Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KANDIDATI ZA GRADONAČELNIKA O SAOBRAĆAJU I EKOLOGIJI

Montažni parkinzi, dvostruko više zelenila i popis zagađivača

Kako će rešiti dva goruća problema prestonice, funkcionisanje saobraćaja i ekologiju, „Politika” je pitala 12 kandidata za gradonačelnika Beograda
(Фото Н. Марјановић)

Najveći deo novca iz budžeta grada svake godine odlazi na funkcionisanje saobraćaja i javnog prevoza u Beogradu, a da građani koji ga koriste nisu zadovoljni njegovim funkcionisanjem. Automobili su okupirali trotoare, pešaci su prinuđeni da se kroz grad probijaju kako znaju i umeju, vozači kukaju što nemaju gde da se parkiraju, s jednog na drugi kraj putuje se satima... Srpska prestonica svaki čas je među najzagađenijim gradovima u svetu, kanalizacija se direktno izliva u Dunav i Savu, a žitelji Beograda vape za zelenilom i ogorčeni su na betonizaciju grada. Kako će sa ovim problemima suočiti oni koji bi da vode prestonicu u naredne četiri godine, pitali smo 12 kandidata za gradonačelnika Beograda. S današnjim odgovorima trojice kandidata završavamo serijal.

(Foto: Medija centar Beograd)

Duško Vujošević („Ajmo, ljudi”) 

Saobraćaj: Svedoci smo potpunog saobraćajnog kolapsa u gradu, značajnog produžavanja vremena provedenog u saobraćaju i sve veće emisije zagađujućih materija od kojih su mnoge karcinogene. Povećan broj vozila, haotični i nasumični radovi u velikom broju ulica, loša organizacija gradskog prevoza, „divlja gradnja” koja sprečava prirodno strujanje vetra, sve su to uzroci povećane zagađenosti koja potiče iz saobraćaja. Formiranje centralne gradske jedinice za planiranje i izvođenje radova rešiće problem kopanje iste ulice više puta. Jedinica će imati zadatak da planira radove na centralnom nivou, tj. kada se iskopa jedna ulica, onda se tu zamene cevi i za vodovod i za kanalizaciju i telekomunikacije, gas... Neke od prvih mera biće: digitalizovanje projekata svih podzemnih instalacija, što će znatno povećati efikasnost i smanjiti troškove radova, vraćanje „Beovoza” na optimalnu funkciju iz svih delova grada (polasci na pet do sedam minuta), besplatan gradski prevoz u nedeljama kada je zagađenost preko dozvoljene granice, u naredne dve do tri godine zamena postojećih vozila javnog prevoza ekološki prihvatljivim, vraćanje u funkciju pruge oko Kalemegdana iz bezbednosnih razloga (sada sav opasan teret prolazi tunelima ispod centra grada), izgradnja prve linije metroa, Ustanička–Trgovačka, zabrana kamiona u špicu u centru grada te strogo kontrolisanje i sankcionisanje zaustavljanja dostavnih vozila van propisanih mesta, izgradnja podzemnih garaža u centralnim gradskim opštinama.

Kako bi se zaustavila nekontrolisana gradnja, zamrznuće se gradnja u centru u periodu od godinu dana i revidirati sve izdate dozvole, uz zabranu nadogradnje postojećih objekata do donošenja novog PGR-a i PDR-a.

Ekologija: Beograd ima oko 7.500 hektara šuma i šumskog zemljišta i oko 2.200 hektara javnih zelenih površina. Oko 7.000 hektara postojećih površina pod drvećem dnevno proizvodi kiseonika za oko 300.000 ljudi. Dakle, sa aspekta zaštite životne sredine, Beograd ima deficit zelenih površina. Realizacijom našeg plana generalne regulacije sistema zelenih površina, stepen ozelenjenosti biće povećan sa 12 odsto na 23 procenta, čime se ostvaruje normativ od 124 kvadratna metra šuma i zelenih površina po stanovniku. Time Beograd postaje čistiji, a građani dobijaju zdraviju životnu sredinu.

