Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
UOČI SVETSKOG ATLETSKOG PRVENSTVA U DVORANI (BEOGRAD, 18-20 MART)

„Ivana nacionale“ gleda ka tronu

Naša najbolja atletičarka prvi favorit za zlato u skoku udalj. - Najbliži finalu Asmir Kolašinac, Elzan Bibić, Lazar Anić i Milica Gardašević. - Sprinteri jure polufinala i državne rekorde. - Angelina Topić zvezda koja dolazi
У сјајном расположењу очекује борбу за ново злато у Београду: Ивана Шпановић Вулета (Фото П. Вучковић)

Uvek je Beograd širokog srca dočekivao najbolje sportiste sveta, teško je i nabrojati koliko je najvećih takmičenja organizovano u glavnom gradu, a došao je trenutak da se svetla reflektora usmere na „kraljicu sportova“. Pre pet godina u „Štark areni“ su se nadmetali najbolji na Starom kontinentu, a od sutra uveče do nedelje, na trkalištu, bacalištima i skakalištima, predstaviće se svetska elita. Osamnaesto po redu Svetsko prvenstvo u dvorani otvara „atletsku godinu“, u kojoj će se održati i dva najveća takmičenja na otvorenom – Svetsko prvenstvo u Oregonu (15-24 jul) i Evropski šampionat u Minhenu (11-21 avgust).

Srbija nikad više nije imala predstavnika na nekoj od najvećih smotri. Među brojnim olimpijskim i svetskim šampionima, kao i rekorderima, naći će se i naših 13 takmičara, koji se nalaze u vrhunskoj formi. Zahvaljujući, pre svega, rezultatima Ivane Španović Vulete, atletika kod nas doživljava „bum“ u poslednjoj deceniji. Ispratila je to i država, pa su nicali brojni atletski objekti, što je podiglo novu generaciju momaka i dveojaka. Tako čak sedam njih ispunilo normu, a šest je dobilo specijalnu pozivnicu od Svetske atletike, na osnovu rezultata u poslednjih godinu dana i plasmana na rang listama.

Ipak, „Ivana nacionale“ je i dalje perjanica, kada se objektivno sagledaju stvari i jedini kandidat za medalju u Beogradu. A, sve je počelo 2008, kada je kao juniorka u Bidgošću došla do evropskog zlata (6,61 m), a iste godine debitovala u seniorskoj konkurenciji na Igrama u Pekingu. Na zalasku je karijere (31), ali i dalje spremna i voljna da prkosi konkurenciji i pomera granice. U „Štark areni“ će jurišati na četvrtu svetsku medalju „pod krovom“, a u njenoj kolekciji su sve tri „boje“. Osim nje na pobedničkom postolju stajali su još Dragan Perić (bronza u bacanju kugle, Barselona 1995) i Dragutin Topić (bronza u skoku uvis, 1997 Pariz).

Naša najbolja atletičarka svih vremena među malobrojnima je koji brane zlato sa poslednjg šampionata u Birmingemu, a njena želja da to uradi veća neko ikad. Da je nisu pratili pehovi, mnogo bi bila bogatija njena kolekcija odličja, među kojima su još olimpijska bronza, dve sa svetskih prvenstava na otvorenom, tri evropske titule u dvorani, zlato i srebro na otvorenom i tri trijumfa u Dijamantskoj ligi. U Beogradu je 2017. je doskočila do trećeg najboljeg rezultata svih vremena (7,24 m), a pre dve nedelje na generalnoj probi do 6,88 m (najbolji rezultat sezone u svetu), što je najava da će ponovo daleko leteti. U prilog joj ide i činjenica da će takmičenje propustiti dve „ljute“ rivalke, olimpijska pobednica Nemica Mihambo i Amerikanka Ris.

U istoj disciplini predstavljaće nas i Milica Gardašević (23). Mlada Novosađanka je nedavno na mitingu u Beogradu doskočila do ličnog rekorda 6,69, čime je uspela da se dokopa 16. pozicije na svetskoj rang listi i dobije specijalnu pozivnicu. Ukoliko ponovi rezultat, realno je da i nju gledamo u finalu. Od prijavljenih takmičarki ima šesti ovosezonski rezultat, ali da bi se našla među osam najboljih , koje će imati još tri dodatna skoka u borbi za medalje, moraće da da najbolje od sebe. Ni one bolje od nje, nisu daleko. Luško (Rumunija) dolazi sa preskočenih 6,70, kao i Sanija (Švedska), šest santimetara više išla je Britanka Judžin, a Džons sa Barbadosa ima 6,80.

Za finale će se boriti i veteran Asmir Kolašinac (37). Poslednju deceniju je skoro stalni učesnik finala na najvećim takmičenjeima, osvajač bronze na Evropskom prvenstvu na otvorenom u Helsinkiju 2012, godinu dana kasnije kontinentalni prvak u Geteborgu, te vicešampion 2915. u Pragu. Da je spreman pokazao je i hitac na Beogradskom mitingu kada je kuglu bacio do ličnog rekorda (21,06 m), što je 11. rezultat od prijavljenih u ovoj disciplini. Primera radi, osmopalsirani ima 21,58, što je Kolašinčev lični, ali na otvorenom. Inače, u ovoj disciplini je normu „uhvatilo“ čak 37 takmičara, ali samo najboljih 19 će bacati u Beogradu.

