Na vantelesnu oplodnju o trošku države do 45. godine

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) podigao je starosnu granicu za vantelesnu oplodnju na 45 godina, u odnosu na dosadašnje 43, a ova vest sigurno će obradovati brojne parove koji još uvek nisu uspeli da se ostvare kao roditelji. Procene govore da svaki šesti par u Srbiji ima problem sa sterilitetom, a vitalna statistika svedoči da se stvaranje porodice sve više odlaže za kasnije godine, zbog čega sve veći broj žena prvi put odlazi u porodilište na izmaku četvrte, odnosno početkom pete decenije života. Brojke Republičkog zavoda za statiku govore da je tokom 2020. godine više od 10.000 žena rodilo dete između 35. i 39. godine, a čak 2.298 žena otišlo je u porodilište između 40. i 44. godine. Podaci takođe svedoče da je u toj kalendarskoj godini 196 žena starosti od 45 do 49 godina rodilo dete, a u porodilište su otišle i 44 žene starije od 50 godina.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić istakla je da je Srbija po obimu prava na vantelesnu oplodnju o trošku države sada prva zemlja u Evropi jer je uvela neograničen broj pokušaj vantelesne oplodnje za prvo dete i povećala broj in vitro fertilizacija za drugo dete.

„Proširenja prava u poslednje dve godine intenzivno se dešavaju u skladu s demografskom politikom koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. I ova odluka je doneta u skladu s tim”, rekla je Sanja Radojević Škodrić i podsetila da je parovima koji imaju zamrznute embrione iz nekog od prethodnih pokušaja vantelesne oplodnje država dala mogućnost da urade neograničen broj krioembriotransfera (prenosa zdravog i odmrznutog embriona u matericu) o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje kako bi dobili dete.

Na nove izmene RFZO-a u vezi s podizanjem starosne granice za žene, osigurane osobe imaće pravo kada na snagu bude stupio pravilnik koji bliže određuje prava osiguranih lica na vantelesnu oplodnju.

Predsednica udruženja „Šansa za roditeljstvo” Sandra Jovanović rekla je da pomeranje starosne granice za vantelesnu oplodnju sa 43 na 45 godina ne bi trebalo da stvori kod parova osećaj da imaju još vremena, već da treba na vreme da počnu da se bave pitanjem potomstva.

„Radujemo se svakoj promeni nabolje u svetu biomedicinski potpomognute oplodnje. Pomeranje ove starosne granice sa 43 na 45 godina za ženu inicirao je Republički fond za zdravstveno osiguranje i sigurni smo da će značiti jednom broju žena, odnosno parova. Međutim, nadamo se da ih neće ohrabriti da čekaju poslednji trenutak za ostvarivanje trudnoće jer moramo da naglasimo da uspeh vantelesne oplodnje umnogome zavisi od godina žene. Prema tome, vrlo je važno ne čekati. Takođe, nadamo se da će se naći rešenje za sve one kojima je potreban donirani materijal jer nemaju svoje reproduktivne ćelije. Banka reproduktivnih ćelija bila bi rešenje za sve njih. Naravno, postoje žene koje žele da probaju i sa svojim ćelijama u kasnijem životnom dobu i sada im je to omogućeno”, ocenila je Sandra Jovanović.

Procene govore da uspeh biomedicinski potpomognute oplodnje i u svetu i u Srbiji iznosi oko 30 procenata. Međutim, država još uvek nema egzaktne podatke koliko parova u našoj zemlji ima problem sa sterilitetom, koliko je rođeno „beba iz epruvete” i koje klinike imaju najveći uspeh u ovom postupku. Zbog toga je udruženje „Šansa za roditeljstvo” apelovalo na nadležne da je neophodno uspostavljanje jedinstvenog registra parova koji ulaze u proces vantelesne oplodnje i broja rođenih beba.