Individualni zagađivači predstavljaju veliki problem za životnu sredinu grada pa će biti implementirane mere: formiranje centralne jedinice za popis zagađivača, merenje emisija i zagađenja, sve toplane u školama i vrtićima u roku od dve godine prešle bi na ekološki prihvatljiva goriva, uz ugradnju termoizolacije da bi se smanjila potrošnja energije, subvencionisanje energetske efikasnosti da bi domaćinstva ostvarila uštede u potrošnji energije, zabrana prodaje sirovog lignita, a u slučajevima gde je korišćenje uglja neophodno uvešće se centralizovana, sertifikovana nabavka kamenog i mrkog uglja posredstvom Gradske uprave, uvođenje obaveze ugradnje sertifikovanih filtera za kafiće, restorane i prodavce brze hrane koje koriste ćumur, sprovođenje opšte kampanje za reciklažu i odvajanje otpada i formiranje centara za reciklažu, završiće se nedostajuća kanalizacija i započeće se izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

(Foto: lična arhiva)

Pavle Bihali Gavrin (Ruski manjinski savez za Beograd) 

Saobraćaj: Beograd je milionski grad pa je nerealno očekivati da se problemi u saobraćaju i gužve reše u potpunosti, budući da to jeste problematika i drugih prestonica. Polazište je stvaranje uslova da stanovnici Beograda u toku radne nedelje u većoj meri koriste gradski i međugradski prevoz, kao i vozove (gde ta mogućnost postoji), a manje kola, jer često viđamo samo jednu osobu u jednom automobilu, kao i da se za kraće relacije omogući korišćenje alternativnih prevoznih sredstava. To znači fokusirati se na poboljšanje prevoza, uvođenje novih autobusa na već postojećim linijama, ali i novih linija kojima bi se rešavale kritične tačke. Za kraće relacije, postojanje biciklističkih staza, kao i obezbeđenih parkinga za dvotočkaše. Efikasniji gradski prevoz, sa tačnim polascima i manjim razmacima u dolascima na predviđena stajališta, smanjio bi broj automobila na ulicama, a samim tim i problematiku nedostajućih parking-mesta i velikih gužvi u vozilima gradskog prevoza. Fabrike i preduzeća sa većim brojem zaposlenih stimulisati da obezbede sopstveni linijski prevoz radnika do i od kuće, čime bi se u značajnoj meri smanjio broj vozila i nedostajućih parking-mesta.

Ekologija: Pitanje zaštite životne sredine je planetarni problem koji s pravom postaje dominantan i prioritetan. Problematika smanjenja saobraćaja, pa samim tim i izduvnih gasova, samo je jedna stavka rešavanja ovog pitanja. U okviru aktivnosti mog pokreta do sada smo imali više akcija „pošumljavanja” različitih delova beogradskih opština, kao i akcija čišćenja smeća različitog porekla na raznim lokacijama. Planiramo nove akcije tog tipa, kao i rad na promociji važnosti doprinosa svakog pojedinca u očuvanju životne sredine. Smatram da je jako važno dopreti do mladih i objasniti da svako od njih ima svoj doprinos u očuvanju životne sredine koji nije apstraktan. Naravno, primena zakona i stroža kaznena politika i praksa za svako postupanje koje je suprotno propisima u ovoj oblasti, a što se posebno odnosi na velika proizvodna postrojenja. Jako značajna tema koja se može analizirati sa mnogo različitih aspekata.

