Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KANDIDATI ZA GRADONAČELNIKA O SAOBRAĆAJU I EKOLOGIJI

Besplatan javni prevoz i spomenik košavi

Kako će rešiti dva goruća problema prestonice, funkcionisanje saobraćaja i ekologiju, „Politika” je pitala 12 kandidata za gradonačelnika Beograda. Treći od četiri teksta objavljujemo danas
(Фото Н. Марјановић)

Najveći deo novca iz budžeta grada svake godine odlazi na funkcionisanje saobraćaja i javnog prevoza u Beogradu, a da građani koji ga koriste nisu zadovoljni njegovim funkcionisanjem. Automobili su okupirali trotoare, pešaci su prinuđeni da se kroz grad probijaju kako znaju i umeju, vozači kukaju što nemaju gde da se parkiraju, s jednog na drugi kraj putuje se satima... Srpska prestonica svaki čas je među najzagađenijim gradovima u svetu, kanalizacija se direktno izliva u Dunav i Savu, a žitelji Beograda vape za zelenilom i ogorčeni su na betonizaciju grada. Kako će se sa ovim problemima suočiti oni koji bi da vode prestonicu u naredne četiri godine, pitali smo 12 kandidata za gradonačelnika Beograda. U današnjem tekstu odgovore daje njih trojica.

(Foto: Beta)

Nemanja Šarović (Pokret „Ljubav, vera, nada”)

Saobraćaj: Ne treba da izmišljamo toplu vodu, već samo da uključimo zdrav razum. Najbolja rešenja su najčešće i najjednostavnija. Naprednjački režim za deset godina nije uradio apsolutno ništa da reši gužve u saobraćaju jer oni javni saobraćaj vide kao priliku da zarade umesto kao sistem čije je uređenje preduslov normalnog života. Naprotiv, Beograd je jedina prestonica na svetu u kojoj će autobuska i železnička stanica, čvorište metroa i aerodrom biti potpuno odvojeni i nepovezani. Poražavajuća je činjenica da GSP dobavljačima duguje više od pet milijardi dinara uprkos ogromnim subvencijama, dok su se privatni prevoznici listom obogatili. Zar to nije jasan znak nesposobnosti i korumpiranosti onih koji vode Sekretarijat za saobraćaj i GSP?

Metro se mora vratiti na staru trasu koju su odredili stručnjaci i duž koje živi najveći broj ljudi. Ne treba potcenjivati Beograđane, niko nije budala da kreće kolima u centar grada razmišljajući koliko će vremena provesti u kolonama, da li će se i gde parkirati ako javnim prevozom može stići na željeno mesto brže i lakše. Kada javni prevoz bude organizovan dovoljno dobro da bude brži, komforniji, jevtiniji i pouzdaniji od korišćenja automobila, ljudi će ga koristiti u mnogo većem broju. Time će problem parkinga biti donekle ublažen, ali se on može rešiti samo izgradnjom novih garaža sa velikim brojem mesta.

Ekologija: Sa onima koji sistematski krše zakon i zagađuju životnu sredinu i reke obračunao bih se u najkraćem roku. Dok je god izvesno da zagađivači neće biti kažnjeni ili da će eventualna novčana kazna biti mizerno mala, oni će se voditi ekonomskom računicom da je jeftinije da zagađuju nego da poštuju zakon. Promene su moguće i to veoma brzo ako postoji politička volja, trebalo bi samo uvesti rigorozne kontrole i dovoljno velike kazne. Iznenadili biste se koliko brzo veliki trovači mogu biti „prevaspitani”. Što se tiče grejanja, svako bira ono što mu je jeftinije i tako mora biti. Ja se grejem na struju, kao i veliki broj Beograđana, iako je toplovod prošao mojom ulicom. Nikome iz zgrade nije palo na pamet da se priključi jer su „Beogradske toplane” ubedljivo najskuplji način obezbeđivanja grejanja. Dakle, ni ovde nije problem u ljudima jer se oni ponašaju racionalno. Problem je u nakaradnom sistemu i kadrovskoj politici koja je dovela do toga da grejanje preko daljinskih sistema koje je svuda u svetu najjeftinije i najkomfornije, u Srbiji i Beogradu bude najskuplje i najnepopularnije rešenje.

Problemi se mogu rešavati jedino sistemski, a takav način sagledavanja i rešavanja problema je u potpunosti izostao tokom prethodnih decenija. Kako bismo ukazali na problem zagađenja vazduha, pred Skupštinu grada ćemo postaviti spomenik košavi. Da nema beogradske košave, odavno bismo se svi podavili u smogu. Porazna je činjenica da je za zdravlje Beograđana više uradila košava nego sve gradske vlasti u prethodnih 30 godina.

(Foto: Kancelarija Fila)

Toma Fila (Socijalistička partija Srbije)

Saobraćaj: Mislim da su tu ključne dve stvari. Izgradnja saobraćajne infrastrukture i nabavka novih vozila. Najvažnija i najbolja stvar koju će Beograd dobiti jeste metro, a to je grandiozni projekat urbanog razvoja. I to će zaista mnogo doprineti rešavanju postojećih problema u saobraćaju. Prva linija metroa trebalo bi da bude završena do 2028, a druga do 2030. Istovremeno, kako „smart plan” predviđa, nastavljamo razvoj šinskog saobraćaja, proširenje tramvajske mreže i uvođenje novih linija „Bg voza”. Povećanjem broja tramvaja i gradskih vozova utičemo značajno na rasterećenje saobraćajnih gužvi i podstičemo stvaranje novih navika građana, da smanjimo korišćenje automobila u centru grada. Kada krene prva, a potom i druga linija metroa, imaćemo znatno razvijeniju mrežu šinskog saobraćaja, poput drugih velikih gradova.

