Miran protest

Ko se preksinoć zatekao u centru Beograda ili ispred televizora, morao je juče da se zapita da li više veruje svojim ušima ili svojim očima.

Uši su juče čule radikala Tomislava Nikolića kako tvrdi da je policija pripremala napad na učesnike mitinga. „Ako policija želi nemire, mi ne možemo to da sprečimo”, objasnio je Nikolić.

Oči su preksinoć videle policajce koji mirno stoje u kordonima, obezbeđujući pojedine lokacije i grupu mladića koja iz čista mira juriša ka njima, gađajući ih čime stigne.

Pa su onda videle policiju, koja reaguje na način na koji u sličnim situacijama to čine i druge policije u svetu – kombinacijom suzavca i pendreka.

E, sad, možda su policajci zaista mogli da, kako je to Nikolić rekao preksinoć, tu grupu koja je pravila nerede izoluju, da tih 150 huligana potisnu u drugom smeru, umesto da ih guraju ka mirnim demonstrantima ispred bine na Trgu Republike. Možda čak i namerno to nisu uradili, da bi, kako reče Nikolić, jednom za svagda raščistili sa SRS-om.

Ipak, ako je lider radikala u poslednja dva dana govorio istinu, samo istinu i ništa osim istine, onda mora biti da je Ivica Dačić za taj zadatak lično birao policajce koji ne spadaju u onih 95 odsto pripadnika MUP-a koji su, kako je rekao Nikolić, glasali za to da se promeni vlast u Srbiji.

I Nikolićev stranački kolega Aleksandar Vučić krivi policiju za sukob, napominjući da su radikali „sve učinili da bude mirno”. Da li su?

Ili je, recimo, obezbeđenje radikala (najavljivali su da će imati 2.000 ljudi, među kojima i šampione borilačkih veština) možda moglo da pre početka mitinga obrati pažnju na te momke sa obeležjima navijačkih grupa, koji su se skupljali po obodima Trga Republike i sakrivali lica majicama i kapuljačama. Možda su neki od tih šampiona mogli da priđu navijačima, uljudno im se predstave i zamole ih da ne prave incidente, inače...Inače će pozvati policiju.

Ne tvrdim da bi to sprečilo divljanje koje je usledilo, ali bi činjenica da se nalaze između grupe majstora borilačkih veština i kordona policije, a da ni jedni ni drugi nemaju razumevanja za paljenje i demoliranje grada, možda delovala obeshrabrujuće na momke koji su jurišali na sve što im se našlo na putu.

Ovako, izgrednici su mogli da pomisle da uživaju prećutnu podršku organizatora mitinga, to jest radikala. I onih petnaestak hiljada okupljenih. Možda je i policija to pomislila.

Istina, kad je počela tuča Tomislav Nikolić je sa bine apelovao: „Nemojte, deco, nismo se zbog toga okupili večeras”. Molio ih je da skinu kapuljače, jer „nikoga od nas nije sramota što večeras učestvuje na ovom skupu”. Siguran sam da je Nikolić bio iskren kada je to govorio.

Problem je, međutim, što radikale nije bilo sramota ni kad su prošle nedelje učestvovali na mitinzima koje su istim povodom (hapšenje Radovana Karadžića) organizovale marginalne ultradesničarske organizacije i na kojima su se (verovatno isti) huligani obračunavali s policijom, novinarima i kafanskim inventarom. Učešćem na tim mitinzima i objašnjenjima da incidente prave „Tadićevi provokatori”, praktično su uputili nasilnicima pozivnicu na miting koji su preksinoć sami organizovali i koji su zamislili kao miran protest.