Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mesto jedne od najvećih tragedija srpske kulture

(Фото Tанјуг/С. Радовановић)

Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu obeležen je danas simboličnim polaganjem knjiga i cveća na Kosančićevom vencu, na mestu gde se ta biblioteka nalazila.

„To je mesto jedne od najvećih tragedija srpske kulture”, rekao je upravnik Narodne biblioteke Srbije, književnik Vladimir Pištalo i istakao da je Ministarstvo kulture i informisanja Narodnoj biblioteci Srbije odobrilo sredstva za javni konkurs za arhitektonsko rešenje obnove zgrade biblioteke.

„Veliko mi je zadovoljstvo što smo započeli ovaj proces. Produžavajući tradiciju mi želimo da što više ličimo na tradiciju, a ne što manje”, rekao je Pištalo, prenosi Tanjug.

Naveo je da bi školjka zgrade bila onakva kakva je bila pre 6. aprila 1941. godine, a unutra bi bio Memorijalni centar sa zidom sećanja koji bi, kako je rekao, pričao priču o jednom od najvećih kulturcida u Drugom svetskom ratu.

„Ovde se desio zločin protiv sećanja i protiv mašte, ali zločin protiv mašte ne sme biti zločin protiv nade. Ne možemo vratiti knjige, ali se nećemo odreći sećanja i zato gradimo Memorijalni centar”, rekao je Pištalo.

Podsetio je da je biblioteka koja je porušena bila na mestu rimske vile i dodao da bi se, kada bude obnovljena, u podrumu u staklu videli rimski temelji Beograda, dok bi ispred zgrade gorela večna vatra, a leti održavale književne večeri.

„Deo prostora bismo simbolično posvetili restauraciji starih, uglavnom crkvenih knjiga tako da ne bismo samo obnovili zgradu, već bi u njoj permanentno obnavljali našu kulturu”, rekao je Pištalo.

Naveo je da bi Memorijalni centar bio okrenut i prošlosti i budućnosti, navodeći da bi na spratu bila sala u kojoj bi jedna zemlja svakog meseca predstavljala svoju kulturu.

„Ovaj Memorijalni centar bi postao jedno od prepoznatljivih lica Beograda, baš kao Muzej Nikole Tesle i ovde bi dolazili turisti iz celog sveta jer bi ovde Beograd pričao svoju priču - priču o plamenu i uskrsnuću”, rekao je Pištalo.

Prisutnima se obratio i Branislav Maričić, šef kabineta ministarke kulture i informisanja Maje Gojković, koji je rekao da je bombardovanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu jedan od najvećih zločina u istoriji nad kulturom jednog naroda i njegovim nacionalnim identitetom.

„Cilj neprijateljskog razaranja nije bio samo puko uništenje bogatog knjižnog fonda nacionalne biblioteke i kolektivnog sećanja srpskog naroda, već i stvaranje ustanove koja će služiti nacističkoj propagandnoj mašineriji”, rekao je Maričić.

Kako je dodao, koliku su pustoš napravile neprijateljske bombe govori podatak da je 6. aprila 1941. godine na ovom mestu uništeno više od pola miliona knjiga, publikacija i ostalog kulturnog blaga.

Podsetio je da je u Narodnoj biblioteci Srbije na Kosančićevom vencu čuvana vredna građa iz Srbije, Jugoslavije, kao i iz čitave Evrope.

„Zato mnogi istoričari i stručnjaci za zaštitu kulturnog nasleđa ovo nacističko bombardovanje smatraju zločinom bez presedana u istoriji svetskih ratova. Za srpski narod posebno bolna dimenzija je da su u šestoaprilskom bombardovanju uništene i lične biblioteke najznamenitijih ličnosti naše kulture”, rekao je Maričić.

Naveo je da je Narodna biblioteka Srbije stradala i u Prvom svetskom ratu da bi je, dodao je, u sledećem globalnom sukobu isti neprijatelj potpuno uništio.

„Veliko je pitanje koliko bi naroda imalo snage da se oporavi od takvih bezumnih pokušaja zatiranja pisanih tragova kulture. Srpski narod i njegovo nasleđe jesu. Time smo, kao i nebrojeno puta kroz istoriju, pokazali izrazitu sposobnost prilagođavanja najtežim okolnostima i ponovnog rađanja iz pepela”, rekao je Maričić.

Naveo je da su nedaće koju su naš narod i državu zadesile i u 20. veku i mnogo ranije dodatno ojačavale odlučnost da zaštitimo kulturni i nacionalni identitet.

„Danas o tome svedoci i činjenica da je Narodna biblioteka Srbije jedna od najznačajnijih institucija kulture u našoj zemlji, koja stoji rame uz rame sa najsavremenijim ustanovama tog tipa u Evropi i svetu”, rekao je Maričić.

Naveo je da su požrtvovan rad i istrajavanje na očuvanju najvažnijih tradicionalnih vrednosti obogaćeni uvođenjem najsavremenijih tehnologija i podvukao da je zahvaljujući tome Narodna biblioteka Srbije danas ono što mora da bude - kamen temeljac celokupnog bibliotekarstva u našoj zemlji i blistavi dragulj naše kulture.

Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen.

Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1.424 ćirilična rukopisa i povelje od 12 do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вукан
Споменик немачко-српског пријатељства које је и данас ,,искрено".
Deda
Dve zapaljive bombe su pale pod krov. Pozar se polako, tokom tri dana, spustao na donje nivoe. Zgrada je bila zakljucana, niko od osblja nije dosao da je obidje. Niko od onih koji su vikali "Bolje rat nego pakt", nije dosao da gasi pozar. Svi oficiri pucisti su pobegli u inostranstvo i tamo ostali. Oni koji su potpisali mir sa Nemackom, knez Pavle, Dragisa Cvetkovic i Vlatko Macek, bili su uhapseni jos 27 marta i proglaseni za izdajnike.
Dragomir Olujić Oluja
Narodna biblioteka nije bombardovana, niti je bilo planirano da bude bombardovana… Ona je zapaljena iznutra 7. aprila, to je učinio jedan od domara/čuvara zgrade... Biblioteka je bila spremna za evakuaciju, ali Patrijaršija nije htela da da prostor a vojska kamione za transport, pa je tako palitelju bio olakšan „posao“...
Maxim
Svi koji su potpisali pakt sa nemcima su izdajnici. Bolelo je njih uvo za narod nego su razmišljali o svojoj poziciji u Jugoslaviji koja bi svakako bila okupirana na ovaj ili onaj način pre ili kasnije. Narod je izašao na ulice i pokazao da ima obraz za razliku od franjevaca i muslidža podaničkog mentaliteta. A odakle ti podatak da niko nije došao da gasi biblioteku niti da je "obiđe"? Svedoci govore drugačije..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.