Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Tim koji (ne) pobeđuje

Nema operativno uspešne politike bez dobro organizovane i „u bazi” prisutne političke partije. Kad, međutim, zagonetku pogrešno postaviš, kad ubediš samog sebe da se politika svodi na medije, marketing i spinovanje, a ne na rad na terenu, onda iluziju produžavaš tako što ciljaš „fejvove” na „Tviteru”, a ne listiće u glasačkoj kutiji

Sudeći prema Ustavu Republike Srbije, najmoćnija politička funkcija je funkcija predsednika vlade. Bilo je situacija u u poslednjih dvadesetak godina kad je stvarnost odgovarala Ustavu. Zoran Đinđić kao premijer je bio najmoćniji čovek u Srbiji, kao i Aleksandar Vučić dok je bio predsednik vlade.

Ipak, najviše zarad činjenice da se bira direktno na izborima, demokratski legitimitet predsednika države čini da se i s te funkcije može neformalno imati najveća moć. Tako je bilo u vreme kad je predsednik bio Boris Tadić, tako je i sada kad je predsednik Aleksandar Vučić. Uostalom, „petooktobarska republika” je pala kada je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića na predsedničkim izborima, mada je te 2012. bilo savršeno moguće formirati vladu bez SNS-a gde bi u takvoj kohabitaciji Tomislav Nikolić bez sumnje bio (relativno) skrajnut.

Na tom tragu, opozicija danas kao da veću pažnju pridaje predsedničkim nego parlamentarnim izborima. Dvoje najvidljivijih opozicionih predsedničkih kandidata – Zdravko Ponoš i Biljana Stojković – u kampanju su ušli predstavljajući svoje „timove”. U Ponoševom „timu” su, među ostalim, Siniša Kovačević, Srđan Dragojević, Stevan Filipović i Sofija Mandić. U „timu” Biljane Stojković pak su, među ostalim, Zoran Radovanović, Božo Prelević te Nedim Sejdinović.

Postavlja se pitanje kakva je svrha ovih „timova”. Koliko pamtim, tokom prethodnih ciklusa predsedničkih izbora nije bilo ničeg sličnog ovim „timovima”. Čini se da oni funkcionišu kao supstitucija za suštinski nepostojeće političke partije koje iza ovih kandidata stoje. Kada iza sebe imaš pravu partiju, ne treba ti „tim”, naročito sastavljen od ljudi koji se inače vole predstavljati nezavisnim intelektualcima. Dok je postojala moćna Demokratska stranka, njenim kandidatima nije bio potreban „tim”, isto je važilo i za SPS, pa čak i za nekadašnji DSS ili LDP.

Tako bi neko naivan mogao da pomisli da je Aleksandar Vučić kao kandidat skoro pa „hendikepiran” jer, eto, on za razliku od Ponoša ili Stojkovićeve nema svoj „tim”. Ali to je, naravno, puka iluzija. Vučić ima „tim” koji ne mora da naziva „timom”. Ima, naime, svoju partiju, odnosno njeno rukovodstvo, odnosno najbliže saradnike u koje ima poverenja: od Ane Brnabić preko Marka Čadeža do Tomislava Momirovića. Ima ljude koji su ime i reputaciju stvorili izvan politike, a onda prihvatili rizik da direktno uđu u politiku i tu naprave neke konkretne rezultate.

Novinar nedeljnika „Vreme” i „Dojče velea” Nemanja Rujević ovih dana je zabeležio da mu se ozbiljno istanjio imenik ljudi koje kao novinar može da upita za komentar o zbivanjima društvenim i političkim jer ih je 90 posto politički angažovano ovde ili onde mada istovremeno vidi da mnogim medijima to ne smeta pa ih zovu kao „nezavisne” mislioce. Ovo je tačna i precizna opservacija. Nakon što i Ponoš i Stojkovićeva izgube već u prvom krugu, svi gore pobrojani (Siniša Kovačević, Srđan Dragojević, Stevan Filipović, Sofija Mandić, Zoran Radovanović, Božo Prelević, Nedim Sejdinović) vratiće se u uloge nezavisnih umetnika i intelektualaca, blaženo neopterećeni čak i kognitivnom disonancom. Kad bi, međutim, Aleksandar Vučić i SNS izgubili, isti ti ljudi bi Brnabićevoj, Čadežu i Momiroviću „pakovali” lustraciju.

Jedan od razloga zašto je rezultat aprilskih izbora toliko predvidiv je taj što politika nije i ne može da bude hobi. To ne znači da čovek ne može u neko doba da pređe  u politiku iz neke druge sfere, ali taj „transfer” mora biti ozbiljan. Ne može se koketirati sa politikom i računati na uspeh. Politika je posao koji traži celog čoveka.

U tom smislu, formiranje „ predsedničkih timova” samo je nova varijanta „spiska za podršku” iza Saše Jankovića od pre pet godina. Samo što je i taj spisak bio političnija stvar od aktuelnih „timova”, odnosno bio je bliži ideji nekakvog partijskog okvira od ovoga što opozicija nudi sada. Nema operativno uspešne politike bez dobro organizovane i „u bazi” prisutne političke partije. Kad, međutim, zagonetku pogrešno postaviš, kad ubediš samog sebe da se politika svodi na medije, marketing i spinovanje, a ne na rad na terenu, onda iluziju produžavaš tako što ciljaš „fejvove” na „Tviteru”, a ne listiće u glasačkoj kutiji. Razočaranje je zagarantovano.

Pisac i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zvezdan
Odlična analiza situacije!!! Hvala! Srbija nije jedina država u kojoj predsednik vlade (premijer) po ustavu ima višu nadležnost nego predsenik, a da se to ne poštuje. Francuska na primer (u kojoj živim) ima skoro isti sistem. U teroriji, premijer ima više ovlašćenja nego predsednik, ali ako premijer proizlazi iz iste stranke kao i predsednik, onda je premijer samo izvršilac predsednikove politike. U obrnutoj situaciji se radi o kohabitacij u kojoj premijer vodi aktivnu politiku.
Branko
Dodao bih da je još jedan od razloga zbog kog će opozicija izgubiti izbore (pored jako lošeg izbora kandidata) odsustvo programa. Svi nabrojani u ovom tekstu predizborini narativ grade isključivo na negaciji sadašnje vlasti. Verujem da je jedan od razloga što se pomenuti skalnjaju iza timova, njihovo ubeđenje da se glasajući narod umorio od partija koje, istina, više liše na firme i interesne grupe. Međutim, uporno previđaju i to da se taj isti narod više umorio od glasanja Protiv, ne ZA nekog.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.