Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bombe su razorile međunarodno pravo

Da je Rusija glasala za intervenciju protiv SRJ mi ne bismo mogli da se pozivamo na kršenje međunarodnog prava
Остаци америчког авиона Ф-16 обореног код засеока Накучани код Шапца маја 1999 (Фото ЕПА ЕФЕ)

Na današnji dan pre 23 godine, u 19 sati i 41 minut počelo je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije. Bio je to prvi rat na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata vođen grubim kršenjem osnovnih principa međunarodnog prava uključujući principe Povelje OUN, Završnog dokumenta OEBS (KEBS), Pariske povelje i niza međunarodnih konvencija. Vlade tih država nisu tražile odobrenja parlamenata za agresiju, a tamo gde i jesu, nastupale su sa izmišljenim objašnjenjima obmanjujući i parlamente i sopstvenu javnost, kao što je to bio slučaj sa Nemačkom.

Na odredbe Osnivačkog akta NATO-a, koje isključuju angažovanje vojnih snaga alijanse izvan teritorija zemalja članica, niko se nije ni obazirao. Tako se NATO agresijom na SRJ 1999. promovisao iz odbrambenog u agresorski savez koji deluje izvan svetskog pravnog poretka i iznad SB UN. Agresija na SRJ često se predstavlja kao „mali kosovski rat”, „vazdušna kampanja”, „humanitarna” ili „preventivna intervencija”. To je u suštini bio osvajački rat zasnovan na lažnoj propagandi.

Bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović kaže da je to bio rat u Evropi, protiv Evrope, u kome je Zapadna Evropa učestvovala na strani geostrateških interesa SAD. Za „Politiku” kaže da su bombe i rakete NATO-a pre 23 godine razarale naše gradove i sela, našu privredu i infrastrukturu, trovale naše oranice, vode i vazduh, ubijale ljude...

„Ali, one su istovremeno rušile evropski i svetski pravni i bezbednosni poredak, uništavale su  domete civilizacije ostvarene na tekovinama pobede nad fašizmom i nacizmom za koje je položeno oko 50 miliona ljudskih žrtava, od čega 27 miliona ruskih. Čemu vode sistematska nastojanja da se sve to preda zaboravu i da se na sve strane puste s lanca neonacisti, neofašisti i teroristi?”, kaže Živadin Jovanović.

Država je još tokom bombardovanja usvojila odluku o načinu utvrđivanja ratne štete. Međutim, od tada do danas, nijedna vlada nije svela račune koliko nas je koštala agresija. Procene se kreću do 100 milijardi dolara iako je tada nevladina organizacija G17 koja je kasnije prerasla u stranku i bila deo vladajućeg establišmenta procenila da je šteta oko 30 milijardi dolara. Ratna odšteta ne pominje se u tužbi SRJ protiv NATO država iz 1999. a i po njoj se Međunarodni sud pravde (MSP) proglasio nenadležnim. Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi sumnja da bi nakon te odluke o nenadležnosti bilo moguće ponovo pokrenuti pred MSP-om postupak. 

Prema američkom „Džejns difens vikliju”, NATO su samo bombe koje je bacio na Srbiju 1999. koštale 2,5 milijardi dolara. Isti iznos kasnije se, navodno, slio u našu zemlju – kao humanitarna pomoć. Tadašnji ministar spoljnih poslova SR Nemačke iz redova zelenih Joška Fišer u pokušaju da pravda agresiju „proslavio” se izjavom „Nikad više Aušvic”. Za razliku od njega jedan od najznačajnijih intelektualaca tog vremena, Aleksandar Solženjicin, kojeg je Zapad nazivao „hrabrim borcem protiv sovjetske diktature” je još 1999. rekao: „NATO nam je otvorio novu epohu, kao Hitler koji je napustio Društvo naroda, i kao rezultat toga je počeo Drugi svetski rat.”

Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović kaže da je NATO agresija bila zločin protiv mira, sproveden bez odobrenja SB UN. Za naš list navodi da je Srbija bila zemlja koja je sprečavala oružane grupe albanske manjine da izvrše secesiju KiM i mi se nismo ogrešili ni o međunarodno pravo ni o povelju UN. „SAD i zemlje NATO-a su to iskoristile da krenu u akciju i imale osvajački cilj da otrgnu integralni deo Srbije – južnu pokrajinu i da tamo instaliraju vojnu bazu, a kroz nekoliko godina pretvore u novu albansku državu. Posle toga je iznuđeno priznanje više od 100 međunarodno priznatih država za takvu tvorevinu”, kaže Jovanović. 

Podseća da pripadnici nacionalnih manjina imaju niz prava uključujući i teritorijalnu autonomiju, ako to matična država dozvoli, ali ne dolazi u obzir da ona izađe iz države u kojoj se nalazi. Tog principa Zapad se uopšte nije držao i tu je napravio drugi prekršaj međunarodnog prava. „Treći prekršaj je to što ucenjuje Srbiju ulaskom u EU time što traži da uspostavi normalizaciju odnosa sa KiM. Sve nove članice EU su ušle u zajednicu pod manje više istim uslovima”, kaže Vladislav Jovanović.

Agresija na SRJ je bila poslednja faza u decenijskoj dezintegraciji SFRJ, koja je jednostrano preduzeta ali ne sa zvanično proklamovanim ciljem – načela humanosti i zaštite kosovskih Albanaca, već da opravda postojanje NATO-a i da nasilno integriše SRJ u neoliberalni sistem. A Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže je agresija iz 1999. bilo kršenje međunarodnog prava, jer je upotrebljena sila bez odluke SB UN i da na unutrašnjem pravu stvari funkcionišu drugačije – centralna vlast donosi pravo i sprovodi i sudsku odluku koja ga tumači. Za naš list kaže da toga nema na međunarodnom nivou.

„Generalna Skupština UN nije zakonodavni organ, dok SB jeste kvaziizvršni organ koji nema kontrolu od Međunarodnog suda pravde, pa je ono što SB odluči u skladu sa pravom i to je međunarodno pravo. Da je kojim slučajem Rusija glasala za intervenciju protiv SRJ mi ne bismo mogli da se pozivamo na to da je kršeno međunarodno pravo”, kaže Trapara.

Predstavnici NATO-a tvrde da su bili prinuđeni da intervenišu da bi sprečili humanitarnu  katastrofu. Živadin Jovanović kaže da su to laži i podseća da je devedesetih godina nemačko pravosuđe odbijalo sve zahteve Albanaca sa KiM za dobijanje političkog azila uz obrazloženje da nema dokaza da su u Srbiji diskriminisani ili proganjani. „Ne samo da su masovno proglašavani za lažne azilante, već je Vlada Nemačke zvanično zatražila od Beograda da hitno primi nazad bar 40.000 njih.

Nakon posete Kinkela, potpisan je sporazum o reintegraciji lažnih azilanata sa KiM. JAT je, u saradnji sa policijama SRJ i SRN, mesecima gotovo svakodnevno prevozio lažne azilante iz Nemačke nazad do Beograda i Prištine i u potpunosti izvršio međuvladin sporazum”, zaključuje Živadin Jovanović.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Nisu bombe nego politicari.
Игор Г.
Нису се Срби баш прославили поштовањем Међународног права, али воле по потреби да се позивају на то Међународно право.
Miroslav N.
Izuzetak koji potvrdjuje pravilo.
Petar,Kosovo
A isti sada kritikuju Rusiju,,,,gadovi
Slavko Mirkovic
Ruku sprske osvete sada drzi Rusija!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.