Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KANDIDATI ZA GRADONAČELNIKA O SAOBRAĆAJU I EKOLOGIJI

Do posla za 30 minuta, prelazak na obnovljive izvore energije

Kako će rešiti dva goruća problema prestonice, „Politika” je pitala 12 kandidata za gradonačelnika Beograda. Drugi od četiri teksta objavljujemo danas
(Фото А. Васиљевић)

Najveći deo novca iz budžeta grada svake godine odlazi na funkcionisanje saobraćaja i javnog prevoza u Beogradu, a da građani koji ga koriste nisu zadovoljni njegovim funkcionisanjem. Automobili su okupirali trotoare, pešaci su prinuđeni da se kroz grad probijaju kako znaju i umeju, vozači kukaju što nemaju gde da se parkiraju, s jednog na drugi kraj putuje se satima... Srpska prestonica svaki čas je među najzagađenijim gradovima u svetu, kanalizacija se direktno izliva u Dunav i Savu, a žitelji Beograda vape za zelenilom i ogorčeni su na betonizaciju grada. Kako će se sa ovim problemima suočiti oni koji bi da vode prestonicu u naredne četiri godine, pitali smo 12 kandidata za gradonačelnika Beograda. U današnjem tekstu odgovore daje njih trojica.

(Foto Medijski tim Moramo)

Dobrica Veselinović („Moramo – za dobar grad”)

Saobraćaj: Pokret „Ne davimo Beograd” i koalicija „Moramo” imaju jasan plan kako da se reše saobraćajne gužve i omogući svakom građaninu da od kuće do posla stiže za 30 minuta – tako što optimizujemo i racionalno koristimo postojeću saobraćajnu infrastrukturu.

Plan obuhvata širenje mreže žutih traka i uvođenje tri brze (ekspres) linije tramvaja i autobusa i povećavanje broja i takta polazaka linija „BG voza”. Moramo da podstičemo biciklistički saobraćaj širenjem mreže biciklističkih staza, ali i pešačko kretanje po gradu, što bi dovelo i do smanjenja zagađenja. Izgradnjom javnih garaža i minimum četiri „park end rajd” parkirališta na obodima grada, kod okretnica javnog prevoza smanjili bismo gužve, kao i nedostatak parking-mesta.

Ekologija: Koalicija „Moramo” kao autentična levo-zelena koalicija nudi jasna rešenja za čist vazduh, racionalnije i bolje upravljanje otpadom, očuvanje i povećanje zelenih površina, kao i unapređenje vodosnabdevanja i kanalizacije. Imamo šest jasnih koraka kojim nameravamo da poboljšamo kvalitet vazduha, a odnose se na izolaciju zgrada i drugih stambenih jedinica, kao i formiranje javnog fonda u tu svrhu. Pored ulaganja u izolaciju i manje potrošnje energije, važno je da napravimo veliki prelazak na obnovljive izvore energije kao što su solarna, geotermalna i energija vetra. Takođe, subvencije građanima za prelazak individualnih ložišta na efikasnije sisteme grejanja, i striktno kažnjavanje zagađivača.

Svih ovih godina mi smo se borili za očuvanje parkova, Velikog ratnog ostrva, Košutnjaka i jasno smo rekli da moramo da povećamo broj zelenih površina i očuvamo postojeće. Što se kanalizacije tiče, naš plan bazira se na konceptu „Zeleno-plavi san”, profesora Čede Maksimovića, i u okviru njega neophodno je da konačno napravimo kanalizacionu mrežu u naseljima koja je trenutno nemaju, koja bi išla u manja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda umesto sadašnjeg plana da se sva kanalizacija sliva u jedno glomazno i preskupo postrojenje za čiju izgradnju uzimamo ogroman kineski kredit.

Nedopustivo je da evropska prestonica u 21. veku svu neprečišćenu vodu ispušta u vodotokove i da to decenijama unazad niko nije rešio.

(Foto Dveri/POKS)

Borislav Antonijević (Dveri–POKS)

Saobraćaj: Građani zaslužuju dobro organizovanu, stručnu i efikasnu javnu upravu i gradske službe. U tome je jedan od glavnih prioriteta planiranje, izgradnja i održavanje efikasne saobraćajne mreže i javnog prevoza da bi se osiguralo bezbedno i brzo kretanje i vozača i pešaka i osoba sa invaliditetom duž ulica i puteva i da bi se organizovao održivi saobraćaj. Dobro organizovan saobraćaj važan je za svaki grad kao i krvotok u organizmu, ako to ne funkcioniše onda ceo organizam trpi. Više od 10 godina u Beogradu vlada saobraćajni kolaps i urbanistički haos jer se sve radilo isključivo u interesu stranih investitora i vlastodržaca, a ne u skladu sa potrebama građana. Svedoci smo da su po hitnom postupku usvajani sporni planovi detaljne regulacije i Plan generalne regulacije gde se pitala politika, a ne struka, investitori, a ne građani. To je dovelo i do saobraćajnog kolapsa, nedostatka parkinga i infrastrukture koja nije u skladu sa potrebama građana i potrebama Beograda kao prestonice. Svi ti sporni planovi i infrastrukturni projekti moraju proći stručnu reviziju i zajedno sa građanima i njihovim inicijativama treba pristupiti izradi novih modernih i opravdanih rešenja. Jedan u nizu načina rešavanja problema saobraćaja, a koji je potpuno zapostavljen, jeste razvijanje rečnog saobraćaja kao jednog od vidova saobraćaja koji bi doprineo smanjenju zagađenja vazduha, smanjenju problema parkiranja, gužvi u gradu i povezivanju centralnih i prigradskih naselja.

