Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: DARDANELI

Najduži i najviši viseći most na svetu

Most „Čanakale 1915” preko moreuza Dardaneli spaja Evropu i Aziju
Мост назван по историјској победи у Чанакалеу (Фотографије архива компаније „Лимак”)

Specijalno za „Politiku”

Otvaranjem mosta „Čanakale 1915”, koji preko Dardanela spaja Evropu i Aziju, čovečanstvu je predstavljeno novo arhitektonsko čudo. Ovaj most, za čiju je realizaciju izdvojeno tri milijarde i sto miliona evra, najduži je viseći most na svetu, čiji srednji raspon doseže 2.023 metra, i najviši viseći most na svetu, s vršnom tačkom na 334 metra, što ga čini višom građevinom čak i od Ajfelove kule. Pre nego što ga kao putnici posetimo i njime pređemo iz Evrope u Aziju, „Politika” će nas, kao svaki dobar vodič, upoznati s činjenicama o nastanku ovog projekta i njegovim svojstvima, od kojih neka beleže svetske rekorde.

Moreuz Dardaneli ima vekovni trgovinsko-vojni značaj kao ključni plovni put koji povezuje Crno more i Sredozemlje. Ovaj most skratiće vreme putovanja između Evrope i Azije na samo šest minuta, u odnosu na dosadašnju polučasovnu vožnju trajektom između evropske i anadolijske strane. Osim toga, njegov izuzetan infrastrukturni značaj ogleda se u povezivanju luka u regijama Mramornog i Crnog mora.

Izgradnja mosta „Čanakale 1915” započeta je u martu 2017. godine, kada je formiran konzorcijum sastavljen od dve turske („Limak” i „Japi Merkezi”) i dve južnokorejske kompanije („DL E i C” i „SK ekoplant”). U ovom projektu učestvovalo je čak 25 finansijskih institucija iz 10 zemalja, a na samoj izgradnji  bilo je angažovano 17.000 ljudi. U mesecu kada se obeležava Dan žena, važno je naglasiti i činjenicu da je na izgradnji mosta bilo angažovano i 50 žena inženjera. Čak ni pandemija virusa korona nije poljuljala datum završetka izgradnje. Radovi su prestajali samo 10. novembra svake godine u znak sećanja na Ataturka, osnivača Republike Turske.

Ukupna dužina mosta „Čanakale 1915” iznosi 4.608 metara, uključujući srednji raspon od 2.023 metra, bočne raspone od 770 metara i prilazne vijadukte od 365 i 680 metara. Temelji kula mosta stoje na 45 metara ispod nivoa mora na azijskoj obali i na 37 metara ispod nivoa mora na evropskoj obali. U okviru pripreme  zemljišta, na mestu temelja kule pobijeno je 165 čeličnih šipova prečnika 2,5 metara na osnovama azijske kule, a 203 šipa na osnovama evropskog tornja.

Izgrađena su i dva prilazna vijadukta, 43 nadvožnjaka, 12 čvorova za uključenje, pet naplatnih rampi

„Biće najduži most tog tipa na svetu i krasiće Dardanele kao simbol naše pobede u Čanakaleu”, rekao je predsednik Turske Erdogan. Simbolički smisao prožet je i kroz svaku njegovu mernu jedinicu. Naime, srednji raspon iznosi 2.023 metra, što simbolizuje stogodišnjicu postojanja Republike Turske (1923). Kula visoka 318 metara simbolizuje pomorsku pobedu u Čanakaleu – 18. marta 1915. godine, važan datum u borbi turske nacije za nezavisnost.

Jedan od najvećih izazova s kojim su se suočili inženjeri, kao i izvođači radova, jesu, pre svega, jaki vetrovi, karakteristični za ovaj pojas, te seizmički uslovi. Ipak, most „Čanakale 1915” inženjerski umovi projektovali su tako da je otporan na ove prirodne izazove. Testiranja stabilnosti palube mosta u najnepovoljnijim uslovima vetra tokom faze izgradnje i eksploatacije vršena su u aero-tunelu. Takođe, urađena je seizmička studija za definiciju zemljotresa u povratnom periodu od 2475 godina. S obzirom na velike brzine vetra u regionu Čanakale, odlučeno je da se napravi ortotropna čelična paluba s dvostrukim kutijastim gredama širine 45 metara, uključujući centralni razmak od devet metara. Takođe, zbog mogućih zemljotresa, vetrova i sudara brodova, tlo ispod temelja tornja ojačano je čeličnim šipovima. Glavni kabl se sastoji od 144 žice u srednjem rasponu i 148 žica u bočnim rasponima. Svaki pramen je sastavljen od 127 pocinkovanih žica visoke čvrstoće. Zanimljiv je podatak da je ukupna dužina žica čak 162.000 kilometara, što je četiri puta više od obima Zemlje.

Ovaj projekat, kao direktna veza između Evrope i južnih i zapadnih regiona Turske, doprineće razvoju ovih oblasti. Tranzitni saobraćaj preko Bosfora biće ublažen, a logistički sektor efikasniji, što će dovesti do rasta uvoza i izvoza. Takođe, unapređena kulturna interakcija s Evropom i Balkanom pomoći će razvoju i turističkog sektora.

Ukupna dužina mosta iznosi 4.608 metara, uključujući srednji raspon od 2.023 metra

Rešid Jildiz, jedan od članova Izvršnog odbora i naš vodič svakim pedljom ove lepotice iznad mora i ispod sunčanog neba, izjavio je za čitaoce „Politike”: „Za mene i naš tim ovaj projekat je memorijal rada”, dodavši na kraju: „Voleo bih da ovaj most ostane upamćen kao simbol mira, bratstva i prijateljstva u svetu!”

Ovaj projekat visokog međunarodnog značaja stvara veze i zajedničke vrednosti između različitih zemalja i njihovih građana, što je značajan korak ka miru i stabilnosti. „Od svega što čovjek podiže i gradi, povinujući se vitalnom instinktu, po mom mišljenju, nema ništa bolje i vrednije od mostova”, rekao je Ivo Andrić.

Saobraćajna mreža

Pored mosta „Čanakale 1915”, projekat uključuje izgradnju dva prilazna vijadukta, dva betonska vijadukta, 12 mostova, 43 nadvožnjaka (od kojih je jedan ekološki), 40 podvožnjaka, 236 propusta različitih veličina, 12 čvorova za uključenje, pet naplatnih rampi.

Zaštita flore i faune

Posebna pažnja poklonjena je zaštiti flore i faune u regiji obuhvaćenoj projektom. Naime, utvrđeno je da bi konstrukcije mosta u moru mogle da ugroze stanište zaštićene vrste lepezastih dagnji. U saradnji s Univerzitetom Čanakale, preneto je više od hiljadu jedinki ovog morskog školjkaša, čija veličina dostiže i do jednog metra, u susedna zaštićena područja. Takođe, tokom operacija instalacije šipova, tri stručnjaka za zaštitu morskih sisara dežurala su neprekidno. Operacija građevinskog tima bila je prekinuta najmanje pet puta na dva sata kako bi se omogućio nesmetan prolaz delfinima. Sačuvana su i semena endemskih biljnih vrsta pronađena duž trase projekta.

Stipendije „Limaka” i za studente iz Srbije

Turska kompanija „Limak” za svoje potrebe stipendira studente arhitekture, mašinstva, elektrotehnike, i to ne samo u okvirima svoje države. Kako smo saznali, tu praksu nameravaju da primene i za studente iz Srbije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.