Utorak, 05.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gljive i insekti protiv plastičnog otpada

Grupa naših istraživača u naredne tri godine realizovaće istraživanje koje predstavlja jedinstven pristup rešavanju globalnog ekološkog problema
Пластични отпад у шуми (Фото лична архива)

U albumu apokaliptičnih slika globalnog zagađenja među najupečatljivijima su one koje prikazuju nepregledne deponije i ogromna ostrva plastičnog otpada koja plutaju okeanima. Tokom razgradnje koja traje stotinama godina plastika se kruni i raspada na čestice koje se nazivaju mikroplastika. Te „opiljke” vetrovi raznose, kroz isparavanje se dižu u atmosferu, a kiša ih potom vraća na tlo. Mnogim vodenim životinjama i pticama mikroplastika ulazi u lanac ishrane, a toga posredno nije pošteđen ni čovek. Bez preterivanja, moglo bi se reći da plastiku i dišemo i jedemo...

Ova „velika mikroopasnost” po živi svet tek odskora je u fokusu nauke i ekologije. U naredne tri godine njome će se baviti i devetočlani tim naših istraživača okupljenih oko projekta EMIPLAST, čiju realizaciju finansira Fond za nauku Srbije, u okviru programa IDEJE.

„U svetskim razmerama proučavan je uticaj mikroplastike na vodene ekosisteme. Neuporedivo je manje proučeno kako ona utiče na kvalitet i plodnost zemljišta i živi svet na njemu. U tom smislu naše istraživanje je na Balkanu apsolutno pionirski poduhvat”, kaže dr Slobodan Krnjajić, viši naučni saradnik Instituta za multidisciplinarna istraživanja (IMSI) i rukovodilac projekta EMIPLAST.

Tokom prve faze biće prikupljeni uzorci aluvijalnog zemljišta sa njiva i iz šuma u dolini Morave (okolina Leskovca), u Posavini (Mačva) i Podunavlju (region Smedereva). Tako će Srbija prvi put dobiti jasnu sliku o količini mikroplastike na ova tri područja.

Zatim slede laboratorijske analize kako bi se utvrdile posledice „plastificiranja” šumskog i obradivog zemljišta u dolinama tri pomenute reke. Međutim, ambicije našeg naučnog tima su i mnogo veće:

„Bavićemo se gljivama i insektima, organizmima koji bi ubrzavanjem razgradnje mikroplastike mogli da pomognu u borbi protiv ovog ekološkog izazova. Po tako postavljenom zadatku EMIPLAST je jedinstven u svetu”, ističe biolog dr Žaklina Marjanović, naučni savetnik u IMSI i autor ovog istraživačkog projekta.

Velika baza prikupljenih uzoraka tla poslužiće kao poligon za testiranje uspešnosti „reprezentacije” gljiva, koju će selektovati doktorka Marjanović, kao i za merenje učinka „anti plastik” insekata, za čiju „regrutaciju” je zadužen njen kolega dr Krnjajić.

„Polimeri plastike slični su polimerima lignina, supstance od koje su građeni ćelijski zidovi biljaka. Zato ćemo mikroplastiku ponuditi gljivama koje razgrađuju lignin do nivoa vode i ugljen-dioksida. Pa da vidimo da li će zagristi taj mamac”, objašnjava naša sagovornica.

Dr Slobodan Krnjajić dodaje da već ima iskustva sa insektima koji će poslužiti za laboratorijske eksperimente:

„Radi se o pet vrsta leptira i tvrdokrilaca, s tim što neki od tih insekata imaju jači apetit za mikroplastiku nastalu od kesa i slične ambalaže, a drugi na stiropor”, objašnjava rukovodilac projekta.

Kao i u svakom borbenom dejstvu, i ovde se računa na sadejstvo trupa. Tako bi se ostaci mikroplastike koju posle gozbe izluče insekti dali na dalju obradu gljivama, a proveriće se i kakav bi bio učinak tog procesa u obrnutom smeru, od gljiva ka insektima. Sve zarad glavnog cilja – stopostotne razgradnje mikroplastike.

Na naše pitanje da li bi se združena efikasnost insekata i gljiva mogla proveriti u realnim uslovima, u nekakvoj specijalnoj operaciji, da ne kažemo invaziji na deponiju plastičnog otpada, dr Marjanović kaže da bi to bio riskantan potez. Intervencije u prirodnu ravnotežu, kaže, po pravilu dovode do poremećaja ekosistema, a nije moguće pretpostaviti u šta bi taj disbalans mogao da se izrodi.

Naši sagovornici ne odbacuju mogućnost da se u perspektivi začnu farme insekata i gljiva koje bi „proždirale” mikroplastiku, koja uglavnom nastaje od najčešćeg plastičnog otpada: PET ambalaže, jednokratnih pribora za jelo, odeće od sintetičkih materijala, automobilskih guma... Čak su i famozne biorazgradive kese zapravo obične plastične kese, kojima je dodat aditiv kako bi se brže raspale na – mikroplastiku.

Osim futurističkih perspektiva, EMIPLAST će ponuditi i odgovore na aktuelne izazove. Područja za terenski rad nisu slučajno odabrana: radi se o regionima s tradicijom plasteničkog povrtarstva, pa će se uraditi procena ekološkog rizika i uticaja mikroplastike na taj vid poljoprivredne proizvodnje.

„Svodovi plastenika posle nekoliko godina postaju krti, propadaju i moraju da se menjaju. Umesto da pokupe i pravilno deponuju ostatke, neki povrtari ih naprosto zaoru, baš kao što čine i s plastičnim folijama, kojima se prekriva tlo radi zadržavanja vlage i bržeg zrenja. Tako se u zemljištu vremenom gomila mikroplastika”, upozorava dr Krnjajić.

Na nemar u odlaganju izraubovanih plastenika ukazuje i dr Marjanović. Kako ističe, šume duž reka oskrnavljene su bacanjem svakojakog smeća, plus mnogo toga nanese i voda kad nabuja.

„Kada imate šumu kojoj je plastičnim otpadom oslabljen imunitet, gde su desetkovane zajednice korisnih gljiva, onda je ta šuma laka meta za patogene insekte i svakojake štetočine. A kada se likvidiraju šume, na red dolaze jabučnjaci, šljivici, svi voćnjaci. Toga bi morali da budu svesni neodgovorni poljoprivrednici koji od šuma u svojoj okolini prave divlje deponije i stovarišta mikroplastike”, zaključuje dr Žaklina Marjanović.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dule Astro
Ideja je odlična, samo što opet rešavamo posledicu, a ne uzrok. Problem nije plastika sama po sebi, koja je odličan materijal, već upotreba nje tamo gde zaista nema potrebe, a naročito njeno odlaganje, tj. niska svest o reciklaži.
bravo
Bravo na ideji. Samo napred. Dajte nam vise ovakvih tekstova.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.