Subota, 28.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Krizna vremena – izazov za istraživače

Naučnici Instituta društvenih nauka uključeni su u evropsko istraživanje, dovršavaju internet panel za ispitivanje javnog mnjenja i proučavaju socijalnu inkluziju u Srbiji kao i posledice pandemije
Проф. др Горан Башић (Фото: ИДН)

Institut društvenih nauka (IDN) u Beogradu nedavno je akreditovan kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, čime je postao jedina ustanove te vrste u oblasti društvenih i humanističkih nauka koja je, odlukom vlade, stekla taj status. Time je, kako za naš list kaže naučni savetnik prof. dr Goran Bašić, direktor ove ustanove, odato priznanje radu generacija saradnika instituta koji je prošao kroz različite faze u 65 godina dugoj istoriji. Istraživači koji sada rade u IDN-u baštine tu tradiciju, na koju su ponosni, ali i postižu rezultate koji naše društvene nauke približavaju evropskom istraživačkom prostoru i međunarodnoj naučnoj zajednici. Bašić naglašava da im je ova akreditacija ogroman podstrek jer su je dosegli u vremenima koja nisu bila laka.

– Kažem da vremena nisu laka jer sistem nauke u Srbiji je u procesu konstantne transformacije koji podrazumeva zahtevne institucionalne promene i prilagođavanja. Fond za nauku Republike Srbije, koji smo zdušno zagovarali, nije odgovorio na očekivanja društvenih nauka. Univerzitet u Beogradu od 2014. godine ne razmatra zahtev našeg instituta da ga ponovo vrati pod svoje okrilje. Nastojimo da probleme rešavamo i tek kada iscrpimo sve svoje resurse, obraćamo se resornom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i jasno im predočavamo da bez njihove podrške ne možemo dalje. Nailazimo na razumevanje i podršku ministarstva, ali vodili smo računa da izgradimo poverenje i tražimo je samo za infrastrukturu i projekte koje smo već u velikoj meri razvili. Teško je i zbog činjenice da većinu vremena IDN nije imao predstavnike u nacionalnim telima u kojima se odlučivalo o razvoju i budućnosti nauke, kao i mestu društvenih nauka u tom procesu – navodi dr Bašić.

Podseća da je donošenjem Zakona o univerzitetu 1998. godine IDN izgubio status instituta pri Univerzitetu u Beogradu (UB) i kaže da je nejasno zbog čega taj status nije vraćen s obzirom na to da IDN ispunjava sve zakonom i Statutom UB propisane uslove. Zahtev je predat 2015. godine, ali još nisu dobili odgovor univerziteta. Veza sa UB ovom institutu dugo je omogućavala da sprovode poslediplomske studije. Cilj je bio da se obrazuju istraživači i nastavnici u društvenim naukama. Predavači su bili istraživači iz instituta i saradnici sa univerziteta. To je bila prirodna veza nauke i visokog obrazovanja, koja je u savremenom dobu ukinuta jer sada Zakon o visokom obrazovanju ne omogućava akreditaciju doktorskih studija u naučnoistraživačkim institutima.

– Naučne i obrazovne razloge za takav pristup teško je naći. U IDN-u radi 13 redovnih, 10 vanrednih univerzitetskih profesora, kao i 21 docent. Mnogi od nas aktivno učestvuju u mentorskom radu i komisijama za pripremu doktorskih disertacija na različitim fakultetima, ali uprkos tome, doktorske studije „ne smeju” u institute – naglašava prof. Bašić.

