Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gde je granica između cenzure i slobode na mrežama?

(Pixabay)

Društvene mreže sve više postaju „uređivači” umesto platforme za plasiranje slobodnih mišljenja svojih korisnika, kako bi sa jedne strane, kako kaže Vojislav Rodić, IT stručnjak,, sačuvali svoju poziciju na tržištu, a sa druge strane, jer su ušle u delikatnu zonu odgovornosti.

On je to rekao za Tanjug povodom pitanja koje se nametnulo u javnosti - gde je granica između cenzure i slobode mišljenja na društvenim mrežama, kao i to da li se prvobitna uloga društvenih mreža o plasiranju slobodnog mišljenja vremenom izgubila.

To pitanje pokrenuto je nakon što su ruske vlasti blokirale društvene mreže Fejsbuk, Instagram i Tviter zbog širenja lažnih vesti, poziva na nasilje i širenja mržnje prema ruskim građanima, a zatim je i Vrhovni sud u Brazilu na nekoliko dana suspendovao društvenu mrežu Telegram koja nije reagovala na njihov poziv da ukloni pojedine sporne sadržaje.

„Uvek postoji balans između slobodnog javnog izraženog mišljenja i onih ekstremnih mišljenja, naročito poziva na nasilje, a operateri platformi, kao što su društvene mreže ili čak internet operateri, s jedne strane nisu odgovorni za sadržaj koji neko drugi plasira, ali s druge strane tokom godina sve više sami preuzimaju ulogu urednika”, rekao je Rodić.

A ako ste, primećuje Rodić, urednik, onda više niste platforma nego - mediji.

Podsetio je da je bivši američki predsednik Donald Tramp pre dve godine tražio da se u Americi modifikuje član 230 iz 1997. godine koji je, kako navodi, definisao da internet platforme nisu odgovorne za ono što njihovi korisnici objavljuju.

Upravo je to, ističe Rodić, omogućilo razvoj i ekspanziju broja korisnika na društvenim mrežama, ali samim tim i izražena mišljenja.

Navodi da ih je upravo to ograničavanje od odgovornosti razlikovalo od medija.

„Međutim, te 2020. godine, kada je u Americi bila izborna godina, kao što je izborna godina sada u Brazilu, tada su i društvene mreže počele sve više same da preuzimaju aktivnosti blokiranja određenih vesti, suspenzije pojedinih korisnika, što je u redu za urednika u mediju”, ukazao je Rodić.

Ističe da su društvene mreže odlučile da u „javnom interesu”, koji oni procene, suspenduju ili ukinu neke naloge.

Rodić kaže da postoje razni nivoi cenzure, te da ona može biti na određeni period, kao što je suspenzija naloga na nedelju dana ili čak i demonetizacija.

Na pitanje da li vlasti u pojedinim državama imaju pravo da ograniče ili potpuno ukinu neku društvenu mrežu, kao što su to učinile Rusija i Brazil, Rodić je rekao da su one „uzele to pravo za sebe”.

„Rešile su da određene mreže procene kao štetne za njihovo društvo i zbog toga je pristup njima ograničen ili potpuno ukinut”, rekao je Rodić.

Kada je reč o Srbiji, Rodić navodi da su do sada bili pojedinačni slučajevi suspenzije naloga, kada internet provajder reaguje na odluku državnog sudije da je reč o pretnji ili uvredi.

Na pitanje šta je granica između cenzure i slobode mišljenja i kada države ili društvene mreže određuju da nešto „prelazi granicu” i da mora biti uklonjeno, Rodić odgovara da su pozivi na nasilje, pretnje, naročito zloupotreba dece, granica koja se ne sme preći.

„Međutim, i dalje je pitanje gde je granica, jer se ta granica polako pomera prema izražavanju određenih mišljenja. Neko vam kaže: 'To je moje mišljenje”. A neko drugi vam odgovori: 'Ne, ti si izneo pretnju ili neku diskvalifikaciju koja je poziv na neku vrstu nasilja'. Sve više na takve stvari počeli su da reaguju vlasnici interent provajdera ili društvenih mreža”, zaključio je Rodić.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
Администрација француског департмана Вандеја примила је петицију којом се тражи да се средња школа у Езенеу више не зове по руском нобеловцу Александру Солжењицину, већ да понесе име по украјинском анархисти руског порекла Всеволоду Ејхенбауму-Волину. У петицији се наводи како је „Солжењицин био добар писац, али је био и личност блиска Путину, са њим делио визију уједињене Русије, слепог патриотизма и фасцинацију ауторитарним режимима, иако су били на различитим странама у време СССР".
Lazar
Mada se ZAPAD predstavlja kao SLOBODNI i DEMOKRATSKI SVET, on je vec prvih dana rata ukinuo rusko-evropske medije SPUTNIK i RUSSIA TODAY. To je ucinila Ursula von der Leyen, predsednice evropske komisije, koja nema ovlascenje da to cini. Svojim gradjanima ZAPAD ostavlja samo svoj (podoban i kontrolisan) izvor informisanja. Svoje gradjana ZAPAD smatra nedoraslim i nesposobnim da razlikuju istinu i laz.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.