U trci za Stari dvor od sportista do politikologa

Davanjem zelenog svetla listi „Ajmo, ljudi” koju predvodi čuveni košarkaši trener Duško Vujošević u trci za gradske izbore za sada se našlo osam stranačkih i koalicionih lista. Na poslednjoj proglašenoj, koju čine stranke okupljene oko SDS-a Borisa Tadića, nekadašnjeg predsednika Srbije, Vujošević jeste prvo ime. Ali kako se čini prema njegovim dosadašnjim izjavama u vezi sa izbornom trkom, on nema ambicije za neko veće političko angažovanje posle aprilskih izbora, već je pre svega ovo davanje podrške nečemu sa čime se slaže i u šta ima poverenje. Kako je Vujošević nedavno pojasnio, za njega je čast da bude na toj listi, ali istovremeno naglasio je i da ne ulazi u veliko političko angažovanje pre svega zato što je bolestan i u penziji. Kako je ukazao Vujošević, njegova aktivnost ne može da bude velika, ali svakako, rekao je, ne može da se zavuče pod kamen i da je zato ovo njegov građanski gest.

Ovim je čuveni trener nagovestio da, iako je broj 1 na SDS-ovoj listi, nema nameru da se posle okončanja izbora aktivnije uključi u vođenje gradske politike. Ali, ni suprotno nije isključeno jer neposredno po proglašenju liste „Ajmo, ljudi” Vujošević je govorio vrlo precizno o gorućim problemima u glavnom gradu i načinu njihovog rešavanja.

Za razliku od njega, brojevi jedan na sedam lista manje ili više zvanično uveliko se predstavljaju kao kandidati za prvog čoveka glavnog grada i naslednika Zorana Radojičića.
Jedan od njih je Aleksandar Šapić, nova uzdanica SNS-a na gradskom nivou, proslavljeni vaterpolista i dugogodišnji predsednik opštine Novi Beograd.

Na kartu pedigrea, bio on politički, obrazovni ili stručni, igraju i ostale liste. Jedina razlika je što je u trci sa dokazanim biografijama svojih brojeva jedan jednima adut mladost kandidata, drugima iskustvo i godine. Na ovo drugo idu liste SPS-a, „Ujedinjenih za pobedu Beograda”, SRS-a i „Nade za Beograd”.

Socijalisti se uzdaju u advokatsku bogatu karijeru Tome File, „Ujedinjeni” u političko, ambasadorsko i univerzitetsko iskustvo Vladete Jankovića, a radikali u Miljka Ristića, kao nekoga ko se dokazao na polju kardiohirurgije. Na dokazan uspešan rad u polju kardiovaksularne hirurgije, kada je reč o njihovom kandidatu Mladenu Kočici, oslanjaju se i „Zavetnici”. Lista „Nada”, jasno je, cilja na činjenicu da je njihov kandidat Vojislav Mihailović, diplomirani pravnik, već bio prvi čovek Beograda, poslednji u 20. veku.

Potpuna suprotnost većini prvih imena koja su istaknuta na listama, makar kada je reč o godinama, jeste politikolog Dobrica Veselinović sa liste „Moramo”. Veselinović je najmlađi kandidat za gradonačelnika sa 40 godina i, kako se čini, tu mladost i energičnost lista „Moramo – za dobar grad” vidi kao jednu od prednosti svog kandidata, uz njegov dugogodišnji aktivizam u okviru inicijative „Ne davimo Beograd”.

Najzanimljiviji deo kampanje tek predstoji, ali kako deluje na osnovu do sada otvorenih karata, glavni adut osim programa za vođenje Beograda jesu biografije, stručnost i obrazovanje. Ali, ovo po ko zna koji put otvara pitanje – da li je nečija profesionalna biografija garancija za uspešno vođenje dvomilionskog grada? Iskustvo sa pojedinim gradonačelnicima podseća da baš i nije tako. Jer pojedini dokazani stručnjaci nisu se dokazali i kao kadri za vođenje Beograda.