Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Aleksinac ne zaboravlja NATO zločin iz 1999.

(EPA/STR)

Na miran gradić prva raketa ispaljena je tog proleća 1999. godine posle samo 48 sati od početka agresije NATO-a na našu zemlju – 26. marta uveče, oko 20.15 časova. Projektil ispaljen iz aviona koji je pre toga dugo nadletao Aleksinac, pogodio je jugozapadni deo varošice i uništio do temelja i u pepeo pretvorio sve što se nalazilo u industrijskoj zoni između auto-puta Niš–Beograd i Južne Morave i gradskog centra – Poljoprivredni kombinat, glavnu autobusku stanicu, pogone konfekcije, dve auto-škole, nadaleko poznati motel „Morava”... Srećom, žrtava nije bilo.

Niko nije mogao da pretpostavi da je to u stvari bio uvod u krvavi i nezapamćeni pir zločinca i agresora samo deset večeri nakon toga, 5. aprila uveče.

Sirene su oglasile opasnost u 20.20 sati, prvi put posle Drugog svetskog rata. Mirno veče u Aleksinačkom Pomoravlju posle zloslutnog i bolnog jauka sirena pretvorilo se u slutnje na nesreću i najgore, najavljena je smrt koja je stigla nešto više od sata vremena kasnije. Tačno  u 21.35 sati agresija u režiji 19 najmoćnijih svetskih sila na SR Jugoslaviju i Srbiju, uz nezapamćeno i nezabeležno u istoriji gaženje svih međunarodnih pravnih normi, svih ratnih konvencija i ljudskosti, pokazala je svoje pravo lice. I nameru, svakako.

Aleksinac se te večeri i noći našao među gradovima koje je po nečijoj zamisli trebalo ubiti, među onima koji su najviše i najteže stradali. Avioni zločinačke soldateske NATO-a obrušili su se na grad i ispalili sedam razornih projektila, a onda u brišućem letu pobegli u nebo iz kojeg su se mučki i pojavili, ostavivši iza sebe pustoš, ugašene živote, osakaćene ljude i razorene duše, srušene porodične kuće i stambene zgrade.

U noći užasa i strave 5. aprila uveče posejani su tovari smrti na Aleksinac. Pogođeno je srce gradića na Moravici i Južnoj Moravi, srušeno je četrdesetak porodičnih kuća, dva velika stambena objekta sa preko stotinu stanova, Dom zdravlja, Hitna pomoć i druge zdravstvene službe, poslovne zgrade, trgovine i lokali, obrazovne ustanove...

Do jutra i osvita zore spasioci i komšije izvlačili su iz ruševina u ulicama Vuka Karadžića i Dušana Trivunca poginule, unesrećene i povređene. Pritekli solidarno i brzo u velikoj nevolji, automobili Hitne pomoći iz Niša, Kruševca, Sokobanje, Prokuplja i drugih gradova i mesta u ovom delu naše Srbije prevozili su najteže stradale na klinike niškog Kliničkog centra. Dvadesetak najteže povređenih i ranjenih Aleksinčana te noći u bombardovanju zbrinuto je u ovoj niškoj medicinskoj ustanovi, isto toliko u aleksinačkoj bolnici...

Za 12 žitelja Aleksinca, međutim, spasa nije bilo. Poginuli su te noći. A na osudu ovog zločina u celom svetu, nečuven i neshvatljiv odgovor prepun cinizma, objašnjenje NATO zločinaca o slučajnoj grešci, o „kolateralnoj šteti”, izazvalo je još veće ogorčenje o „delima” tog i takvog „milosrdnog anđela”.

U jutro i pre podne dan posle pogroma Aleksinca, u srušen i uništen gradić stigli su domaći i međunarodni zvaničnici iz poštenog i miroljubivog sveta da se uvere u razbojništvo bahatih i necivilizovanih pilota severne alijanse.

Aleksinac je tog 6. aprila 1999. godine, dan posle stradanja od poštenog i humanog sveta nazvan „Srpskom Hirošimom”.

To, međutim, nije ni na tren zaustavilo zahuktalu ratno-zločinačku NATO mašineriju, koja je nastavila „greškom” da ubija civile i nedužne po Srbiji i SR Jugoslaviji. U uništenom vozu pogođenom avio-raketom na mostu u Grdeličkoj klisuri život su izgubili svi putnici čija je ugljenisana tela prihvatila i ko zna gde tog ratnog proleća odnela rodna Morava. Među stradalim bilo je i četvoro stanovnika Aleksinca i sa njima dete od tek pet godina. April i maj ’99. doneli su bol i suze i Surdulici, Nišu na koji su bačene prvi put svim svetskim konvencijama zabranjene „kasetne bombe” i u kojem je život izgubilo više od 60 civila, a preko 350 teško i lakše ranjeno. Gine se pod avio- raketama na mostu preko Velike Morave kod Varvarina, svuda diljem Srbije...

A na desetak dana pre kraja bombardovanja opet se Aleksinac našao na meti agresorskih pilota – 28. maja na stanovnike Novog naselja ispaljeno je osam raketa i bombi. Poginulo je još troje stanovnika ovog gradića, a desetak je povređeno i ranjeno...

Ukupno je na Aleksinac i okolna mesta tokom 11 nedelja agresije ispaljeno 65 avio- projektila, na sam grad 21, poginulo je i od posledica bombardovanja preminulo je 20 civila, teže i lakše povređeno više od stotinu, srušeno je potpuno 50, značajno urušeno 120, a oštećenja pretrpelo još 688 porodičnih kuća... U aleksinačkim stambenim zgradama neuslovna su posle bombardovanja bila za stanovanje i život 752 objekta. Nosioci novog svetskog poretka od 24. marta do 11. juna uništili su celokupnu privredu i delom aleksinačko zdravstvo, školstvo i kulturu.

Neka mi bude dozvoljeno da citiram poštovanog kolegu i nekadašnjeg aleksinačkog novinara Časlava Vasiljevića, koji je posle stradanja Aleksinca u aprilu i maju 1999. godine na Televiziji VTV, gde je radio, rekao: ,,Posledice ove katastrofe će se dugo osećati. Ne znam da li će se i kada zalečiti rane ovog bezumlja i besmilsa, ali znam šta sam stalno govorio prilikom izveštavanja o bombardovanju i što ću uvek ponavljati: Živeće ovaj narod.”

Od početka 16. veka, tačnije od 1516. godine, kada se u pisanim dokumentima prvi put pominje, Aleksinac je bio nebrojeno puta rušen i građen, pa opet rušen... Prolazile su kroz njega i velike i male vojske i sve ga rušile, žarile i palile, uništavale do temelja.

Na raskrsnici svetova i, kako reče aleksinački pesnik Bratislav Milanović „nasred Balkanske promaje”, sudbina je Aleksincu odredila da nestaje i nastaje, da bude simbol stradanja, ali i uvek posle toga, i poput feniksa, simbol uzdizanja.

I, simbol nepokora.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
NATO Agresori
Voja
Ponosni sam Aleksinčanin, koji je preživeo ovo ludilo...
Богдан Југовић
И не треба заборавити, а како се односе према нама, ни опростити. Јер, нити су се покајали за почињена злодела, нити су опроштај тражили. Нити ће. Као да је њихова перцепција да су Срби почаствовани чак и када им "цивилизовани" запад и зло чини.
sloba car
Nadam se i da će nato ambasadori doći da odaju poštu civilnim žrtvama. Uvek jako brinu o civilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.