Raspremanje kuće ima terapeutski efekat- da li znate zbog čega?

I kada imate gomilu obaveza sređivanje stola, zalivanje cveća, slaganje veša doneće vam mir i zadovoljstvo. Da, to ne spada u definiciju hedonizma, već u kućne poslove, ali stručnjaci navode da će vas to opustiti i umiriti. 

O čemu se zapravo radi?

Psiholozi navode da postoje logična objašnjenja zašto je to tako i podstiču da se što češće bavite sitnim kućnim poslovima.

 Prijatne smetnje

 Na najpovršnijem nivou, manualni rad je koristan jer okupira pažnju tako da posvećujemo manje vremena stvarima koje nas možda i objektivno brinu.

Možda ćete čak i otkriti da vas kućni zadaci mogu usidriti ovde i sada, kao neka vrsta meditacije. Ali, to će zavisiti od toga gde fokusiramo naše misli.

U jednoj od retkih studija koje su ispitivale prednosti pranja sudova za mentalno zdravlje, istraživači sa Državnog univerziteta Floride podelili su 51 učesnika u dve grupe. Polovina je pročitala tekst koji ih je podstakao da usredsrede svoje misli na senzacije koje izaziva pranje.

„Prilikom pranja sudova treba biti potpuno svestan činjenice da se pere posuđe“, rečeno im je.

Ostali su čitali uputstva o tome kako da operu sudove. 

Nakon toga, od učesnika je zatraženo da popune upitnik o svojim osećanjima. Oni koji su se u potpunosti bavili čulnim iskustvom prijavili su znatno bolje raspoloženje. To je uključivalo smanjenu nervozu, pa čak i osećaj „inspiracije“, kao da im je uranjanje u jednostavnu aktivnost osvežilo um. 

Uredna soba, fokusiran um 

Za razliku od drugih aktivnosti koje ometaju naše misli i osećanja – kao što su igranje igrica ili gledanje televizije – igranje takođe ima prednost u tome što je proaktivno i korisno, povećavajući našu „percipiranu kontrolu“. 

Kada se osećamo anksiozno, osećaj bespomoćnosti može pojačati fiziološki odgovor na stres, povećavajući nivoe hormona kao što je kortizol. Dugoročno, osećaj bespomoćnosti može čak štetiti funkciji imunog sistema. Ali, istraživanja sugerišu da možemo da steknemo percepciju kontrole iz aktivnosti koje mogu imati mali uticaj na situaciju koja nas muči. 

„To ne mora nužno da bude u skladu sa stvarnom kontrolom, sve dok verujemo ili osećamo da imamo kontrolu“, kaže Stejsi Bedvel, psiholog sa Instituta za psihijatriju, psihologiju i neuronauku Kraljevskog koledža u Londonu.

Neki od najintrigantnijih dokaza potiču iz studija starijih ljudi. Profesorka Elen Langer sa Univerziteta Harvard uradila je istraživanje u staračkom domu gde su učesnici bili podeljeni u dve grupe. Prvima je bilo dozvoljeno da svoju sobu učine svojom, a dobili su i biljku o kojoj su sami morali da brinu. Drugoj grupi je u međuvremenu rečeno da osoblje može da se pobrine za sve. Tokom narednih 18 meseci stanari koji su bili ohrabreni da preuzmu odgovornost za svoju sobu uživali su u boljem fizičkom zdravlju i bila je manja verovatnoća da će umreti.