Tragom jedne zaboravljene ideje

Valjevo - Kako je Valjevo na neobičan način povezalo čuvene knezove Iliju Birčanina i Aleksu Nenadovića, posečene kraj Kolubare 1804, i narodnog heroja Stjepana Stevu Filipovića, obešenog kraj iste te Kolubare 1942. godine, otkriva izložba „Tragom jedne zaboravljene ideje ‒ U potrazi za identitetom grada” nedavno, povodom Dana grada, otvorena u galeriji valjevskog Narodnog muzeja.

U oktobru 1960. godine na brdu Vidrak iznad Valjeva svečano je otkriven monumentalni spomenik borcima revolucije oličen u grandioznoj figuri partizana Stjepana Steve Filipovića, sa široko raširenim rukama i šakama stisnutim u pesnice, poznati simbol otpora fašizmu.

Nesporno je da je ovo bio za to vreme ne samo jedan kulturni, investicioni i urbanistički potez već i svojevrsni ideološki memorijal, podsetila je na otvaranju izložbe Jelena Nikolić Lekić, direktorka Narodnog muzeja u Valjevu.

‒ Ostalo je, međutim, nepoznato da je do ovakve intervencije na urbanom tkivu Valjeva došlo izmenom jedne sasvim drugačije ideje koja se aktivno razvijala nekoliko decenija ranije i odnosila se na mesto obeležavanje seče knezova Ilije Birčanina i Alekse Nenadovića ‒ uvela je u priču Nikolić Lekić i prepustila reč autoru izložbe dr Vladimiru Krivošejevu, istoričaru, muzejskom savetniku u ovom muzeju.

Valjevo su, sa istorijskog aspekta, uvek identitetski obeležavali Prvi srpski ustanak i seča knezova, ukazao je Krivošejev i podsetio na događaj iz 1893. godine kada je grad na Kolubari posetio kralj Aleksandar Obrenović. Sreo se sa čika Ljubom Nenadovićem i tokom tog susreta pitao ga da li je obeleženo mesto gde je pogubljen njegov deda, knez Aleksa Nenadović. Ljuba daje negativan odgovor, a na novo kraljevo pitanje da li se zna gde se to mesto nalazilo, pokazuje da je njegov otac Prota Mateja Nenadović u „Memoarima” napisao da je to bilo „na poljici 80 hvati niže mosta”...

‒ I, sada, zamislite kralja i pisca koji koračaju obalom Kolubare sa Protinim „Memoarima” u rukama i okvirno lociraju mesto gde je mogla da bude seča knezova. Oni su tu zasadili jedno spomen-drvo. Ostalo je nepoznato šta je bilo sa tim drvetom, ali jedanaest godina posle koračanja kralja i pisca, 1904. u Valjevu je rešeno da se podigne veliki spomenik seči knezova ‒ naveo je Krivošejev. I dodao da dok se taj spomenik ne podigne odlučeno je da se mesto seče privremeno obeleži. Tako je 1904. godine na lokaciji ispred zgrade gimnazije, u blizini današnjeg muzeja, podignut drveni hrastov krst, od hrasta iz sela Suvodanje odakle je bio Ilija Birčanin, sa kamenim soklom iz Brankovine Alekse Nenadovića... Godine 1923. umesto krsta postavljen je sivi kameni spomenik Aleksi i Iliji, da bi 1934. njihove biste našle svoje mesto na tremu i ispred tadašnje škole, današnjeg muzeja.

Onda se, prema rečima dr Vladimira Krivošejeva, rodila ideja da se pravi monumentalni spomenik, visok preko 15 metara, koja je kasnije modifikovana u smislu da to ne bude samo spomenik seči knezova već svim znamenitim Valjevcima palim u borbama za oslobođenje i ujedinjenje od 1804. do 1918. godine. Sve njih trebalo je na spomeniku da predstavljaju likovi Alekse Nenadovića, Ilije Birčanina, Prote Mateje Nenadovića i vojvode Živojina Mišića.

‒ Ta ideja je pred sam Drugi svetski rat ušla u realizaciju, bio je veliki javni konkurs, pristiglo je 17 rešenja, odabrano najbolje, nagrađena su još četiri rada i sve je trebalo da bude sprovedeno 1941. godine. Ali, rat je to sprečio ‒ naveo je Krivošejev.

Posle Drugog svetskog rata, na tragu ove ideje rodila se nova i o njoj piše lokalni list „Napred” u tekstu iz novembra 1953. godine. U njemu se, pored ostalog, podseća na nameru „predratnog nenarodnog režima” da podigne spomenik Valjevcima palim u ratovima. I tada pada odluka, spomenik ‒ da, ali ne posvećen svim Valjevcima u svim ratovima već samo borcima revolucije. Tako je monumentalni lik narodnog heroja Stjepana Steve Filipovića, delo vajara Vojina Bakića, dospeo na brdo Vidrak nad Valjevom, da dovrši priču o jednoj skoro zaboravljenoj ideji koja se pretvorila u drugu i u tom drugom obliku je i realizovana.