Pukla praćka, ispalo zrno pasulja

Reagovanje na tekst „Promašaj koji je pogodio u centar mete”, „Politika”, 19. 2. 2022. godine

*Dr Nenad M. Kostić, penzionisan redovni profesor hemije i šef odseka na američkim univerzitetima, član SANU u ostavci

* Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu

* Dr Uroš Anđelković, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu

Poslednji put odgovaramo dr Simonoviću. U pet odeljaka pobijamo njegove tvrdnje, branimo građane koje bi ugrozilo rudarenje cijanidom, upozoravamo kako ne treba polemisati, odričemo špijunske metode, zahtevamo da prekine.

Pobijamo:

Doktor Simonović se žali da se naslušao neistina. Utešili smo ga istinom. Žali se da ne može pobijati usmeno izrečene zablude. Propustio je prilike na skupovima o zaštiti životne sredine. Tu bi sreo hiljade savesnih i pametnih sugrađana. Postideo bi se što ih je predstavio kao koristoljubive smutljivce.

On brka najveće dozvoljene i stvarne koncentracije cijanida u vodama, čak tvrdi da smo ga potvrdili! Ko pročita obe polovine polemike na portalu, prozreće njegov blef.

Branimo:

Australijska kompanija je lužila zlato cijanidima u Rumuniji, i odlagala otpadne vode. Kanadska kompanija planira slično u Srbiji. U januaru 2000. godine otpadne vode su se izlile preko njiva u obližnju reku, pa u Tisu, pa u Dunav. Cijanidi su zalili delove Rumunije, Mađarske i Srbije.  Milioni ljudi su ostali bez pitke vode. U delu Tise je izumrlo sve živo; u srpskom delu Tise, oko 80 odsto živog. Sisari i ptice su skapavali jedući otrovne ribe. Stradale su životinje iz 20 zaštićenih vrsta.

Britanski Bi-Bi-Si, uzor nepristrasnog novinarstva, nazvao je ovaj događaj najtežom ekološkom katastrofom u Evropi posle raspada nuklearne elektrane u Černobilju. Australijska kompanija se odrekla odgovornosti. Rumunska vlada je pravdala kompaniju. Zvuči poznato?

Istražni prostor za eksploataciju zlata na Homolju zahvata 300 kilometara kvadratnih, površinu malo manju od Beograda. Sam rudnik bi zauzeo manji deo prostora, ali planovi su promenljivi. Srpski geolozi su pokazali da jalovišta srednjovekovnih rudnika još zagađuju okolinu.

Doktor Simonović bagateliše odličnu dvodnevnu konferenciju u SANU o „Rio Tintu” kao „politikantski skup”, dakle kao mahinacije niskih ljudi. Naprotiv! Niko se tamo nije bavio politikom u užem smislu – sticanjem i vršenjem vlasti. Neki su kritikovali politiku u širem smislu: nemar političara za životnu sredinu, jeftinu rasprodaju prirodnih resursa i narodnih dobara stranim kompanijama.

Doktoru Simonoviću smeta što su ugroženi građani dobili malko vremena u SANU da kažu o smetnjama i pretnjama. Nastupili su odmereno i pametno, njemu za uzor.

Upozoravamo:

Doktor Simonović tobože dokazuje da ima pravo ovim naopakim rezonom: Ako su njegovi navodi pogrešni, zašto mu uopšte odgovaramo? Dakle, smeta nam što je on u pravu pa ga zato pobijamo!  Po toj izvrnutoj logici, da je on u krivu mi bismo ćutke otrpeli njegove ispade!

Udarac u gong! Eto razlike između propagandiste i naučnika! Propagandista smatra da se napada istina. Naučnici moraju da ospore propagandu.

Lišen logike i činjenica, dr Simonović je zamenio prangije iz prvog napada praćkom u drugom napadu. Trošna praćka mu se raspala u rukama. Iz praćke je ispalo zrno pasulja.

On niže reči kao da će tvrdnja postati istinita od ponavljanja. Prezrivo pominje naše argumente kao da će ih sam prezriv ton pobiti. Kaže da smo neznalice; znači da smo neznalice. Čudi se što ga preporučujemo kanadskoj kompaniji; znači da ne pomišlja na kanadsku kompaniju. Optužuje nas za „tabloidni nivo pljuvanja”; znači da smo prostaci.

Napisali smo da se ponosimo što dr Simonović pokušava da nas uvredi. On nastavlja, valjda da bismo se dodatno ponosili. Varira ružan glagol, „pljuvati”, prefiksima o- i po-. Nema ideje pa drnda isto: „peticionaši”, kao petokolonaši, to jest unutrašnji neprijatelji, izdajnici. Kada su, međutim, njegovom bivšem institutu bile potrebne ekspertske usluge o životnoj sredini, tražio ih je u našoj grupi.

U prvom odgovoru smo napisali latinski izraz pravilno, latinicom. Doktor Simonović nas opet imitira ali već u dvema rečima meša ćirilicu i latinicu, ispušta slovo. U prvom odgovoru smo brojevima i argumentima pokazali da je promašio. On nije umeo da smisli naslov za drugi napad, pa je varirao naslov našega prvog odgovora. Dodao je navodnike da bi „promašaj” tobože značio pogodak.

Odričemo:

Ne, niko od nas nije „čeprkao po biografiji” niti „zavirio u indeks”. Uporedili smo dr Simonovića sa nespremnim studentima jer znamo tu felu. Nama čeprkanje i virenje ne padaju na pamet. Njemu su, pak, normalni čim ih pominje. Šestoro nas nisu ni čuli za njega, bledog u struci.

Zahtevamo:

Doktore Simonoviću, prestanite da umanjujete otrovnost cijanida i rizike od njihove upotrebe. Prekinite rad protiv prirode i ljudi. Zasvirali ste, loše zvučite, za pojas zadenite!