Kapitalan projekat je Obilaznica oko Beograda. Završena je deonica do petlje Orlovača i u toku je izgradnja deonice do Bubanj potoka. Nakon završetka izgradnje sektora 5 i 6, do Bubanj potoka, sledi izgradnja deonice do Pančeva. Tu je od najvećeg značaja izgradnja mosta preko Dunava do Vinče, koji je samo jedan od ukupno sedam planiranih mostova. Imaćemo dva mosta na Dunavu, dva pešačko-biciklistička mosta, od Ade Ciganlije do Novog Beograda i od Zemuna do Lida. Tu su i dva mosta u okviru projekta proširenja „BG voza”, kao i novi savski most.

Ekologija: SPS je pre deset godina inicirao usvajanje Strategije održivog razvoja i Strategije pošumljavanja. Zagađenje vazduha postalo je glavna tema unazad nekoliko godina. Ali slabo se bave uzrocima, svi samo traže brze rezultate, a u pitanju je proces. Svedoci ste dinamičnog urbanog razvoja grada, povećanja broja stanovnika, automobila, autobusa, kamiona na ulicama… čak i traktora. A sve to direktno utiče na zagađenje vazduha. Da li smo kao društvo spremni da manje vozimo automobile, da plaćamo ekološke takse ili da se na drugi način odričemo sagorevanja fosilnih goriva? Nisam siguran koliko bismo podrške prikupili samo sa tim radikalnim idejama. Znači moramo naći kompromis između dinamičnog razvoja i očuvanja životne sredine. Mi smo ozbiljno pristupili temi zaštite prirode i sistematski radili na tome. U proteklih nekoliko godina u Beogradu je povećan procenat pošumljenosti zelenih površina i zasađeno je 2,5 miliona sadnica. Mnoge javne objekte u nadležnosti grada, među kojima veliki broj škola i drugih obrazovnih ustanova, priključili smo na daljinsko grejanje ili na distributivni sistem prirodnog gasa. Stimulišemo gasifikaciju u svim delovima grada, upravo da bi se gasila individualna ložišta, kojih ima oko 300.000 i koja su mahom na ugalj i mazut. Učiniću sve da se ovi programi nastave i ubrzaju.

Siguran sam da ćemo nastaviti izgradnju kanalizacije, jer nam je cilj da konačno ceo grad bude pokriven kanalizacionom mrežom, kao i da završimo izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu. Dobar primer upravljanja otpadom je i završetak spalionice u Vinči iz koje ćemo dobijati toplotnu i električnu energiju, a čime smo rešili višedecenijski problem u Beogradu – nesanitarnu deponiju Vinča koja je ugrožavala zdravlje Beograđana. To su sve moji prioriteti i nešto za šta ću se svim srcem zalagati kao gradonačelnik. Posla ima mnogo, ali ja imam izuzetno stručan tim koji je motivisan da radi na stvaranju novih prilika i mogućnosti za rast i razvoj grada.

(Foto: „Suverenisti”)

Vojin Biljić („Suverenisti”)

Saobraćaj: Beograd je bio i biće metropola, a stručan i odgovoran gradonačelnik mora da obezbedi uslove da život u njemu bude komforan. Saobraćajne gužve na ulicama decenijama unazad zadaju glavobolje Beograđanima. Rešenje kojim bi se donekle rasteretio saobraćaj jeste uvođenje besplatnog javnog prevoza, koji se i tako najvećim delom finansira iz gradskog budžeta, a tek malim od prodaje karata. Veoma je važno i uvođenje većeg broja kružnih tokova, a uslov funkcionalnosti prestonice je izgradnja metroa, kome se mora pristupiti odgovorno i uz stručnu raspravu da bi se pronašlo optimalno rešenje. Gradonačelnik mora da bude garant da izgradnja tako kompleksnog infrastrukturnog projekta, koji je od vitalnog značaja za komforan život Beograđana, neće biti u službi trenutnih interesa pojedinaca i da će voditi računa kako će se trase metroa odraziti na izgled i dugoročnu funkcionalnost naše prestonice. Što se sistemskih rešenja tiče, smatram da je najvažnija mera pravilno oporezivanje građevinskog zemljišta, koje je najvredniji resurs svake metropole. Ono mora da finansira razvoj Beograda, metro i drugu infrastrukturu. Tu pre svega mislim na zemljište iz pljačkaških privatizacija, „Beograd na vodi”, Luku Beograd, PKB...

Za kvalitetan život naših sugrađana potrebno je smanjiti porez na imovinu, uvesti neoporezivi deo po prebivalištu i ukinuti takse za porodični biznis. Time bi se stvorili uslovi za razvijanje domaće privrede i podigao standard u društvu.

Ekologija: Zagađenost vazduha je najurgentniji problem. Prvo se mora identifikovati uzrok, a to ćemo postići merenjem indeksa zagađenosti na mnogo više mesta. Tako ćemo stvoriti uslove da uklonimo uzroke i svedemo zagađenost na minimum. Neophodno je i preispitati sve projekte koji mogu dovesti ili već dovode do ugrožavanja životne sredine. Smatram da treba zaustaviti sve projekte koji mogu ugroziti zdravlje naših građana ili nesavesno trošenje resursa. Košutnjak s razlogom zovu plućima Beograda, pa je njegova zaštita od ključnog značaja. Projekat sekundarne kanalizacije je, takođe, od vitalnog značaja, kao i obezbeđivanje prečistača otpadnih voda. Moramo pažljivo birati kvalitetan kadar koji će rešavati brojne probleme sa kojima se Beograd suočava. 

Sutra: Duško Vujošević, Mladen Kočica i Pavle Bihali

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.