Ekologija: Za rešavanje svih pitanja neophodna je sinergija između struke, građana i donosilaca odluka i blizak odnos građana, njihovih inicijativa sa gradonačelnikom i gradskim službama. Zato ćemo organizovati efikasnu komunikaciju posredstvom veb servisa i uspostaviti instituciju „Dani otvorenih vrata gradonačelnika” minimum dva puta mesečno. Problem zagađenja vazduha je izuzetno kompleksan, budući da je reč o gusto naseljenom gradu, kroz koji prolazi gradski, regionalni i međunarodni saobraćaj, i da se u relativnoj blizini nalaze termoenergetska postrojenja. Zagađenje je i nacionalno i globalno pitanje. Najveći uzročnik aerozagađenja su termoelektrane, železare (Smederevo 70 kilometara od Beograda), individualna ložišta i saobraćaj. Ovo pitanje zahteva adekvatne i hitne mere i sankcije za zagađivače i donosioce odluka koji su dozvolili da Beograd i Srbija budu najzagađeniji u Evropi jer je zagađenje vazduha na prvom mestu pitanje javnog zdravlja. Zagađenje je jedan od deset glavnih faktora rizika po zdravlje i najveći uzrok smrti povezanih sa negativnim ekološkim uslovima i kao takvo klasifikovano kao vodeći ekološki uzrok za rak. Zagađenjem su najviše pogođena deca, trudnice, stariji. Alarmantan je podatak da 33 odsto BDP-a Srbije ide na troškove koji nastaju usled preuranjene smrtnosti ljudi od uticaja zagađenog vazduha. Studija iz 2020. otkrila je povezanost između zagađenja i povećanog broja slučajeva kovida 19, obima prihvata pacijenata na bolničko lečenje i broja smrtnih ishoda. Novac iz budžeta se sad troši na sporne projekte i poslove. Krivično ćemo goniti sve koji su u tome učestvovali jer zbog toga smo uskraćeni za vitalne stvari koje se, između ostalog, odnose i na rešavanje ekoloških problema.

(FotoTanjug)

Aleksandar Šapić (Srpska napredna stranka)

Saobraćaj: Poslednjih godina strahovito je povećanje broja novoregistrovanih automobila, uglavnom uvezenih iz EU gde su praktično odbačeni jer nemaju pravo da se koriste „evro” 2 i 3 motori. To ne može da se reši preko noći, ali uz subvencionisanje kupovine ekoloških vozila, uključujući i subvencije za taksiste u te svrhe. Neophodna je i izgradnja infrastrukture, tunela kod Ekonomskog fakulteta, to je jedan od projekata koji će smanjiti broj vozila kroz grad, ali i zagađenje. Jednako su važni i novi savski most sa četiri trake i pristupna saobraćajnica iz pravca Novog Beograda koja treba da prikupi saobraćaj iz Bulevara Nikole Tesle i da se spoji sa kružnim tokom ispred novog savskog mosta. Time se menja saobraćajna slika grada. Završetak obilaznice do Bubanj potoka je takođe ključan da bi se izmestio saobraćaj iz centra, a smanjuju se i buka i zagađenje. Na sve to, siguran sam, ukoliko bismo angažovali ljude koji se bave saobraćajem da se voze po gradu i utvrde koji saobraćajni znakovi treba drugačije da budu podešeni, da bi se time dobar deo saobraćajnih problema rešio. Tu je i gradnja metroa. Do 2030. moraju dve linije metroa da se urade čime se suštinski rasterećuje centar, plus jačanje „BG voza”. Jer kada ljudi iz prigradskih naselja budu dolazili vozom time je eliminisan značajan broj automobila. A da bi se uopšte više ljudi prebacilo na javni prevoz mora da se nastavi unapređenje i ulaganje, ali i da ljudi koji ga koriste istovremeno tu uslugu redovno plaćaju. Jer bez toga javni prevoz, koji se trenutno subvencioniše sa čak 100 miliona evra, ne može da opstane niti da bude kvalitetniji.

Ekologija: Nivo zagađenja često nije takav kakvim se predstavlja. Ima perioda kada je jako zagađen i perioda kada nije, a to nije zbog nekih fabrika ili industrije, već nam ruža vetrova tako „nabaci” pa ispada da je grad zagađeniji nego što zaista jeste. Jedan od glavnih razloga povećanog zagađenja su automobili sa „evro” 2 i 3 motorima. Oni mogu da se zabrane, ali onda bismo imali socijalne nemire, jer šta bi ljudi vozili. Jasno je, to ne može preko noći da se reši. Drugi problem su individualna ložišta jer se mnogi građani greju na razne načine. Ali, ako budemo imali problem sa energijom, gasom, strujom, kako onda da ukidamo individualna ložišta? Evo šta se dešava sa cenom gasa. Ljudima bi trebalo da pomognemo da se priključe na gas, ali i istovremeno taj gas treba da bude pristupačan. Normalno, uz postavljanje filtera na javne objekte i elektrane, koje svakako nisu ključ zagađenja. Problem su automobili i individualna ložišta. To treba da rešavamo tako što ćemo da pošumljavamo Beograd, da čuvamo „pluća grada”, kao i male zelene površine jer nam oni prečišćuju vazduh. Da na tome bude poseban akcenat. Zato insistiram na igralištima, terenima, biciklističkim stazama, zbog toga što na taj način građane usmeravate da zdravije žive, da manje voze kola, da više šetaju. Ali, to je proces. Što se tiče otpadnih voda, koliko znam, trenutno se radi pet prečišćivača koji su ključni. Važna je i dalja izgradnja kanalizacije jer njome kontrolišemo fekalni otpad. Ti projekti moraju da se nastave.

Sutra: Nemanja Šarović, Vojin Biljić i Toma Fila

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.