Ponedeljak, 04.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Polemika Odbora za kulturu SSP-a i Narodnog muzeja

Od sedam spornih dela iz Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka, tri slike nestale su sa izložbe 1988. u Novom Pazaru, dve nisu zatečene prilikom revizije zbirke 2001, a dve su ustupljene Etnografskom muzeju
Народни музеј у Београду (Фото Н. Марјановић)

Resorni odbor za kulturu Stranke slobode i pravde obavestio je javnost pre nekoliko dana da su „Portret Laze Kostića”, koji je naslikao Uroš Predić, „Portret Josifa Pančića” autora Đorđa Krstića, dela Pavla Simića, Celestina Medojevića i Novaka Radonića nestala iz Narodnog muzeja u Beogradu i da im se ne zna trag. Reč je o delima iz Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka.

Kako je navedeno u saopštenju, tokom revizije obavljene krajem 2020. u Narodnom muzeju ustanovljeno je da sedam dela nije pronađeno, i to samo iz jedne zbirke od skoro 50 u koje su razvrstana sva dela iz ove institucije, dok je dodato da su razmenom dva dela Uroša Kneževića ustupljena Etnografskom muzeju u Beogradu.

O ovim navodima oglasila se i Bojana Borić Brešković saopštenjem u kojem se kaže da Narodni muzej u Beogradu osuđuje iznošenje neistina, ukazujući na činjenicu da je jedini tačan podatak iznet u saopštenju SSP-a „informacija” da je revizija muzejskih zbirki delom realizovana krajem 2020.

„U Narodnom muzeju, u skladu sa organizacijom, hronološkom odrednicom i vrstom muzejskih predmeta, u Centru za zbirke i istraživanja kulturna dobra se čuvaju u okviru 30 sistematizovanih zbirki”, naglašeno je i konstatovano da su još u publikaciji Narodnog muzeja u Beogradu „Zbirka srpskog slikarstva 18. i 19. veka”, autora Petra Petrovića, objavljenoj 2020, na strani 527, u dodatku pod nazivom „Dela koja se više ne nalaze u zbirci – prema Katalogu srpskog slikarstva 18. i 19. veka (1987)” navedena sva pomenuta dela.

U tekstu se dalje navodi da su dela „Portret Josifa Pančića” iz 1902, autora Đorđa Krstića, „Portret Laze Kostića” iz 1906, autora Uroša Predića, i „Milica Stojadinović Srpkinja”, koju je oko 1950. naslikao Pavle Simić, ukradena sa pokretne izložbe Narodnog muzeja „Portreti znamenitih ličnosti u srpskom slikarstvu 19. veka” u Novom Pazaru 1988. Delo „Lukijan Mušicki” (replika po Pavelu Đurkoviću) iz 1858, autora Novaka Radonića i slika „Pejzaž”, koju je oko 1950. uradio Mato Celestin Medović, nisu zatečene prilikom revizije i primopredaje zbirke 2001, dok su „Muški portret” iz 1849–1850. Uroša Kneževića i njegovo delo „Portret žene u srpskom”, nastalo oko 1950, ustupljeni razmenom Etnografskom muzeju u Beogradu 2015. (Ugovor o razmeni kulturnih dobara, broj 61/1 od 12. 1. 2015).

„Na osnovu navedenog, očigledno je da Narodni muzej u Beogradu deluje profesionalno i otvoreno i da ni na koji način ne može biti reči o ’gubljenju i nepronalaženju dela’. Takođe, u slučaju razmene kulturnih dobara, podsećamo na član 120 Zakona o kulturnim dobrima, kojim je definisano da ’ustanove zaštite međusobno mogu razmenjivati pokretna kulturna dobra radi obrazovanja celine fondova ili zbirki’, na koji način je postupao i Narodni muzej u Beogradu”, zaključuje se u saopštenju.

Dr Ana Stevanović, predsednica navedenog odbora SSP-a, odgovorila je u otvorenom pismu Bojani Borić Brešković i navela da ona, pokušavajući da se odbrani navodima da je reč o „staroj krađi” i umanjujući značaj otkrića o nepoznatoj sudbini dela, namerno uskraćuje javnost odgovora na ključna pitanja.

„Da li je uobičajeno da u Katalogu Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka autora i kustosa te zbirke Petra Petrovića, čiji ste Vi glavni i odgovorni urednik, javnost u napomenama saznaje da dva dela ove zbirke ’nisu zatečena’ prilikom revizije, kako se navodi u napomenama? Dužni ste da objasnite javnosti da li je uobičajeno da se prilikom revizija samo konstatuje da ’dela nisu zatečena’ i da objasnite šta to znači? Kuda su ona otišla ili pak odšetala, da li ih je neko ukrao, da li ih je neko ’pozajmio’ i da li su ta dela uništena?” Što se tiče slika za koje je navedeno u publikaciji da su ukradene, upitala je da li je pokrenuta ikakva istraga da se ova dela pronađu i ako jeste, dokle se sa istragom stiglo, postoje li ikakva saznanja šta se sa njima desilo: „Da li je moguće da Vi, kao direktorka, za više od tri decenije niste osetili potrebu da izvestite javnost o sudbini ovih dela?”, naglašeno je u pismu, između ostalog.

Na kraju otvorenog pisma se zaključuje da bi jedini odgovoran čin bila hitna ostavka Bojane Borić Brešović.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Као и за све у држави, нико неће бити одговоран и сви ће континуирано пребацивати одговорност. Небитно је да ли неко украде врхунске слике или радови на пројектима у центру града касне месецима - нико никада није нити одговоран нити крив.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.