Sofija mora da plati penale ako zatvori „Turski tok”

Tek što smo malo odahnuli zbog činjenice da Brisel za sada neće poslušati Džozefa Bajdena, američkog predsednika, i da zemlje članice Evropske unije neće zabraniti uvoz ruskog gasa i nafte što bi se direktno odrazilo i na Srbiju, stiglo je sa nacionalne televizije Bugarske novo upozorenje. Bugarska neće prihvatiti plaćanje tranzita gasa u ruskim rubljama. U slučaju ovakve situacije, najavljeno je pre dva dana, Bugarska bi mogla da zaustavi tranzit gasa kroz svoju zemlju. A bez Bugarske nema gasa ni za Srbiju ni za Mađarsku.

Kako „Politika” nezvanično saznaje od dobro upućenih sagovornika u gasne prilike ne očekuje se prekid isporuke gasa gasovodom „Turski tok” iz Bugarske, jer bi u tom slučaju ova zemlja morala da plati skupe penale i Srbiji i Mađarskoj za dogovorene a ne isporučene količine gasa, što joj se ne bi isplatilo.

Sve i da do najgoreg scenarija dođe i da se ovom trasom kojom Srbiji jedino stiže plavo gorivo, mada se tako nešto zaista ne predviđa tvrdi sagovornik „Politike”, u ovom času zalihe u podzemnom skladištu gasa „Banatski dvor” dovoljne su za naredne dve nedelje i to da temperature budu vrlo niske. Utisnuto je više od 60 miliona kubika što bi se u slučaju toplijeg vremena još duže trošilo.

– Gasovod „Turski (Balkanski) tok” kroz Bugarsku kao članicu EU nalazi se u vlasništvu te države i izgrađen je u skaldu s pravilima trećeg evropskog energetskog paketa, tako da su odvojeni proizvođači gasa, vlasnik cevi i transporter. Osim toga, Bugarska manjim delom zavisi od uvoza ruskog gasa, jer koristi azerbejdžanski gas iz Turske, a u konekciji je sa Grčkom, priključena je na „Južni gasni koridor” gasovode TANAP i TAP. Prema tome njen manevarski prostor je veliki i ona može i bez „Turskog toka” da bude energetski bezbedna – kaže Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji.

Situacija s gasom i gasovodom u našoj zemlji je, dodaje, u svemu obrnuta. Ceo gasni sektor nalazi se u većinskom vlasništvu „Gasproma”. Međutim, o energetskoj bezbednosti mora da brine država, a ne gasni monopolista.

– Situacija izgleda bezizlazna ako se bude tražilo da se plaća u rubljama i ako se zbog toga zaustavi tranzit gasa „Turskim tokom” kojim se mi snabdevamo. Kao alternativa moguće je snabdevanje preko Mađarske evropskim gasom iz evropskog gasnog sistema. Naravno, tamo gde gasa trenutno ima, ali malo gde ga ima. Ili preko Ukrajine ruskim gasom pošto ruski gigant „Gasprom” u potpunosti prema ugovoru koristi ukrajinski gasovod za snabdevanje Evrope – objašnjava naš sagovornik.

Na kraju, zaključuje Đukić, ono što nije nevažno Srbija nije uvela nijednu ekonomsku sankciju Ruskoj Federaciji, a srpska gasna industrija i nafta su u njihovim rukama, pri čemu se računa na neupitno snabdevanje po najboljim cenama.

Prof. dr Mitar Kovač, osnivač Evroazijskog bezbednosnog foruma navodi da će u bliskoj budućnosti biti još različitih vrsta pritisaka na Srbiju, pa i u domenu energetike.

Naglašava da Amerika može sebi da dozvoli sankcije prema Rusiji na naftu i gas. To EU i druge evropske države nisu u stanju bez velikih posledica po socijalni status stanovništva i recesiju. Zato scenario koji je u vezi sa „Balkanskim tokom” kojim gas stiže iz Rusije preko Turske i Bugarske do Srbije i ide u Mađarsku je malo verovatan, a i kada bi se desio bio bi veoma kratak.

– Bugarska je isuviše zavisna od Ruske Federacije i iz više razloga narod ne bi podržao tu odluku. Svi protivprirodni pokušaji u domenu energetske bezbednosti mogući su pod pritiskom Amerike, ali ne mogu dugo da traju. Najave jesu dramatične, ali su iracionalne i neodržive, na duži rok. Nadam se da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji. To će biti dovoljno da nam pouzdano dostavljaju gas, izuzev da budu zatvoreni ili onesposobljeni neki gasovodi.

S druge strane verujem da Evropa ne može bez ruskog gasa i da se neće dogoditi prekid snabdevanja izuzev ako se ne nastavi i dalje sa sankcijama prema Rusiji, kojima će se ugroziti socijalni prag civilnog stanovništva. U takvoj situaciji bi Ruska Federacija mogla da dođe u poziciju da selektivno ili u potpunosti prekine snabdevanje Evropske unije i drugih država Evrope, koje učestvuju u nerazumnoj rusofobnoj kampanji sa velikim brojem aktivnosti, koje imaju otvoren neonacistički karakter. Može da se očekuje da će se vlasti evropskih država suočiti sa sve snažnijim buntom i protestima naroda zbog sve goreg života i pretnji ratom u Evropi. Pod takvim pritiskom civilnog društva EU će morati da traži rešenje sa Ruskom Federacijom u svim oblastima društvenog života pa i u domenu energetske bezbednosti – objašnjava Kovač.