Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOV SKUPŠTINSKI SAZIV I ULOGA PREDSEDNIKA PARLAMENTA

Kako izbeći poslaničke ratove

Za razliku od prethodnih izbora, mnogo je komplikovanija situacija, i što se tiče odnosa snaga u parlamentu i međunarodnih okolnosti, budući da je Srbija pod pritiscima sa svih strana
(Анђелко Васиљевић)

Postizborna kombinatorika o formiranju vlasti uveliko traje, iako još nisu utvrđeni konačni rezultati izbora. U medijima se, uz zdušno učešće stranačkih funkcionera, koplja lome oko premijera. Nikome, uobičajeno, nije bitno ko će biti predsednik Narodne skupštine. Međutim, izbor prvog među jednakima u parlamentu, biće mnogo teži  i važniji od izbora premijera. To će lako shvatiti oni koji će se baviti rešavanjem ovog kadrovskog pitanja, ukoliko budu ozbiljno i pažljivo analizirali sastav novog saziva, a žele da skupština funkcioniše.

U poslaničke klupe sešće nekoliko onih koji su tu, sad već davnih dana, sedeli, pa se zaboravilo kako su se ponašali. Ko ih pamti, zna da, blago rečeno, nimalo nisu doprineli, ne konstruktivnom, nego bilo kakvom dijalogu. Biće tu i oni, slični ovima, koje smo slušali i gledali u skorije vreme, a stižu i neki koji će tu prvi put sesti, ali su dobro poznati široj javnosti, nažalost, ne po dobru. Ko želi da parlament radi u koliko-toliko pristojnoj atmosferi, ne samo što bi morao ovo da ima u vidu, nego bi trebalo da sagleda i kako su funkcionisali neki prethodni sazivi, kao i ko je njima predsedavao. Ne mora da krene od prvog saziva, dovoljno je da se koncentriše na one od 2000. godine i shvatiće da u ovakvim uslovima, predsednik skupštine mora biti sposoban da prepozna i predupredi svaku potencijalno incidentnu situaciju, a biće ih, i dovoljno tolerantan da je sam ne izazove. To nije nimalo lak posao.

Novi saziv, trinaesti od obnove višestranačja, trebalo bi da bude konstituisan početkom maja. Gotovo je izvesno da će taj posao, kao i posle prethodnih izbora, u skladu sa zakonom, biti obavljen potvrdom mandata najmanje dve trećine poslanika, a da će izbor predsednika skupštine biti obavljen onda kad bude dogovoreno ko će činiti parlamentarnu većinu. Samo da podsetimo, da je 2020. godine, kada je lista Aleksandar Vučić – Za našu decu osvojila 188 mandata, parlament konstituisan početkom avgusta, a predsednik parlamenta je izabran tek u drugoj polovini oktobra, neposredno pred izbor vlade, dakle, onda kada je sve dogovoreno.

Za razliku od prethodnih izbora, sada je situacija mnogo komplikovanija i što se tiče odnosa snaga u parlamentu i međunarodnih okolnosti, budući da je Srbija pod pritiscima sa svih strana sveta zbog ukrajinske krize, ali i personalnog sastava. Poslednje što nam u ovom trenutku treba jeste nefunkcionalna skupština i „ratovanje” u njoj. Onaj ko je sastavljao izbornu listu SNS-ovih kadrova, morao se malo više potruditi. Morao je, pre svega, dobro da sagleda ko će sve učestvovati na izborima, kako bi mogao da izgleda parlament, i da objektivno sagleda rad svojih poslanika u aktuelnom sazivu.

Lider stranke Aleksandar Vučić rekao je da je on uticao samo na izbor prvih 20 kandidata, a među njih je smestio i Aleksandra Martinovića, sadašnjeg šefa poslaničke grupe, i dobro je, što se SNS-a tiče, što je to uradio. Martinović je, koliko god se u pojedinim medijima stvarala loša slika o njemu manipulisanjem njegovim diskusijama, iskusan političar sa dugim poslaničkim stažom, izuzetnog obrazovanja i znanja, a sve će to biti potrebno. Mnogih dosadašnjih poslanika neće biti, što je dobro, a šteta je, za SNS, što su među njima dva mlada, talentovana političara, koji su se dobro pokazala, Đorđe Dabić i Dejan Kesar.

Loše je, ne samo za SNS, i što ćemo ponovo gledati nekoliko osoba, koje su se baš isticale u vređanju odsutnih političkih protivnika, pa su i pisale referate o njima. Teško je od onih koji su govorili o „tri žuta praseta”, imenujući ih, očekivati da će, kad sada budu sedeli pored dva „žuta praseta” da promene rečnik. Tu su i oni koji su govorili o „ljotićevcima”, „fašistima” i „srpskim izrodima”. Biće i onih koji su „prećutali” godinu i po mandata i oni koji bi povremeno pročitali poneki referat hvalospeva Aleksandru Vučiću, smatrajući da su uradili veliku stvar, krijući se iza njegovih leđa. Na pamet im nije palo da iskoriste vreme da ukažu na neki problem iz svoje sredine, kao Nevenka Kostadinova iz Bosilegrada, ili na onaj koji muči svakog običnog čoveka zbog nekog glupog paragrafa poput Mihaila Jokića, a njih u ovom sazivu neće biti.

