Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko je Evropska unija iskrena u prihvatanju Ukrajine?

(Фото Ye Pingfan/Xinhua)

Guangming dejli, 9. mart 2022. godine – Pet dana nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je, u glavnom gradu Kijevu, dokument za podnošenje zahteva za članstvo u EU. Na video-konferenciji Evropskog parlamenta sledećeg dana, 1. marta, Zelenski je rekao da je Ukrajina dokazala svoju snagu i da će „s nama EU biti jača – to je sigurno”, zahtevao je od lidera EU da dokažu da su sada uz Ukrajinu.

Očekivanja Ukrajine da što pre uđe u EU podgrejale su i reči tadašnje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Ona je medijima rekla da Ukrajinci „pripadaju nama, oni su deo nas i želimo da budemo s njima”. U Evropskom parlamentu Ursula fon der Lajen saopštila je da želi da pređe na „sledeći korak”, koji se naravno odnosi na proces pridruživanja Ukrajine Evropskoj uniji. Predsednik Evropskog saveta Čarls Mišel takođe je uverio Zelenskog da će njegov zahtev biti razmotren. Belgijski političar je rekao da se Evropski savet ne može oglušiti na zahtev Ukrajine.

Da li izjave dvojice visokih zvaničnika EU znače da će Ukrajina uskoro postati 28. država članica EU? U stvari, kada su lideri EU „smirili strasti” i sami su znali da su ispisali ček koji je teško unovčiti.

Nekoliko dana kasnije, Ursula fon der Lajen rekla je da bi se o tom pitanju moglo razgovarati na samitu evropskih lidera, „ali sada se fokusiramo na okončanje rata”. Iako je, takođe, rekla da je optimistična u pogledu toga da Ukrajina uđe u EU, ona zapravo nema ovlašćenje da odlučuje da li neka zemlja može da uđe u EU ili ne. Prema propisima, Evropska komisija može samo da pripremi mišljenja i stručne procene zemalja članica EU, da bi utvrdila da li zemlje kandidati ispunjavaju uslove, što obično traje od 12 do 18 meseci.

Upravo zato što su izgledi za ulazak Ukrajine u evropski blok toliko nerealni, čak i nemačke zvaničnike, koji zauzimaju pozitivan stav o proširenju Evropske unije, nerviraju obećanja lidera bloka.

„Ne treba gajiti lažne nade, koje će se na kraju završiti razočaranjem”, upozorio je Rot, šef spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga, koji je u prethodnoj vladi Merkelove obavljao funkciju šefa evropskih poslova u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Država, koja je vodila pregovore za ulazak drugih zemalja u EU, zna koji su uslovi za ulazak zemalja kandidata u EU. „Ovde nema prečica, nema lakog puta”, naglasio je Rot. „Naprotiv, pridruživanje alijansi zahteva naporne političke i ekonomske reforme, izgradnju vladavine prava i borbu protiv korupcije.”

Nemačka ministarka spoljnih poslova Berbok takođe je izrazila sumnju u mogućnost pridruživanja Ukrajine Evropskoj uniji. Svi znaju da „ulazak u EU nije nešto što se može uraditi za nekoliko meseci”, rekla je ona. Nemački kancelar Šolc je 3. marta u intervjuu za nemačku TV 2 rekao da sada nije vreme da se razmatra pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji. EU je zajednica s pravilima, a pristupanje ima preduslove. On je rekao da je neposredni prioritet sprečiti da aktuelni rusko-ukrajinski sukob nastavi da eskalira.

Možda zato što Ukrajina ima političku volju i upletena je u ozbiljan sukob sa Rusijom, pridruživanje Ukrajine EU može biti brže, ali u očima Brisela skoro je nemoguć hitan prijem u Evropsku uniju. EU se ponosi time što svaku zemlju tretira „jednako” u skladu sa strogim, preciznim pravilima. Trenutno, zemlje koje je EU navela kao zemlje kandidate za pristupanje su Turska i četiri zemlje zapadnog Balkana: Srbija, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Navedenih pet zemalja godinama čeka da pristupi Uniji, ali još nisu postale punopravne članice. Ukrajina trenutno nema čak ni status zemlje kandidata.

Dakle, koliko vremena država obično treba da čeka da bude „primljena” u EU? Za referencu možete uzeti poslednju, Hrvatsku koja je ušla u EU. Hrvatska je formalno aplicirala za EU 2003. godine, a tek 2013. zvanično je ušla u EU. Sada čak i Poljska i Slovenija, koje su najvatrenije pristalice Ukrajine, mogućnost njenog ulaska u EU vide najranije 2030. godine.

Prema Kopenhaškom standardu iz 1993. godine, zemlje kandidati za EU treba da imaju sledeće uslove: da imaju stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i štite manjine; da imaju funkcionalnu tržišnu ekonomiju; vlada mora biti u stanju da sprovodi EU zakone. Pre izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, Ukrajina je bila daleko od ispunjavanja ovih zahteva. Evropska unija je, na primer, više puta optuživala Ukrajinu za korupciju. Nevladine organizacije su Ukrajinu rangirale na 122. mesto od 180 zemalja i teritorija po korupciji i na poslednjem među svim evropskim zemljama.

Trenutno su zemlje EU daleko od konsenzusa oko toga da li EU treba da se širi, posebno Francuska i Holandija, koje godinama zahtevaju da se EU reformiše pre prijema novih članica – i to samo za male zemlje Zapadnog Balkana, ne za Ukrajinu koja ima više od 40 miliona stanovnika. Trenutno se političari u bogatim zapadnoevropskim zemljama plaše da vode kampanju, čak i da podrže prijem novih članica u EU čiji građani veruju da će nove članice verovatno trošiti ogromne subvencije u godinama koje dolaze.

Naime, svaka od 27 država članica EU ima pravo veta, ne samo na to da li da prihvati zemlju kandidata na kraju, već i u toku pregovora. Bugarska, koristeći svoje pravo, blokira nastavak pregovora o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom. Ukrajinu trenutno podržavaju samo siromašnije istočnoevropske zemlje kao što su: Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka i Slovenija. Ove zemlje pozivaju na „neposredno članstvo Ukrajine u EU” iz geopolitičkih razloga. Francuska, Španija, Holandija i Nemačka su zapravo skeptične.

Zašto Ursula fon der Lajen, Čarls Mišel i lideri drugih istočnoevropskih zemalja još uvek podgrevaju naizgled nerealne nade Ukrajinaca, s obzirom na slabe izglede?

Suočeni s trenutnom depresivnom situacijom, ukrajinski i evropski lideri nemaju boljeg izbora nego da naprave neke političke gestove, rekao je Milan Nih, viši istraživač nemačkog Instituta za spoljne poslove. Neki analitičari veruju da je Zelenski možda odlučio da se pridruži EU u vreme kada nije imao nade da će ući u NATO, kako bi podsetio EU da pruži veću podršku Ukrajini u sukobu. Uostalom, Lisabonski ugovor EU predviđa da će „u slučaju oružanog napada na teritoriju države članice” druge zemlje pružiti „svu pomoć i podršku u okviru svojih mogućnosti”. 

Promotivni tekst

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.