A upravo su rezultati ostvareni u poslednjih deset godina, prema njegovom mišljenju, bili presudni za sticanje prestižne titule ustanove od nacionalnog značaja. Pre svega, činjenica da su istraživači sa IDN-a od 2011. do 2021. godine objavili više od hiljadu naučnih radova i monografija kod uglednih izdavača ili u vrhunskim međunarodnim i nacionalnim naučnim časopisima. I to je samo deo onog što su postigli. Uspešnoj akreditaciji doprinela je i činjenica da je u IDN-u zaposleno 13 naučnih savetnika, što je najveći broj istraživača u najvišem zvanju u oblasti društvenih nauka, ali i 10 viših naučnih saradnika i 21 naučni saradnik. Tim ogromnim naučnim potencijalom doprinose realizaciji aktuelnih projekata, posebno Evropskom društvenom istraživanju, koje sprovode s kolegama iz Instituta za sociološka istraživanja, Filozofskog fakulteta UB. Reč je o projektu koji se uporedno realizuje u 37 evropskih država i čiji rezultati su resurs za razvoj društvenih nauka, metodologije istraživanja, ali i politike koja se u praksi sprovodi na Starom kontinentu.

– Značajna su i istraživanja koja razvijamo kroz Akademsku mrežu za saradnju u jugoistočnoj Evropi, na kojima radimo sa institutima i fakultetima iz država u okruženju, kao što su Institut za nacionalna pitanja iz Ljubljane, fakulteti političkih nauka u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, ali i naučnicima iz Skoplja, Budimpešte, Kluža, Tirane, Bitolja, Maribora. Godinama smo negovali veze, sprovodili istraživanja i organizovali međunarodne konferencije sa institutima i fakultetima u Italiji, Francuskoj, Ukrajini, Nemačkoj, Rusiji. Nadamo se da kriza i rat u Ukrajini, koji potresaju celu Evropu, neće zadugo osujetiti dugogodišnju saradnju koju smo imali s kolegama sa Univerziteta u Kijevu i u Belgorodu – naglašava dr Bašić.

Naučnici IDN-a trenutno rade i na desetoj rundi Evropskog društvenog istraživanja, pripremajući se, usput, i za naredni ciklus, a nastoje i da dovrše i internet panel za ispitivanje javnog mnjenja na reprezentativnom nacionalnom uzorku. Uz to, trenutno proučavaju socijalnu inkluziju u Srbiji, ali i posledice pandemije, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Unicefom i nemačkom agencijom GIZ.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

joca
Ne vidi se razlog da narod finansira vaš rad. Sve što radite se može preuzeti - prepisati od razvijenih zemalja. Mnogo je nepotrebnih doktora nauka na grbači naroda. Nema konkretnih, vidljivih rezultata. Nauka u svetu ide u drugom pravcu. Zašto vlast ne prihvata mišljenja naših ljudi koji se širom sveta bave naukom , od koje narod ima koristi i budućnost.
Mihailo
Sve Institute koji saradjuju sa nevladinim sektorom preko kojih se plaćaju naručena istraživanja na štetu Srbije treba ukinuti ! Institut za filozofiju i društvenu teoriju je objavio Zbornik radova Politics of Enmity iz 2018. koji su finansirali Švajcarci a u kojem pišu profesori albanci sa Kosova iz Prištine o tome da je Kosovo nezavisna država ! Direktorka Instituta je urednik i niko je ne smenjuje jer je naša država slaba a Zbornik je zaveden u Bibliioteci Srbije kao srpsko izdanje !
Biljana
Ne treba ukidati Institute ali treba menjati direktore, i u njihove Upravne odbor postavljati one koji će zbog tako štetnog upravljanja davati predloge za smenu direktora državnih Instituta ! Kod privatnih Instituta koji postupaju sa otvorenom štetom koju čine Srbiji tako što im stranci plaćaju istraživanja oduzeti im pravo upisa kao naučne ustanove ! Veliki broj privatnih Instituta nisu naučni instituti i služe za plaćanje naručenih stavova pa im u APR treba zabraniti naziv INSTITUT !
Bojan
Сличног сам, али ипак помало различитог мишљења од Вашег. Наиме, ја не бих укидао тако, за наше прилике, стару институцију која има одређену светлу традицију. Али, свакако да бих им укинуо свако финансирање кроз системе државе и приморао их да размисле о правцу и импликацијама властитих истраживања. Дакле, нека још неко време објављују у суштини властите ставове, а након тога ће или постати озбиљан научни инситут РС или НВО. Може или једно или друго, никако и једно и друго.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.