Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kusturica: Ukrajina je drugi čin NATO bombardovanja Srbije

(Фото М. Спасојевић)

Bombardovanje Srbije je bio prvi čin, sada Ukrajina drugi čin napada NATO na Jugoslaviju, izjavio je danas za rusku državnu televiziju RT srpski režišer Emir Kusturica, prenosi Tanjug.

„Svet prolazi kroz dekonstrukciju moći koja je sebe smatrala vrhovnom pre 23 godine. Trenutni konflikt oko Ukrajine je praktično nastavak NATO bombardovanja iz 1999. godine”, kazao je Kusturica.

Prema njegovim rečima, pošto je Rusija bila slaba u to vreme i njom je vladala „zapadna oligarhija” koja je podržavala tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, Srbija je bila apsolutno sama u borbi za svoju slobodu, granice i opstanak.

„Tada je međunarodno pravo promenjeno u ono što ja zovem 'humanitarno' pravo'“, rekao je Kusturica, aludirajući na zvaničan NATO razlog za bombardovanje, a to je zaustavljanje humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji, dodaje RT.

„To je kasnije postala doktrina zvana 'odgovornost za zaštitu', korišćena kao izgovor za rat. Aktuelni rat nije došao niotkuda. Ovo je nastavak nečega što je posejano mnogo ranije. Vidi se kontinuitet rusofobije na Zapadu, koji je odbio rusku ponudu za partnerstvo nakon Hladnog rata”, dodao je Kusturica.

On je istakao da Srbi nisu za rat, već da se samo sećaju 1999. godine i da razumeju razloge trenutnog konflikta u Ukrajini.

„U jednopolarnom svetu, niko ne plaća cenu za njihove poteze. Sada se suočavamo sa dekonstrukcijom moći u svetu i ono što je važno, mislim, na kraju, ono što je važno je kakvo oružje imate”, dodao je on.

Kustrica je kazao da 1999. godine Srbija nije imala najmodernije oružje i da je Jeljcin blokirao isporuku protivvazdušnih sistema koji su mogli da naprave veću razliku.

„Čak i tada, Srbi su uspeli da obore američki 'nevidljivi' avion. Sećaju se 'humanitarnih' NATO bombi čak i danas. NATO nije sišao na zemlju, jer je znao da bi se srpski narod borio”, dodao je.

Kusturica je osudio zabranu ruskih dirigenata, kompozitora i raznih autora, paljenje knjiga na gradskim trgovima, kako su nacisti radili, dodaje on.

„Čehov, Puškin, Dostojevksi, Tolstoj su nerazdvojivi deo evropske kulture. Zapad pokušava da ih izbaci, ali svet će videti da će se ti delovi ponovo sastaviti”, kazao je režiser.

 

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan
Potpisujem izjavu reditelja Kusturice Emira, od prve do poslednje reci !
češnjak
Kako neko uspije zaboraviti da je svemu prethodilo granatiranje njegovog rodnog grada.
Goran
Da,sada filozofira i komentarize istoriju iz svoje persoektive
Милан Меселџија Фикс
Тако је професоре!
Jacques
Prvi cin je poceo 1990. Slaven jesam ali za nepravdu nisam. Treba biti humanista i realno gledati istini u oci jer jedino istina obezbjedjuje lijepu buducnost:.
Neko
Kako zapad pokusava da izbaci ruske pisce kad po njihvim delima snimaju filmove, izvode pozorise predstave?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.