Krizna vremena – izazov za istraživače

Institut društvenih nauka (IDN) u Beogradu nedavno je akreditovan kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, čime je postao jedina ustanove te vrste u oblasti društvenih i humanističkih nauka koja je, odlukom vlade, stekla taj status. Time je, kako za naš list kaže naučni savetnik prof. dr Goran Bašić, direktor ove ustanove, odato priznanje radu generacija saradnika instituta koji je prošao kroz različite faze u 65 godina dugoj istoriji. Istraživači koji sada rade u IDN-u baštine tu tradiciju, na koju su ponosni, ali i postižu rezultate koji naše društvene nauke približavaju evropskom istraživačkom prostoru i međunarodnoj naučnoj zajednici. Bašić naglašava da im je ova akreditacija ogroman podstrek jer su je dosegli u vremenima koja nisu bila laka.

– Kažem da vremena nisu laka jer sistem nauke u Srbiji je u procesu konstantne transformacije koji podrazumeva zahtevne institucionalne promene i prilagođavanja. Fond za nauku Republike Srbije, koji smo zdušno zagovarali, nije odgovorio na očekivanja društvenih nauka. Univerzitet u Beogradu od 2014. godine ne razmatra zahtev našeg instituta da ga ponovo vrati pod svoje okrilje. Nastojimo da probleme rešavamo i tek kada iscrpimo sve svoje resurse, obraćamo se resornom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i jasno im predočavamo da bez njihove podrške ne možemo dalje. Nailazimo na razumevanje i podršku ministarstva, ali vodili smo računa da izgradimo poverenje i tražimo je samo za infrastrukturu i projekte koje smo već u velikoj meri razvili. Teško je i zbog činjenice da većinu vremena IDN nije imao predstavnike u nacionalnim telima u kojima se odlučivalo o razvoju i budućnosti nauke, kao i mestu društvenih nauka u tom procesu – navodi dr Bašić.

Podseća da je donošenjem Zakona o univerzitetu 1998. godine IDN izgubio status instituta pri Univerzitetu u Beogradu (UB) i kaže da je nejasno zbog čega taj status nije vraćen s obzirom na to da IDN ispunjava sve zakonom i Statutom UB propisane uslove. Zahtev je predat 2015. godine, ali još nisu dobili odgovor univerziteta. Veza sa UB ovom institutu dugo je omogućavala da sprovode poslediplomske studije. Cilj je bio da se obrazuju istraživači i nastavnici u društvenim naukama. Predavači su bili istraživači iz instituta i saradnici sa univerziteta. To je bila prirodna veza nauke i visokog obrazovanja, koja je u savremenom dobu ukinuta jer sada Zakon o visokom obrazovanju ne omogućava akreditaciju doktorskih studija u naučnoistraživačkim institutima.

– Naučne i obrazovne razloge za takav pristup teško je naći. U IDN-u radi 13 redovnih, 10 vanrednih univerzitetskih profesora, kao i 21 docent. Mnogi od nas aktivno učestvuju u mentorskom radu i komisijama za pripremu doktorskih disertacija na različitim fakultetima, ali uprkos tome, doktorske studije „ne smeju” u institute – naglašava prof. Bašić.

A upravo su rezultati ostvareni u poslednjih deset godina, prema njegovom mišljenju, bili presudni za sticanje prestižne titule ustanove od nacionalnog značaja. Pre svega, činjenica da su istraživači sa IDN-a od 2011. do 2021. godine objavili više od hiljadu naučnih radova i monografija kod uglednih izdavača ili u vrhunskim međunarodnim i nacionalnim naučnim časopisima. I to je samo deo onog što su postigli. Uspešnoj akreditaciji doprinela je i činjenica da je u IDN-u zaposleno 13 naučnih savetnika, što je najveći broj istraživača u najvišem zvanju u oblasti društvenih nauka, ali i 10 viših naučnih saradnika i 21 naučni saradnik. Tim ogromnim naučnim potencijalom doprinose realizaciji aktuelnih projekata, posebno Evropskom društvenom istraživanju, koje sprovode s kolegama iz Instituta za sociološka istraživanja, Filozofskog fakulteta UB. Reč je o projektu koji se uporedno realizuje u 37 evropskih država i čiji rezultati su resurs za razvoj društvenih nauka, metodologije istraživanja, ali i politike koja se u praksi sprovodi na Starom kontinentu.

– Značajna su i istraživanja koja razvijamo kroz Akademsku mrežu za saradnju u jugoistočnoj Evropi, na kojima radimo sa institutima i fakultetima iz država u okruženju, kao što su Institut za nacionalna pitanja iz Ljubljane, fakulteti političkih nauka u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, ali i naučnicima iz Skoplja, Budimpešte, Kluža, Tirane, Bitolja, Maribora. Godinama smo negovali veze, sprovodili istraživanja i organizovali međunarodne konferencije sa institutima i fakultetima u Italiji, Francuskoj, Ukrajini, Nemačkoj, Rusiji. Nadamo se da kriza i rat u Ukrajini, koji potresaju celu Evropu, neće zadugo osujetiti dugogodišnju saradnju koju smo imali s kolegama sa Univerziteta u Kijevu i u Belgorodu – naglašava dr Bašić.

Naučnici IDN-a trenutno rade i na desetoj rundi Evropskog društvenog istraživanja, pripremajući se, usput, i za naredni ciklus, a nastoje i da dovrše i internet panel za ispitivanje javnog mnjenja na reprezentativnom nacionalnom uzorku. Uz to, trenutno proučavaju socijalnu inkluziju u Srbiji, ali i posledice pandemije, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, Unicefom i nemačkom agencijom GIZ.