западног Балкана. Те позајмљенице су имена хране, и објеката који су потекли из то подручја, а не изрази основних потрепштина за свкодневни живот, као што је случај са више хиљада турцизмама у свакодвневном језику Срба. Питам се, шта пише у Н. Завету за јастук, јорган, чарапе, џигерицу, шамар, боју...итд?
Prikaži još odgovora
Jorge
Treba se prestati baviti utjerivanjem hrvatskog jezika i književnosti u srpski. Vidite da ima dovoljno posla da srpski jezik vratite srpskom jeziku. Kao kad vlasnici kafića puštaju malo glasnije muziku misleći da je njihov atar sve dokle se čuje, tako i stručnjaci žele da se teritorija opaše tamog gdje se razumije srpski jezik. Prošlo, svršeno vrijeme. Osim ako nekome nije opet do pucanja tikvi.
EvGenije
O kakvom uterivanju pričate? Jezik kojim govorite možete zvati kako hoćete. I mi ga možemo zvati kako hoćemo. Niko u Srbiji nikad nije kažnjen ako je tvrdio da govori hrvatskim jezikom niti je to kome zabranjeno. Za vas se to baš i ne bi moglo reći. Gledajte svoja posla.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.