 (Foto: Luka Nikolić)

Mladen Kočica (Srpska stranka Zavetnici)

Saobraćaj: Za izradu Master plana saobraćajne infrastrukture Beograda iz gradskog budžeta je davne 2007. inicijalno izdvojeno 80 miliona dinara. Konačni izveštaj ovog plana objavljen je 2017. Dakle, i bivše vlasti i aktuelna vlast već 15 godina rešavaju „aktuelne” saobraćajne probleme u gradu. Izrada ovog projekta poverena je „VSP – Parsons Brinkerhof” (London, Velika Britanija) i Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje – JUGINUS (Beograd). Istinskog javnog uvida i javne rasprave o celini i pojedinim segmentima „smart plana” naravno da nije bilo. Umesto toga, sve važne primedbe domaćih eksperata (Građevinski fakultet, Rudarsko-geološki i drugi) zanemarene su. Planirani (okvirno) troškovi realizacije ovog „Evro-beogradskog” master plana (bez metroa) iznose oko 1,6 milijardi evra. Naravno, većina tog novca bi se vratila evropskim izvođačima, od čije banke (za obnovu i razvoj) su beogradska deca dobila kredit u amanet. Da je ovaj master plan toliko dobar, koliko je hvaljen jedino od strane interesno uključenih pojedinaca i institucija, mi sada sigurno ne bismo bili u situaciji da razmišljamo o tome kako da rešimo nagomilane probleme u saobraćaju. Srpska stranka Zavetnici ima plan da utvrdi stepen preuzetih obaveza u okviru postojećeg „smart plana” i da (ako za to bude mogućnosti) dugoročno rešavanje problema regulacije saobraćaja poveri isključivo domaćim ekspertima i institucijama. S ciljem akutnog zbrinjavanja gorućih problema, smatramo da je moguće postići nekakve pozitivne efekte. Na primer, izgradnjom montažnih parkinga na više nivoa – čime bi se problem parkinga (a time i propusne moći postojećih saobraćajnica) rešio na jeftin i isplativ način. Pored toga, laka uklonjivost ovakvih objekata omogućila bi nesmetanu realizaciju postojećih i budućih planova dugoročnog prostornog uređenja grada. Snižavanje cena parkinga i javnog prevoza, uz režim besplatnog parkinga i javnog prevoza vikendom i praznicima, stimulisalo bi smanjenje korišćenja individualnog prevoza, a time u izvesnoj meri smanjilo gužvu i zagađenje vazduha.

Ekologija: Vlada Srbije je još 2011/2012. usvojila Strategiju za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuska konvencija. Shodno ovoj konvenciji, neophodno je da se na svim nivoima vlasti u državi odredi politika i uspostave mehanizmi koji bi omogućili rutinsko pružanje visokokvalitetnih informacija o životnoj sredini i njihovo distribuiranje u javnosti na način prijemčiv korisnicima. Dakle, već 10 godina (deklarativno) imamo strategiju, ali istovremeno i probleme u vezi sa zaštitom životne sredine, koji se umnožavaju i po obimu i po sadržaju. Očito je da ni bivša ni sadašnja vlast, najblaže rečeno, ne poseduju dovoljno kapaciteta da se suoče sa ovim problemima i da makar započnu njihovo rešavanje na vidljiv način.

Srpska stranka Zavetnici ima plan da problemu zaštite životne sredine pristupi kratkoročno i na duge staze. U setu kratkoročnih mera koje najhitnije treba preduzeti planiramo ugradnju najsavremenijih filtera u toplanama i svim industrijskim postrojenjima koja uzrokuju aerozagađenja. Tu je i plansko ozelenjavanje uz sanaciju postojećih i izgradnju novih parkova, kao i iskorenjivanje divljih polja ambrozije, s ciljem povećanja respiratornog kapaciteta grada. Planiramo i uređenje i kultivaciju priobalja sa akcentom na zaštiti od poplava i bezbednom vodosnabdevanju. Dugoročne mere podrazumevaju izradu plana zaštite životne sredine, uz široko učešće javnosti i domaćih stručnjaka, sa specifičnim ciljevima i zadacima za svaku od beogradskih opština.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.