Rešen da napravi vredno ostvarenje je i višestruki državni rekorder Elzan Bibić (23). Novopazarac ima najbolje rezultate na 1.500, 3.000 i 5.000 m metara, a imaće priliku da bira u kojoj od dve prve discipline želi da se takmiči. Ispunio je norme i za 1.500 m i 3.000 m i ostaje mu da se dogovori s trenerom gde su mu veće šanse. Na kraćoj deonici od 37 prijavljenih ima 17. vereme, a u finale će devet najboljih. Malo je u boljoj poziciji na duplo dužoj stazi, gde ima 11, rezultat od 35 koji će startovati.

U skoku udalj nadamo se još jednom finalu. Lazar Anić se takmičio na Svetskom prvenstvu, ali na otvorenom, pa ima iskustvo velikih takmičenja. Ovo će mu biti debi „pod krovom“, a iako nije ispunio normu, sa 7,90 ove zime nalazi se na osmom mestu, među 16 koji će na zaletište. Ipak, četvorica nisu takmičili, a s obzirom da imaju lične rekorde preko 8,26, posao će mu biti znatno otežan.

U srinterskim disciplinama najmanje su šanse da se neko dokopa finala, ali i svako polufinale bio bi uspeh, kao i lični i državni rekordi. Iskustvo najveće smotre ima Maja Ćirić (32), koja je bila učesnik na 400 metara u Birmingemu. Državna rekorderka (52,78) bila je treća u grupi (54,03), ali je diskvalifikovana jer je gazila liniju druge staze. Iza nje je odlična sezona, ima rezultat 52,33 sekunde, što je svrstava na 17. mesto od 35 takmičarki. Uz podršku publike i malo sreće prilikom žrebanja grupa, možemo je gledati bar u dve trke.

U muškoj konkurenciji na ovoj deonici predstavljaće nas Boško Kijanović (21). Na Beogradskom mitingu je istrčao državni rekord (skinuo s trona Slobodana Brankovića) u vremnu 46,22 sekunde, što je 11. vreme od 29 prijavljenih. Na papiru ima polufinale, a eventualno finale biće istog dana.

U najkraćoj disciplini startovaće njegov stariji brat Aleksa Kijanović (24). Prijavljeno je 54 sprintera, a rezultatom 6,66 sekundi (norma 6,63) je 30. U polufinale ide najbržih 24, što znači da će morai da pomeri granicu državnog rekorda koji je u njegovom vlasništvu. Srbija će imati i predstavnicu na 60 metara. Specijalnu pozivnicu dobila je i Milana Tirnanić (27). Sa 7,33 sekunde ima 35. ovosezonski rezultat od 49 učesnica, a interesantno je da je u ovoj disciplini državna rekorderka Ivana Španović Vuleta, sa 7,31. Ako se uzmu u obzir ostvarenja konkurencije, za polufinale bi trebalo da trči oko 7,11 sekundi, što bi bilo ravno podvigu.

I u najkraćoj sprinterskoj disciplini s preponama, imaćemo dvoje predstavnika.  Anja Lukić (22) je ispunila normu tako što je deonicu od 60 m pretrčala u vremenu državnog rekorda – 8,14 sekudni, na mitingu u Beogradu.To je bilo tri stotinke sporije od pobednice Lončarek, što je po rezultatima prijavljenih takmičarki „crta“ za ulazak u polufinale. Velika nada naše atletike ima 30. ostvarenje ove sezone od 48 devojaka, pa bi plasman u polufinale predstavljao veliki korak u karijeri. Mladoj Beograđanki je ovo prvo veliko seniorsko takmičenje, a ko se izuzme jedno učešće u Dijamanskoj ligi. Luka Trgovčević (29) je dobio specijalnu pozivnicu. Istrčao je lični rekord (7,82 sekunde), a da bi dobio priliku za drugu trku,moraće da „napadne“ državni rekord koji je u vlasništvu Milana Ristića (7,67).

Jovana Ilić (24) će nas predstavljati u troskoku. U takmičenje ulazi ličnim rekordom od 13,61 metra, a osnovna želja joj je da se približi državnom rekordu Biljane Topić (14,37), mada ne krije da sanja i o finalu. Po povratku iz Amerike sa studija, počela je da beleži odlične rezultate, ali konkurencija će ovog puta biti „paklena“, na čelu sa svetskom rekorderkom (15,67 m) i olimpijskom prvakinjom, Venecuelankom  Julimar Rohas.

I za kraj, po oceni stručnjaka, uz Adrianu Vilagoš, najveći biser srpske atletike. Angelina Topić (16) biće najmlađa učesnica Svetskog prvenstva, ali prevariće se oni koji misle da će na zaletište skoka uvis sa parolom „važno je učestvovati“. Ćerka našeg proslavljenog atletičara i još uvek svetskog juniorskog rekordera u istoj disciplini Dragutina Topića, hita ka svetskom vrhu bez pardona. Na jedan santimetar je od seniorskog rekorda Tamare Malešev (192 cm), a od 12 prijavljenih takmičarki zauzima devetu poziciju. Jasno je kao dan, Angelini je samo nebo granica...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.