Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ODLAZAK DEJANA MIJAČA (1934–2022)

Svoj rediteljski rukopis gradio je smelo i sigurno

Živimo po principu kockarnice. U njima neko i dobije neki dinar, mada uglavnom ljudi gube, govorio je o našoj stvarnosti poznati reditelj
(Фото: Драган Јевремовић)

Pozorišni reditelj i akademik Dejan Mijač preminuo je  juče u Beogradu u 87. godini  ostavivši neizbrisiv pečat u srpskoj pozorišnoj umetnosti, posebno u estetici režije. Član Srpske akademije nauka i umetnosti bio je od 2021. godine.

Mijač je rođen 17. maja 1934. u Bijeljini, otac Božidar bio je sveštenik, majka Ruža (Petrović) učiteljica. Rastao je u selu Divci kod Valjeva sa svojom porodicom, gde ih je zatekao Drugi svetski rat.  „Živeli smo tamo, otac, majka, ja i tek rođeni brat. O tome kakav će to biti rat, koliko će trajati procene su bile različite. Ljudi su bili potišteni, utihli. Ostali smo u selu…”,  sećao se Dejan Mijač.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Valjevu, a zatim došao u Beograd na studije režije, u klasi profesora Vjekoslava Afrića. Diplomsku predstavu „Plug u zvezde” režirao je  1957.  u tuzlanskom Narodnom pozorištu, a jedan od profesora tada je primetio: „Ovaj mali će postati veliki režiser.” Svoj rediteljski rukopis Dejan Mijač gradio je smelo i sigurno. Počeo je u provinciji sa namerom da se spremi za „veliki” Beograd u kojem je potpisao brojne predstave. Tri godine režirao je u Tuzli, zatim prešao u novosadsko Srpsko narodno pozorište, gde je od 1961. do 1974. postavio brojna dela domaćih autora. Trijumfovao je, beleže hroničari, 1973. godine sa  predstavom „Pokondirena tikva” i već tada počeo da važi za jednog od naših najboljih reditelja.

Glumci su voleli da rade sa Mijačem jer je on kroz glumce umeo da sprovede svoje ideje na način da su i sporedne uloge postajale vidljive i učestvovale u značenju predstave. Umeo je da angažuje ansambl, da u glumcu potakne ono najbolje što ima da podari, premda je bio poznat i kao strog i zahtevan reditelj.

Dejan Mijač ostaće upamćen po brojim kultnim predstavama, režirao ih je više od 120, među njima svakako je „Golubnjača” oko koje se u to vreme digla velika prašina, zatim „Ženidba i udadba”, „Rodoljupci”, „Pučina”, „Narodni poslanik”, „Mrešćenje šarana”, „Lažni car Šćepan Mali”… Nudili su mu i da bude upravnik svih većih pozorišta, ali je to odbijao. Bio je rado viđen gost-reditelj u mnogim pozorištima, posebno u Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje je smatrao svojom kućom. Jedino nije radio u Narodnom pozorištu u Beogradu, iako je u dva-tri navrata započinjao probe predstava u toj kući  i prekidao rad.

– Ne, ne izvoljevam. Stvar nije za širu priču, ali kome god sam od svojih kolega rekao zašto sam prekinuo rad, govorili su mi da sam u pravu. Imam svoje principe, i ako ne mogu da ih realizujem, odustajem od rada. U nacionalnom teatru su ljudi zlatni, imaju odlične glumce, ali nisu se složile sve kockice. Žao mi je što se sa njima nisam družio – govorio je u jednom intervjuu za „Politiku”  Dejan Mijač koga je kulturna javnost smatrala našim najuspešnijim rediteljem. On je, ipak, svojim neuspehom smatrao sve svoje predstave.

– Svaka predstava ima svoju manu koja se manje-više prepozna. Nisam uspeo da napravim ne idealnu predstavu, već nisam uspeo da napravim predstavu koja bi me apsolutno zadovoljila u smislu koliko sam uspeo da ostvarim određenu ideju. Uvek je to bio izvestan procenat. Nijedna nije bila uspešna. Išao sam iz predstave u predstavu da bih popravio ono što sam prethodno pogrešio – objašnjavao je reditelj.

A na pitanje kako vidi aktuelnu stvarnost jednom nam je ovako odgovorio:

– Živimo po principu kockarnice. U njima neko i dobije neki dinar, mada uglavnom ljudi gube. Jedino ko dobija je gazda kockarnice. Tako je i u ovoj našoj igri ruleta u kojem smo se zavrteli. Postoji neki gazda koji stalno dobija. Ovi ostali preživljavaju jer je i to nekome potrebno. Onoga trenutka kada im u tom smislu ne budemo potrebni mogu mirno da nas bace, da nas rasele, unište, prodaju kao i sve drugo što prodaju, da nas puste niz vodu...

Omiljena istorijska ličnost Dejana Mijača bio  je Miloš Obrenović, zato što je, kako je govorio za „Politiku”, to čovek koji je shvatao svoje vreme iznutra i spolja.

– Znao je odlično neprijatelja, da se postavi na njegovu poziciju, da pogleda njegovim očima. Na kraju, to je čovek koji je u užasnim uslovima maksimalno uradio za Srbiju. Put ka nezavisnosti i emancipaciji Srbije je pokrenuo i trasirao Miloš Obrenović. Malo pomalo, milimetar po milimetar, ali uporno i sa jasnom državničkom vizijom šta to treba da se uradi i šta treba da se postigne. Zato ga izuzetno cenim. A Karađorđeviće uopšte ne cenim. Zato što su oni uvek bili megalomani, osim princa Pavla, i ljudi koji nisu imali osećaj za državničku perspektivu. Nisu imali viziju. Sve njihove ideje bile su pogrešne i gurale su nas u ratove, sukobe… – govorio je Mijač koji je iza sebe ostavio brojne nagrade i priznanja –od toga čak osam Sterijinih nagrada.

Komemorativni skup povodom smrti Dejana Mijača biće održan u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Vreme komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.