Na najjačoj opozicionoj listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije, bez obzira na koliko će se poslaničkih klubova podeliti, mnogo je bivših poslanika iz nekih ranijih saziva i ogromna većina njih „proslavila” se po incidentima. Tako ćemo u parlamentu imati čoveka koji je svojevremeno, tada kao poslanik DS-a  glasao iz Soluna, a kao opozicionar pokazao „zavidan” rečnik uvreda i nasilničko ponašanje. Biće tu i čovek koji je u sazivu iz 2008. godine, svojim prostaklukom umeo da iznervira i predsedavajuću potpredsednicu skupštine i svoje stranke Gordanu Čomić i da izazove haos u sali. Sudeći po tekstovima koje je, u poslednje vreme objavljivao u pojedinim medijima, samo je obogatio rečnik uvreda.

Među poslanicima je i poznata javna ličnost, a dok je bio poslanik DSS-a, diskutovao je tako da bi se i kočijaš takvog rečnika postideo. Sada je funkcioner druge stranke, a čitajući njegove intervjue i objave na „Tviteru”, teško da će učešćem u raspravi, blago rečeno, doprineti civilizovanijoj komunikaciji. Mnogo je još takvih, ali treba samo pomenuti Željka Veselinovića, zato što je on, ko je zaboravio, uradio nešto što niko normalan ne može da razume, mada je bilo onih koji su nalazili opravdanje za njega. Čovek je na „Fejsbuku” poželeo „fikus premijerki” Ani Brnabić da bude zatvorena u četiri zida „bez ključa sa jednim obdarenim Afroamerikancem tek puštenim iz zatvora i da taj šou narod gleda jedno par meseci”. Sad će imati priliku da se, makar na konstitutivnoj sednici, sretne oči u oči s njom.

Što se socijalista tiče, par njih je u ovom sazivu umelo da upotrebi teške reči u obračunu sa bojkotašima, dok su njihove kolege iz Jedinstvene Srbije, pre svega, zbog teških optužbi Marinike Tepić na račun njihovog lidera Dragana Markovića Palme, koristile svaku diskusiju da Tepićevoj odgovore „teškom artiljerijom”. Tepićeva i Marković, razmenili su prijave i tužbe sudu, a nema nikakve sumnje da će, kao poslanici, u novom sazivu nastaviti sličan „dijalog”.

Kako će se ponašati lider Dveri Boško Obradović, teško je predvideti. U sazivu iz 2016. godine, godinu dana je svojim nastupima, dobrim amandmanima, podizao rejting svojoj stranci. Toga se malo ko seća, budući da je u nastavku demonstrirao nasilničko ponašanje, verbalno i fizičko, po čemu je i zapamćen. U ovoj kampanji vratio se na ranije pozicije, da bi sada opet pričao o formiranju nekakve prelazne vlade, ovog puta beogradske.

Lista DSS–Monarhisti ima nekoliko bivših poslanika, niko od njih nije izlazio iz okvira pristojnosti u svojim poslaničkim nastupima, pa bi bilo neprijatno iznenađenje da sad od toga odstupe. Sa liste „Moramo” samo je Nebojša Zelenović bio poslanik vrlo pristojan, no, otada je prošlo mnogo vremena. Aleksandra Jovanovića Ćutu iz Ekološkog pokreta videli smo samo u uličnim akcijama. Ulica trpi teške reči, poslanička klupa je nešto drugo, pa da sačekamo. Zavetnici su nepoznanica, nikad niko od njih nije bio poslanik, niko se, osim predsednice Milice Đurđević Stamenkovski, nije oglašavao, ili, bar ne tako da je zapamćen.

Samo ovih nekoliko primera, a ima toga još, pokazuju koliko je važno u ovakvom sastavu pronaći predsednika skupštine, koji će moći i hteti da razgovara sa svima, koliko god mu se to ne bude sviđalo, mada će biti i onih koji, kako su izjavljivali, ni o čemu ne žele da razgovaraju sa vlašću. Bilo je i ranije onih koji ni o čemu nisu hteli ni da razgovaraju, a kamoli da se o nekom, tehničkom, pitanju dogovore, kao Saša Radulović, lider DJB-a u sazivu iz 2016. godine. Predsednik mora da bude tolerantan, ali i da primeni mere kad treba, uvek i prema svima, a ne selektivno. Od umeća predsednika parlamenta umnogome će zavisiti kako će on i da li će uopšte moći da radi. Kažu da je dobro što su svi učestvovali na izborima i što se „politika sa ulice seli u skupštinu”. I jeste, pod uslovom da se u salu za zasedanje ne „usele” samo svađe i međusobno vređanje. U suprotnom, ni građani, ni država, od te „selidbe”, baš nikakve koristi neće imati.

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.